Uoči mađarskih izbora - Orban pod pritiskom, berza na rekordnom nivou

Kada bi se vitalnost i dugoročni izgledi mađarske privrede procenjivali isključivo prema pulsu berze na Trgu Szabadság u srcu Budimpešte, slika bi bila blistava.

Referentni indeks BUX prolazi kroz jedno od najdinamičnijih i najprofitabilnijih razdoblja u svojoj istoriji, pa bi se, svega nekoliko meseci uoči parlamentarnih izbora u aprilu, moglo očekivati da će premijer Viktor Orban imati mirnu plovidbu ka šestom mandatu. Međutim, trka za premijersku funkciju daleko je od završene – naprotiv, za Orbana je potpuno nepredvidiva.

 

U svakom slučaju, uzburkane političke vode utiču na berzu bez obzira na to da li će stari politički lisac ostati na vlasti ili ne. Trenutno je uzlazni trend nezaustavljiv, jer Mađarska prkosi širem evropskom ekonomskom usporavanju: indeks BUX je samo u januaru porastao 16 odsto, probivši psihološku granicu od 127.000 poena. Time su ostvareni godišnji prinosi kojima bi pozavideli čak i tehnološki predvođeni indeksi na Wall Streetu.

Ipak, renesansa berze, koja se odvija u senci nadolazećih i verovatno prelomnih izbora, nije jednoznačna priča o linearnom ekonomskom uspehu dinamične istočnoevropske privrede. Razvojni model koji je Orban izgradio tokom svoje dugogodišnje vladavine oko stranke Fidesz, prema oceni posmatrača, približava se kraju. Uz to, mađarsko tržište kapitala izrazito je koncentrisano, što znači da indeks ne odražava nužno stanje celokupne ekonomije, već uspeh nekolicine nacionalnih šampiona koji su uspeli da se prilagode, ili čak profitiraju, od specifičnog političkog okruženja.

OTP banka, večiti motor indeksa

Matej Vujanić, analitičar u Bloomberg Adriji, ukazuje upravo na ovu usku bazu rasta kao ključ za razumevanje trenutnih valuacija i budućih rizika, ističući da je "rast BUX-a gotovo potpuno došao od tri najveće kompanije: OTP Banke, naftne kompanije MOL i farmaceutske kuće Richter Gedeon, koje zajedno čine gotovo 90 odsto indeksa". To je važno jer pokazuje da globalni investitori, kladeći se na Mađarsku, ne kupuju širu sliku privrede, već svega nekoliko vodećih kompanija.

Lokomotiva mađarskog berzanskog voza je OTP bankarska grupa, koja nosi polovinu težine indeksa i diktira tempo čitavog tržišta. Akcija banke postala je sinonim za otpornost u regionu srednje i istočne Evrope, s obzirom na to da je banka, pod vođstvom Sándora Csányija, izgradila poslovno carstvo koje se proteže daleko izvan granica Panonske nizije.

Vujanić objašnjava da je "OTP banka, koja ima približno 50 odsto učešća u indeksu, od početka godine zabeležila rast od gotovo 20 odsto, potkrepljen povoljnijim makroekonomskim pokazateljima, jačanjem domaće valute za oko šest odsto tokom poslednjih godinu dana i snažnim operativnim rezultatima u regionu".

Uspeh OTP-a nije slučajan. Tokom poslednje decenije banka je sprovela agresivnu ekspanziju od Slovenije do Uzbekistana, čime je diverzifikovala rizike. Istovremeno, koristi i benefite državnih subvencionisanih programa stambenog kreditiranja na domaćem tržištu, poput programa CSOK Plusz, koji je održao tražnju za hipotekarnim kreditima uprkos visokim kamatnim stopama.

MOL jača kroz akvizicije

Dinamiku MOL-a dodatno čini intrigantnom geopolitički napet kontekst u jadranskom regionu. Naftno-gasni gigant pokazuje da politika ne mora biti prepreka poslovanju ako kompanija ima jasnu strategiju i političku podršku. Dok se većina evropskih energetskih kompanija bori sa izazovima zelene tranzicije koju nameće Brisel, MOL učvršćuje svoju poziciju hegemona ugljovodonika u regionu.

U svojoj analizi, Vujanić izdvaja ključni događaj koji je pokrenuo najnoviji talas kupovine, navodeći da "MOL, koji čini oko 21 odsto indeksa, beleži još snažniji rast – oko 35 odsto od početka godine – nakon sporazuma o akviziciji udela Gazprom Nefta u Naftnoj industriji Srbije (NIS), dok Richter od početka godine beleži rast od oko 11 odsto".

Uprkos snažnom rastu, valuacije su i dalje na nivoima koji privlače špekulativni kapital. Vujanić upozorava da se "čak i nakon nedavnog rasta, BUX i dalje trguje uz odnos cene i zarade (P/E) od oko 10,5 i EV/EBITDA od oko 3,7, što je i dalje niže od svih indeksa iz jadranskog regiona".

Gedeon Richter – uravnotežena pozicija

Farmaceutski gigant Gedeon Richter investitorima nudi drugačiji pristup ulaganju u mađarsku "veliku trojku". Sa rastom od oko 11 odsto od početka 2026. godine, akcija zaostaje za cikličnijim i politički izloženijim konkurentima, ali snažno međunarodno prisustvo znači da je kompanija u velikoj meri izolovana od mađarske makroekonomske svakodnevice.

Ključni pokretač ostaje antipsihotik "vraylar", koji kompaniji donosi visoke tantijeme u Sjedinjenim Državama. Ovaj prihod je denominovan u dolarima i ima izuzetno visoku maržu, jer ne zahteva dodatne proizvodne troškove. Podaci Bloomberga pokazuju da tantijemi čine između 15 i 19 odsto neto prodaje, s obzirom na to da lek već donosi više od 3,5 milijardi dolara godišnjeg prometa u SAD.

Na nivou grupe, segment specijalnih lekova omogućava Richteru da održava EBIT maržu iznad 25 odsto, što je izuzetan rezultat u farmaceutskoj industriji suočenoj sa stalnim padom cena generičkih lekova. Vujanić ističe da upravo ova visoka profitabilnost omogućava kompaniji nizak odnos duga i dobiti, što predstavlja ključnu konkurentsku prednost u okruženju visokih kamatnih stopa.

Orbanov zaokret ka Istoku

Dalju sudbinu privrede i berze u 2026. godini u velikoj meri će oblikovati politika. Politikolog Marko Lovec sa Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani razbija mit o ekonomskom čudu i ukazuje na cikličnu prirodu Orbanove vladavine uoči aprilskih izbora.

Lovec objašnjava genezu Orbanove moći, navodeći da je "Orban pobedio na izborima 2010. zbog lošeg stanja mađarske privrede, negativnih posledica globalne finansijske krize i zavisnosti zemlje od stranog kapitala", pri čemu je vešto "okrivio tadašnju domaću elitu, globalni kapital i Evropsku uniju".

Tokom 15 godina vlasti, Fidesz je izgradio sistem koji je nastojao da smanji tu zavisnost stvaranjem domaće kapitalističke klase. Lovec taj proces opisuje kao transformaciju ka državnom kapitalizmu, ističući da je Orban "nacionalizovao finansijske institucije i obezbedio povoljno poslovno okruženje (od jeftinog zemljišta do poreza i rada) čime je zadržao strana ulaganja u ciljanim sektorima poput automobilske industrije".

Kako su se odnosi sa Zapadom hladili, a kohezioni fondovi presušivali, Mađarska je ekonomski kurs okrenula ka Istoku. To "istočno otvaranje" više nije samo politički slogan, već ekonomska realnost koju berza sada ugrađuje u cene akcija industrijskih i logističkih kompanija.

Rusko tržište, na primer, drugo je po važnosti za Richter, jer će ta kompanija tamo ostvarivati 16,1 odsto prihoda nakon prve polovine 2025. godine. Istovremeno, sve je izraženiji priliv kineskog kapitala: Mađarska je u 2024. godini privukla 31 odsto svih kineskih ulaganja u Evropi, odnosno oko tri milijarde evra, uglavnom u automobilski sektor. Fabrika baterija kompanije CATL, vredna 7,3 milijarde evra, trebalo bi da bude završena ove ili početkom 2026. godine, dok BYD, najveći svetski proizvođač električnih vozila, najavljuje sličan vremenski okvir za svoju fabriku u Segedinu.

"Zemlje srednje i istočne Evrope, posebno Mađarska, postale su ključna čvorišta snabdevanja za evropsku zelenu tranziciju", kaže Ágnes Szunomár, ekonomistkinja i direktorka Instituta za globalne studije na Univerzitetu Corvinus u Budimpešti. "Na taj način region ulazi u lanac vrednosti električnih vozila i baterija – ne kao kreator tehnologije, već kao njen korisnik", upozorava ona.

Lovec ukazuje da se Orban, slabljenjem demokratskih institucija i zaoštravanjem odnosa sa Briselom, sve više oslanjao na alternativne geopolitičke partnere – kineska ulaganja u strateške sektore i energetsku saradnju sa Moskvom. "Mađarska je postala glavna meta kineskih ulaganja u EU, u trenutku kada su druge zemlje postale znatno opreznije, a ta ulaganja su je čak održala na površini u poslednjem periodu", kaže on.

Aprilska prekretnica

Ovaj model, međutim, ima svoju cenu, koja se ogleda u inflaciji i eroziji institucija. Lovec ocenjuje da je "model razvoja imao uspeha", ali da su "mešanje države u privredu i korupcija dugoročno negativno uticali na rast, oterali deo investitora i turista". Uz to, upozorava i na monetarne posledice, jer "domaći monetarni i finansijski ekspanzionizam podstiče inflaciju, koja se dodatno uvozi kroz slabu forintu".

Sve ove sile – berzanski optimizam, niske valuacije i iscrpljeni razvojni model – susreću se na političkoj prekretnici 12. aprila 2026. godine. Uspon opozicione stranke Tisza i njenog lidera Petera Magyara stvorio je scenario koji tržišta sada pažljivo preračunavaju. U ekonomskom smislu, izazivač se profilisao kao pragmatični političar desnog centra, koji pristupanje Evropskom javnom tužilaštvu vidi kao ključ za odmrzavanje evropskih milijardi i povratak institucionalnog poverenja, jasno se distancirajući od Orbanovog modela državnog intervencionizma.

Prema Vujaniću, tržište se trenutno kladi na optimističan scenario. "Prema tržišnim procenama s početka februara 2026. godine, stranka Tisza ima oko 60 odsto šanse za pobedu, dok Fidesz premijera Orbana ima oko 40 odsto", navodi on. Investitori kupuju akcije u očekivanju da bi nova vlada mogla da odmrzne oko 20 milijardi dolara iz fondova EU, što bi ojačalo forintu i dodatno podstaklo rast tržišta kapitala.

Suprotan ishod, međutim, nije ništa manje moguć. Pobeda Fidesza značila bi kontinuitet politike koja kratkoročno pogoduje kompanijama bliskim vlasti, ali nosi veće dugoročne rizike. "Orbanova pobeda bi smanjila političku neizvesnost, ali bi zadržala postojeće rizike u odnosima sa Briselom", upozorava Vujanić, dodajući da bi tržišna reakcija u tom slučaju mogla biti negativna.

Lovec ipak upozorava na preterani optimizam u pogledu brze tranzicije. Pobeda Tisze ne bi značila trenutno rešenje, već početak dugotrajnog i složenog procesa razgradnje sistema koji je Fidesz gradio godinama. Posle petnaest godina vlasti, kadrovi bliski režimu nalaze se na ključnim pozicijama, što nosi rizik institucionalne paralize. Uz to, borba protiv inflacije biće bolna, a zavisnost od kineskog kapitala i ruske energije ne može se ukinuti preko noći. Brisel će pomoći, ali uz jasne zahteve za reformama pravosuđa, medija i civilnog društva, što će novu vlast izložiti društvenim pritiscima u periodu sporog i zahtevnog oporavka.