Treba li Trumpova strategija 'Prodajmo Ameriku' da zabrine ulagače? Možda već i jeste

Dva meseca nakon početka drugog mandata Donalda Trumpa, temelji američke hegemonije, građeni skoro ceo vek, sada su vidno uzdrmani.

Trumpovi ponovni napadi na Fed, uključujući do sada najdirektnije pretnje smenom predsednika Feda Jeroma Powella, dodatno su pojačali tenzije koje je izazvalo njegovo proglašenje trgovinskog rata protiv velikog dela međunarodne zajednice. To investitore i analitičare primorava na ponovno preispitivanje ulaganja koja čine osnovu američke ekonomske dominacije.

Dolar i američke državne obveznice - tradicionalna sigurna utočišta u nestabilnim vremenima - odjednom deluju znatno manje privlačno. Još donedavno su investitori ulagali u tzv. Trumpovu trgovinsku strategiju (Trump trade), za koju se verovalo da će ojačati model američke izuzetnosti, ali sada sve više preovlađuje osećaj da je reč o strategiji "Prodajmo Ameriku".

A to predstavlja samo deo šire i drastične promene. Sve više se dovodi u pitanje i uloga američkih domaćinstava kao krajnjih potrošača robe u globalnoj ekonomiji, odnosno američke vojske kao ključnog stuba bezbednosti i političkih savezništava.

Vlade širom sveta nalaze se u istoj poziciji kao i investicione kompanije - teško se prilagođavaju i traže novi pravac. U ambijentu geopolitičke nestabilnosti, ove nedelje su održana prolećna zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda, koja u Vašingtonu - decenijskom centru svetskog poretka, a danas epicentru potresa - okupljaju lidere globalne ekonomije.

"Geopolitička struktura moći se pred našim očima iznova oblikuje", rekao je prošle nedelje Jens Weidmann, predsednik upravnog odbora Commerzbank AG i bivši guverner nemačke centralne banke, na događaju u Londonu. "Neproporcionalna povlašćenost SAD", rekao je - koristeći izraz koji se u Evropi koristi već više od pola veka za opis dominacije dolara - "možda ipak nije trajno zagarantovana".

Insistiranjem na naglom spuštanju kamata i oštrom retorikom prema Fedu, Trump doprinosi sve većoj nestabilnosti. Pravni stručnjaci dovode u pitanje Trumpovo pravo da razreši Powella. Ipak, šteta po kredibilitet centralne banke u očima investitora - što je, uz opšte poverenje u pravni poredak, jedan od ključnih aduta američkog tržišta - verovatno je već učinjena.

"Iako i dalje smatramo da je mogućnost smene predsednika Feda malo verovatan scenario, činjenica je da nezavisnost Feda unosi nesigurnost na valutna tržišta koja se ne može ignorisati", naveli su stratezi banke Barclays u analizi u kojoj su snizili prognozu za američki dolar.

Naravno, SAD su verovatno prevelike da bi se njihov položaj urušio preko noći, ali ovomesečni događaji ne mogu se jednostavno tumačiti kao kolateralna šteta. Istina je da je Trump, kao odgovor na tržišne potrese, ublažio neke carine, ali njegova administracija otvoreno teži radikalnim promenama na svim frontovima - uz tvrdnju da su druge zemlje predugo živele na račun američke valute, potrošača i vojske.

Sjedinjene Države su godinama gradile svoju moć, oslanjajući se na snagu potrošačke ekonomije i dominaciju dolara u globalnim finansijama i trgovini, uživajući pritom opšteprihvaćene prednosti. Trump i njegov tim usmeravaju pažnju na očigledne troškove - uključujući nestanak radnih mesta i proizvodne industrije, kao i ogromne dugove koji su stvoreni prema drugim zemljama.

SAD se oslanjaju na priliv kapitala za finansiranje svojih budžetskih i trgovinskih deficita. Umesto da se novac sliva u zemlju, činilo se da je odmah nakon 2. aprila - kada je predsednik u Vrtu ruža Bele kuće pokazao grafikon kojim je najavio uvođenje carina gotovo svim državama, od prijateljskih suseda do najvećeg globalnog rivala Kine - kapital počeo da odlazi iz zemlje.

Bloomberg

 

Stranci poseduju 19 hiljada milijardi dolara u američkim akcijama, sedam hiljada milijardi dolara u državnim obveznicama i pet hiljada milijardi dolara u američkim korporativnim obveznicama, što predstavlja između 20 i 30 odsto celokupnog tržišta, prema rečima Torstena Sloka iz kompanije Apollo Management. Povlačenje tih investicija moglo bi izazvati ozbiljne probleme.

"Uzmite u obzir štetu koju su SAD pretrpele zbog naglog zaokreta ka snažno protekcionističkoj politici", kaže David Kelly, glavni globalni strateg u kompaniji JPMorgan Asset Management u Njujorku. Posledični gubitak poverenja u američku politiku "smanjuje tražnju za imovinom denominovanom u američkim dolarima".

Na domaćem terenu, Trumpove carine izazvale su nezadovoljstvo među potrošačima i preduzećima, što je snažno uticalo na akcije kompanija koje se već suočavaju sa slabijom tražnjom, skupljim ulaznim materijalima i kontramerama drugih država. Indeks S&P 500 je od 2. aprila pao za skoro 10 odsto, čime je izbrisano oko 4,8 hiljada milijardi dolara tržišne vrednosti.

Bloombergov indeks američkog dolara je ove godine oslabio za više od sedam odsto, što ukazuje na istorijski slab početak godine za ovaj indeks od njegovog uvođenja 2005. godine. Najznačajniji pad zabeležen je kod državnih obveznica, koje -zahvaljujući podršci "ujka Sema" - često funkcionišu kao sigurno utočište u periodima pojačane tržišne nestabilnosti, poput one 11. septembra 2001. i globalne finansijske krize.

 

Ovog meseca smo svedočili najvećem nedeljnom skoku prinosa na desetogodišnje državne obveznice - merilo koje usmerava kamatne stope za sve, od hipoteka do korporativnog zaduživanja - u više od dve decenije. Prinosi su se snizili sa najviših vrednosti oko 4,6 odsto, nakon što je Trump donekle ublažio svoje planove o carinama - navodno zbog zabrinutosti zbog pada na tržištu obveznica. Međutim, ponovo su počeli da rastu kada je Trump zaoštrrio retoriku prema Fedu.

 

 

To, da je vrednost dolara pala i da su prinosi na obveznice porasli, bilo je iznenađujuće za neke investitore, pošto su valuta i troškovi zaduživanja obično u pozitivnoj korelaciji. Umesto toga, ta korelacija je sada najslabija u poslednje tri godine - što ukazuje na opštu averziju prema američkim investicijama i skepticizam u vezi sa tradicionalnim strategijama zaštite od rizika.

"Najviše je iznenadilo to što se ni obveznice ni dolar ne ponašaju kao sigurno utočište, kako smo to navikli u prošlosti", rekla je Tracey Manzi, viši investicioni strateg u kompaniji Raymond James & Associates. "Tržišta su na najave o carinama reagovala sa nepoverenjem."

Događaji iz prošlosti nas uče da je potreban oprez. SAD su i ranije potkopavale sopstveni kredibilitet - na primer 1971. godine, kada su šokirale svet ukidanjem zlatnog standarda, ili 2008, kada je krah tržišta drugorazrednih hipotekarnih kredita izazvao globalnu krizu - ali su se s vremenom oporavile.

Evropska sredstva možda deluju nešto privlačnije, ali ništa se ne može meriti sa dubinom i likvidnošću američkog tržišta državnih obveznica, vrednog gotovo 29 hiljada milijardi dolara.

Dolar učestvuje u oko 90 odsto svih deviznih transakcija i čini gotovo 60 odsto deviznih rezervi centralnih banaka. Trenutno nema pravog konkurenta koji bi mogao da popuni potencijalnu prazninu - evro još uvek ne nudi dovoljno raznovrsnih investicionih mogućnosti koje bi mu donele status rezervne valute, a verovatno mu i dalje nedostaje politička kohezija među 20 država članica. Kineski juan je, pak, pod strogom kontrolom tamošnje vlade.

 

 

Zbog svih ovih razloga, svaki mogući tzv. prelazak na novi valutni režim, udaljen od dolara, "mogao bi vrlo brzo naići na ograničenja", kaže Eswar Prasad, profesor na Univerzitetu Kornel i autor knjige The Dollar Trap iz 2014. godine.

"Ponovno uspostavljanje institucija i poverenja stranih investitora u njih biće dug i mukotrpan proces - ako i kada uopšte počne. Ali SAD svakako imaju prednost u tome što nemaju ozbiljnog konkurenta u domenu finansijskih tržišta i valuta."

Američki zvaničnici poručuju svima da budu strpljivi, dok se u potpunosti ne pokažu efekti Trumpove ekonomske agende. "Pogledajte celokupnu politiku", rekao je ministar finansija Scott Bessent za Bloomberg TV, naglašavajući da su u planu poreske olakšice i deregulacija.

Međutim, svet možda neće biti spreman da predugo čeka.

Trump je svoju verziju ekonomskog populizma i slogan "Amerika na prvom mestu" održavao tokom čitave decenije, uključujući i svoj prvi predsednički mandat. Ipak, očigledno povlačenje Sjedinjenih Država sa vodeće globalne pozicije - tako rano u njegovom drugom mandatu - za mnoge je bilo šok. Uz to, od njegovog prvog mandata, promenilo se i šire globalno okruženje.

Depositphotos

Pod vođstvom uzastopnih predsednika, Sjedinjene Države su pokušavale da iskoriste svoju dominaciju u globalnim finansijama - napori koji su dostigli vrhunac tokom Bidenove administracije uvođenjem ekonomskih sankcija protiv Rusije nakon njenog napada na Ukrajinu 2022. godine. Mnoge američke saveznice pridružile su se toj kampanji, ali ona nije uspela da zaustavi rusko vojno napredovanje.

Trump sada zauzima drugačiji stav prema tom sukobu, nastojeći da postigne mirovni sporazum koji uzima u obzir interese Rusije, što izaziva ozbiljna neslaganja sa evropskim državama koje i dalje žele da finansijski i vojno podržavaju Ukrajinu. Činjenica da istovremeno traje i trgovinski rat - dodatno je zaoštrila transatlantsku bezbednosnu krizu.

Trumpova administracija želi da saveznice plaćaju više za odbrambenu zaštitu koju im pružaju SAD i nagoveštava da slobodan pristup dolaru, a ni američkim državnim obveznicama ne bi trebalo da se podrazumeva. Sjedinjene Države su drugim državama obezbedile bezbednosni kišobran i izdavale rezervna sredstva koja omogućavaju trgovinu i finansiranje za sve, napisao je u nedavnoj objavi viši ekonomski savetnik Bele kuće Stephen Miran.

 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, britanski premier Keir Starmer i francuski predsednik Emmanuel Macron u Londonu, 2. marta / Fotograf: Justin Tallis/AFP/Bloomberg

 

"Za dalje obezbeđivanje ovih dvostrukih globalnih javnih dobara mora biti poboljšana raspodela obaveza na globalnom nivou", napisao je Miran. "Ako druge zemlje žele da uživaju prednosti američkog geopolitičkog i finansijskog kišobrana, moraju da doprinesu i preuzmu ravnomeran udeo u finansiranju."

I u Aziji su mnoge zemlje uključene u bezbednosne sisteme pod vođstvom SAD, ali istovremeno strahuju da bi mogle završiti u unakrsnoj vatri rastućih tenzija između SAD i Kine, jer su obe ključni trgovinski partneri.

Premijer Singapura, Lawrence Wong, izjavio je nakon najave Trumpovih carina da je završena era globalizacije i slobodne trgovine zasnovane na pravilima. "Ulazimo u novu fazu - proizvoljniju, protekcionističku i opasniju", rekao je.

Trumpovi savetnici nagoveštavaju da bi SAD mogle prvo rešiti trgovinske sporove sa saveznicima - koristeći mogućnost carinskih olakšica za te zemlje kao sredstvo za stvaranje jedinstvenog fronta protiv Kine. Ipak, postoje naznake kako u Evropi, tako i u Aziji, da mnoge vlade ponovo pokazuju interesovanje za jačanje odnosa sa Pekingom, umesto da se zajedno sa Trumpom suprotstave Kini.

Ponovo se usmerava pažnja i na strano vlasništvo američkog javnog duga i pitanje da li bi ono moglo biti iskorišćeno kao oružje u trgovinskom ratu. Neki su, bez čvrstih dokaza, spekulisali da je nedavni pad vrednosti američkih obveznica delimično rezultat smanjenja pozicija od Kine i Japana, iako će podaci, po njihovom objavljivanju, verovatno biti teško razumljivi.

Mogu li kompanije da se suprotstave Trumpu i carinama

Sve se to dešava u trenutku kada SAD beleže ogroman nivo duga. Njihov javni nacionalni dug iznosi oko 29 hiljada milijardi dolara, dok Kongresni budžetski ured procenjuje da će budžetski deficit za fiskalnu 2025. godinu iznositi oko 1,9 hiljada milijardi dolara. Njihova neto međunarodna investiciona pozicija - zapravo, stanje finansijskih obaveza SAD prema ostatku sveta - iznosi približno 26 hiljada milijardi dolara.

Budžetski deficit sugeriše da je SAD možda potrebno globalno zaduženje koliko i svetu ono što one nude. Neizvesnost dodatno povećavaju najavljeni sukobi među zakonodavcima oko poreskih olakšica i ograničenja javnog duga.

"Kako se raspoloženje investitora menja, dvostruki deficit SAD u budžetu i spoljnotrgovinskom bilansu znači da će spoljna politika sada uticati na američka finansijska tržišta", navodi George Saravelos, globalni šef devizne strategije u Deutsche Banku.

Bloomberg

 

U ovom novom okruženju čak i događaji poput Trumpove pretnje o pripajanju Grenlanda - koje izlaze iz okvira standardnih pitanja kojima se tradicionalno bave tržišni analitičari - mogu izazvati štetu.

"Često se ponavlja fraza da je država sa dvostrukim deficitom zavisna od 'ljubaznosti stranaca'", napisao je Saravelos u aprilskoj poruci klijentima. "To sada važi za SAD. To će stabilnost američkih tržišta učiniti još zavisnijom od nekonfrontacijske spoljne i ekonomske politike kako bi se obezbedilo njihovo finansiranje", dodao je.

 

— Tekst napisan uz pomoć Samyja Adghirnija, Philipa Heijmansa, Arna Schuetzeja i Bena Westcotta