Svetski kapital juri najvrelije berzansko tržište - Južnu Koreju

Južnokorejske deonice, koje su već ove godine među onima sa najboljim rezultatom na glavnim svetskim tržištima, postaju magnet za strane ulagače dok hrabre regulatorne reforme za podizanje valuacija i jačanje prava manjinskih akcionara dobijaju zamah.

Samo ovog meseca, kreatori politika glasali su za ključne izmene zakona kojima se članovi uprave čine pravno odgovornima svim deoničarima. Sada se fokusiraju na sledeći talas reformi, uključujući poboljšanja sistema glasanja za izbor članova uprave i smanjenje udela vlastitih deonica, sve s ciljem obuzdavanja mnogih porodičnih konglomerata.

Od Wall Streeta do Londona, ulagači obraćaju pažnju. Strani fondovi, koji su devet uzastopnih meseci do aprila prodavali korejske deonice, ponovo ulaze na tržište. Stratezi svetskih banaka, uključujući Goldman Sachs Group Inc., JPMorgan Chase & Co., Citigroup Inc. i Morgan Stanley, od početka juna promenili su svoj pogled na Koreju. Referentni indeks Kospi porastao je za 33 odsto u 2025, pomažući tržištu akcija da prvi put u tri godine pređe vrednost od dva biliona dolara.

Bloomberg

Reforme će "doprineti nastavku već započete kulturološke promene i smanjiće moć kontrolnih deoničara da sprovode restrukturiranja u svoju korist na štetu manjinskih akcionara",  rekao je Jonathan Pines iz Federated Hermesa, čiji fond za azijske akcije (bez Japana), vredan 4,5 milijardi dolara, beleži bolje rezultate od 92 odsto konkurenata u poslednjih godinu dana. "I dalje smo značajno izloženi korejskim deonicama."

Južnokorejske vlasti nastoje da oponašaju uspeh Japana, gde je zalaganje za korporativne reforme doprinelo rastu vrednovanja kompanija i podstaklo berzanski procvat svetskih razmera. Optimizam da je država ozbiljna u rešavanju takozvanog korejskog popusta raste otkako je novoizabrani predsednik Lee Jae Myung podizanje standarda upravljanja i poboljšanje povrata na tržištu deonica stavio među svoje glavne prioritete.

Neto prilivi stranih fondova premašili su tri milijarde dolara samo u julu. To je više nego njihova združena kupovina u prethodna dva meseca.

"Vidimo veliku promenu u korporativnom upravljanju," rekao je Joshua Crabb, šef odeljenja azijsko-pacifičkih deonica u Robeco Hong Kong Ltd., ističući veću disciplinu u upravljanju kapitalom, otkup sopstvenih akcija i dividende. "Za ovo nije potreban jako povoljan svetski kontekst. Ovo su mere koje su gotovo poput samopomoći."

Bloomberg

Nakon što su ranije ovog meseca raspravljali o najnovijem krugu revizija trgovinskog zakonika, zastupnici planiraju da o njima glasaju 4. avgusta. Tokom ovog kruga žele da uvedu obavezni sistem kumulativnog glasanja za kotirane kompanije kako bi podstakli raznolikost u upravama.

Kumulativno glasanje postalo je kamen temeljac programa korporativnog upravljanja vladajuće Demokratske stranke. U tom sistemu, akcionar dobija broj glasova jednak broju svojih akcija pomnoženih sa brojem mesta u odboru koje treba popuniti. Na taj način manjinski akcionari mogu objediniti glasove i izabrati makar jednog člana odbora koji zastupa njihove interese, kao što je, na primer, zalaganje za veći otkup akcija ili isplatu dividendi.

Drugi predlog koji će se razmatrati ovog puta odnosi se na ograničavanje broja članova revizorskog odbora koje glavni akocionari mogu da nominuju.

Vlastite deonice

Tu je i pitanje vlastitih akcija (deonice koje je kompanija otkupila od svojih akcionara i koje sada drži u svom vlasništvu), koje su postale veliki problem u Južnoj Koreji. Takve deonice se mogu preneti na povezane strane, poput članova porodice ili povezanih firmi, koje zatim koriste pravo glasa kako bi ojačale kontrolu porodica koje upravljaju konglomeratima, bez stvarnog povećanja vlasničkog udelа.

Iako to nije direktno deo dnevnog reda ovog kruga revizija zakonika, predlog za obavezno poništavanje vlastitih deonica ostaje ključni fokus za Leeja i njegove saveznike dok slede svoj ambiciozni cilj "Kospi 5000" (indeks korejske berze na 5.000 poena).

 

Predlog je naišao na snažno protivljenje konglomerata. Trebalo bi da se uvodi postepeno, "kako bi se izbegla nestabilnost", rekao je Lee Han-joo, viši savetnik predsednika Leeja i šef Odbora za planiranje državnih poslova, u nedavnom intervjuu za Bloomberg.

Najmanje što bi kompanije mogle pokušati jeste da zadrže postojeće vlastite akcije, uz eventualni dogovor da ubuduće poništavaju novoakumulirane, rekao je Seokkeun Ha, direktor investicija u Eugene Asset Managementu. "To bi razočaralo tržište," dodao je.

Vlast razmatra razne varijante po tom pitanju, rekao je izvor upoznat s temom. Opcije se kreću od modela sličnog nemačkom do strožeg pristupa koji zahteva povlačenje svih postojećih vlastitih deonica unutar šest meseci, rekao je izvor koji je tražio da ostane anoniman jer su pregovori u toku.

Nemački model zahteva da firme prodaju vlastite deonice koje prelaze 10 odsto osnovnog kapitala unutar tri godine od kupovine, prema podacima sa zvaničnog vladinog sajta.

"Ako ciljamo Kospi 5000, verujem da je poništavanje vlastitih deonica ključno," rekao je Ha. "Tako se povećava povrat na kapital (ROE), a viši ROE podiže odnos cene i knjigovodstvene vrednosti."

Bloomberg

Leejeva kampanja za zaštitu prava manjinskih deoničara oslanja se na to da će poslanici sprovesti suštinske promene dovoljno brzo i odlučno, uz otpor duboko ukorenjenih interesa. Pošto su tržišta već snažno porasla na osnovu očekivanja, mogućnost razočaranja je velika.

U nedavnoj anketi 300 kotiranih kompanija koju je objavila Korejska privredna komora, oko 77 odsto je reklo da bi dalje revizije trgovinskog zakonika mogle imati "negativan uticaj na rast poslovanja".

"Veliki rast uglavnom je bio podstaknut optimizmom, a on je nestao", rekao je Xin-Yao Ng, direktor ulaganja u Aberdeen Investmentsu. "U nastavku će biti ključno da zakonodavci donesu konkretne mere koje podstiču rast vrednosti, a kompanije da sprovedu stvarne promene."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar