.webp){kind=icon}
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, govoreći o rastućim pritisicima na zaduživanje države i kamatama na tržištu koje poskupljuju zajmove za zemlje razvoju, rekla je da u saradnji sa Ministarstvom finansija planira da se država zaduži na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti.
"Već sam previše rekla, ali u saradnji sa Ministarstvom pravimo plan da u narednom periodu izađemo na međunarodno tržište, da se zadužimo sa eurobonds, a stendbaj aražman sa MMF-om će nam pomoći u stabilizaciji fiskalnih kretanja", rekla je guvernerka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji u Beogradu.
Što se tiče moratorijuma za otplatu kredita u Srbiji, ona je poručila "da očekivanja da će država da nešto uradi umesto vas, nisu realna".
"Govorimo o moratorijumu na kredite zbog visoke inflacije, a ponuda je na tržištu novca i zaduživali su se dok je novac bio jeftin i prelivao, a to je tržište", rekla je Tabaković.
Međunarodno tržište zaduživanja
Evropska centralna banka (ECB) u septembru i oktobru se odlučila za do sada najveće povećanje svojih kamatnih stopa za 75 baznih poena. U istoj meri, u septembru i novembru osnovne kamatne stope povećao je i Sistem federalnih rezervi.
"Nastavak pooštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka očekuje se i u narednom periodu, jer, prema projekcijama, inflacija u zoni evra i SAD ne bi trebalo da se vrati na cilj pre kraja 2024. Uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, dalje zaoštravanje centralnih banaka može uticati i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim zemljama", naveli su iz centralne banke.
Prema očekivanjima NBS, ali i drugih ekonomista, trebalo bi da inflatorni pritisci uspore zbog zaoštrenih monetarnih politika, ali i oporavka u lancima snabdevanja.
"Iako su i dalje volatilne i znatno više nego pre godinu dana, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda smanjuju se prethodnih meseci, što je posledica jačanja globalnih recesionih pritisaka. Tokom septembra i oktobra svetske cene prirodnog gasa, uglja i električne energije, koje od kraja 2021. godine imaju snažan negativan uticaj na makroekonomska kretanja u Srbiji, takođe su snižene, čemu su doprinele povoljne vremenske prilike i veća popunjenost skladišta u Evropi od očekivane", kažu ekonomisti NBS. Dodatno i Srbija je prema rečima guvernerke obezbedila dovoljne zalihe, ali i zbog toplijeg vremena od očekivanog smanjila uvoz energenata.
Domaće javne finansije su dodatno opterećene kupovinom energenata, jer je Srbija malo pre početka rata u Ukrajini, koji je digao cene gasa i struje na rekordne nivoe, doživela i kolaps energetske kompanije Elektroprivreda Srbije (EPS). Zbog potrebe da se obezbede sredstva za nabavku energenata i infrastrukturne projekte, kao i da se zaštiti životni standard građana, učešće deficita opšte države u bruto domaćem proizvodu će verovatno biti veće od projektovanog od tri odsto.
Povećani su izdaci za javna energetska preduzeća koja posluju sa velikim gubicima i za koje je država izdvojila 1,3 milijarde evra, a ekonomisti iz Fiskalnog saveta su ranije upozorili i da su stvarni izdaci za EPS i Srbijagas znatno veći jer država izdaje i garancije za njihovo zaduživanje.
Kako su naveli iz NBS, aktivnosti oko zaključivanja novog stendbaj aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi trebalo da traje dve godine, uz ukupnu planiranu vrednost sredstava podrške od oko 2,4 milijarde evra, u završnoj su fazi. Predloženi stendbaj aranžman služio bi za dodatnu podršku finansiranju u uslovima izazova u međunarodnom okruženju i podržaće ekonomsku politiku i sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike.
Guvernerka Tabaković je i dodatno pojasnila da država ne mora da povuče sva sredstva koja će ponuditi međunarodni kreditori te da će "većina sredstava biti opredeljena u cilju podrške budžeta".
