Prinosi na obveznice ostaju visoki makar do polovine 2023.

Poslednji kvartal 2022. godine državnim obveznicama Srbije doneo je visoke prinose na primarnom trgovanju. Kako izgleda, stvari se neće drastičnije menjati u prvih šest meseci 2023.

Poslednju aukciju desetogodišnjih obveznica obeležio je prinos od 6,75 odsto, dok je poslednja ponuda dvogodišnjeg duga rezultirala izvršnom stopom od 4,35 odsto.

Prinos na državne obveznice u Srbiji najverovatnije će ostati na visokom nivou barem u prvoj polovini godine, dok se pad može očekivati u trećem ili četvrtom kvartalu pod uslovom da inflacija krene nazad ka inflacionom cilju, navode ekonomisti.

"Ova godina je donela drastičnu promenu cene zaduživanja kada je u pitanju suvereni dug svih država, pa i Srbije. Prinosi su tokom oktobra išli i preko osam procenata, dok je godinu dana ranije prinos padao duboko ispod nivoa od dva odsto. Naravno, ovo pomeranje je posledica ektremno visoke inflacije i posledičnog rasta kamata Federalnih rezervi, Evropske centralne banke i većine drugih bitnih centralnih banaka, pa i Narodne banke Srbije (NBS)", rekao je za Bloomberg Adriju Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum securitiesa.

On je dodao da će sporiji rast cena biti uslov za rast vrednosti obveznica, kako na globalnom, tako i na lokalnom planu.

"Ono što je izvesno jeste da će prinosi ostati na povišenim nivoima tokom čitave 2023. godine, dok bi eventualno u drugoj polovini godine moglo doći do rasta cena (pada prinosa) ako inflacija značajnije uspori u prvoj polovini godine", rekao je Gujaničić.

"Inflacija još uvek nije stavljena pod kontrolu pa će ciklus monetarnog zatezanja verovatno biti pooštravan i tokom 2023. To znači dalji rast prinosa na dužničke hartije. Verovatno će taj tempo biti sporiji tokom 2023. pa je u tome i razlika u odnosu na 2022", rekao je za Bloomberg Adriju Vladan Pavlović iz kompanije IPOPEMA securities.

Srbiju čeka teži posao zbog dospeća

Da će 2023. godina biti teža od godine može se zaključiti i iz ranijih komentara analitičkog tima Bloomberg Adrije. Kako su analitičari rekli nakon poslednjih aukcija, ponude u 2022. smo mogli posmatrati kao sredstvo za plaćanje troškova.

"S obzirom na to da u 2023. godini dospeća iznose oko 2,8 milijardi evra, moglo bi se pretpostaviti da je namena ranijih aukcija bila da se pokriju likvidnosni troškovi do kraja godine", rekli su analitičari.

Komentar brokera Momentum securitiesa nalazi se na istom tragu.

"Kada govorimo o aspektima finansiranja duga, najveći problem za naše javne finansije predstavlja činjenica da će otplata duga koji dospeva biti finansirana skupljim emisijama" rekao je Gujaničić, i dodao da za razliku od dinarskih hartija gde se očekuju veća dospeća, na naplatu dolaze obveznice emitovane u evrima u vrednosti oko 500.000 evra.

"Kada je u pitanju javni dug na stranom tržištu (evroobveznice), tu nemamo dospeća sve do 2027. godine, odnosno ostaje finansiranje kupona (kamata)", zaključuje Gujaničić.

U decembarskoj analizi tržišta analitičkog tima Bloomberg Adrije navodi se da će Srbija u 2023. godini biti u nepovoljnijem položaju od Hrvatske i Slovenije.

Investitori vide rizike od pogoršanja budžetskog minusa i uticaja ekonomskih veza s Rusijom na lokalnu privredu u vremenu povećanih geopolitičkih tenzija, dodaju analitičari.

Kako navodi Pavlović, viši prinos se može posmatrati iz više uglova.

"U slučaju Srbije, situacija je specifična jer su naše hartije rangirane kao više rizične u odnosu na one iz Amerike i Evrope, shodno tome nosiće veće prinose, što jeste možda interesantnije investitorima, ali istovremeno znači i skuplje finansiranje domaćih budžetskih potreba", rekao je Pavlović.

Ako je za utehu, i Evropu čeka težak period

Državama članicama evrozone neće biti ništa lakše, barem po pitanju tržišta duga. Sjedinjene Američke Države ili Japan će biti u znatno boljoj poziciji od svojih evropskih parnjaka, smatra portfolio menadžer Momentuma Ilija Protić.

"Postoji značajan rizik kad je reč generalno o evropskim obveznicama. Uporedite to sa Amerikom, i tamo situacija u sledećoj godini može biti poprilično izazovna, ali čini se da postoji ipak malo više izvesnosti u tom kontekstu", rekao je Protić u gostovanju na Bloomberg Adria TV-u.

U prethodnih 12 meseci, prinos na desetogodišnje nemačke obveznice porastao je za više od 2,5 procentna poena. Pre samo godinu, prinos na ove hartijama od vrednosti bio je negativan.

Gujaničić se slaže sa Protićem i dodaje da je Fed mogao sebi da dozvoli da reaguje brže i agresivnije od ECB-a.

"Fed je kao i u svakom ciklusu bio mnogo agresivniji i brži kada je u pitanju rast kamata pa valja očekivati da će brže i okončati ovaj postupak", predviđa broker i dodaje da je evrozona suočena sa većim problemima nego američka privreda. "Veoma je moguće da evropske obveznice budu mnogo volatilnije", zaključuje Gujaničić.

Tražnja nepredvidiva

Još jedan od faktora koji će uticati na prinose je i tražnja za dužničkim hartijama od vrednosti. U toku 2022. potražnja nije davala razlog za optimizam, a kako se godina približavala kraju, tražnja je padala i u slučaju obveznica kraće ročnosti.

Izuzetak je bila aukcija jednogodišnjih dužničkih hartija od vrednosti održana četvrtog avgusta. Na pomenutoj aukciji je uz prinos od 3,9 odsto prodata cela emisija od 33 milijardi dinara.

Kada se podvuče crta, tražnja je bila skoro trostruko manja od ponude. Država je u 2022. godini na prodaju ponudila obveznice vredne 306,9 milijardi dinara, a uspela je da proda dužničke hartije od vrednosti od 116,4 milijarde dinara.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar