Otkako je francuski predsednik Emmanuel Macron raspisao prevremene izbore u junu, druga po veličini ekonomija Evropske unije je u rasulu. Nije pomogla ni Olimpijada u Parizu, koja je na 11 dana skrenula pažnju sa političke i ekonomske krize u zemlji.
Posle višemesečnih pregovora, Macron je početkom septembra konačno imenovao novu vladu koju je predvodio bivši glavni pregovarač o izlasku Britanije iz Evropske unije Michel Barnier. Nova francuska vlada, u kojoj dominiraju konzervativci i centristi, pod pritiskom je da pronađe brza rešenja za fiskalne izazove zemlje i mora da podnese parlamentu predlog budžeta za 2025. u narednim nedeljama.
Pre nego što Barnier iznese sledeće korake svoje vlade tokom današnjeg otvaranja političkog govora u parlamentu, pogledali smo kako politička kriza utiče na akcije najvećih francuskih kompanija.
Opširnije
Macron imenovao konzervativca Michela Barniera za premijera
Imenovanje ovog političara je prvi korak ka okončanju političke neizvesnosti u Francuskoj koja je trajala mesecima.
05.09.2024
Scholza brine uspon desnice, čeka li Nemačku francuski scenario?
Stranka krajnje desnice AfD na putu je da prvi put pobedi na regionalnim izborima.
02.09.2024
Akcije proizvođača 'rafala' ojačale posle sklapanja ugovora sa Srbijom
Vrednost deonica francuskog proizvođača aviona Dassault Aviation skočila je za 1,55 odsto u petak.
30.08.2024
Zamah Olimpijskih igara teško da će uticati na kamate ECB
Očekuje se da će ECB u septembru dodatno sniziti troškova zaduživanja, nakon što je pauzirala u julu.
23.08.2024
Pariz 2024: Ekonomske koristi i opasnosti olimpijskog spektakla
Međunarodni olimpijski komitet tvrdi da ekonomske koristi Pariza 2024. i svih budućih igara „daleko nadmašuju“ troškove.
30.07.2024
Pariz 2024: Koliko će milijardi koštati Olimpijske igre?
Procenjeno je da se troškovi Igara kreću od 7,5 do 10 milijardi evra, a najskuplje Igre do sada održane su u Tokiju.
26.07.2024
Premijer Barnier rekao je da će naterati najveće kompanije u zemlji i najbogatije pojedince da plaćaju više poreza kako bi se izborili sa ogromnim budžetskim deficitom.
Povećanje poreza i dalje je sporno pitanje jer francuski zakonodavci odbijaju da ponište sedam godina Macronove pro-poslovne politike. U međuvremenu, investitori napuštaju francusku imovinu zbog političkih previranja, pošto se premija rizika za državni dug približila najvišem nivou od krize u evrozoni, preneo je Bloomberg.
Crni oblaci nad Pariskom berzom
Francuski referentni indeks CAC 40, koji prati 40 najvećih francuskih akcija po tržišnoj kapitalizaciji na Euronext Paris, pao je u ponedeljak 1,6 odsto. Francuske akcije su u ponedeljak zabeležile lošiji rezultat nakon što je list Le Monde izvestio da nova vlada razmatra povećanje poreza velikim kompanijama usred rastućeg budžetskog deficita.
O francuskim akcijama, višim porezima, budžetskom deficitu, ali i o uticaju Kine na evropske deonice za Bloomberg Adria TV govorio je šef strategije za svetska tržišta u Natixis Investment Managersu Mabrouk Chetouane. |
"Francusko tržište akcija je prilično dobro diverzifikovano među pojedinačnim industrijama i dobro likvidno, ali se njen rast poslednjih godina ipak zasniva na akcijama proizvođača luksuzne robe, koji su poslednjih godinu dana bili pod snažnim pritiskom usporavanja rasta i pada marži, delom kao rezultat smanjenja potrošnje u Kini, a delom kao rezultat zasićenja potrošača kupovinom luksuzne robe tokom pandemije", rekao je Aleš Lokar iz Generali Investmentsa.
Lokar kaže da je u poslednjih godinu dana pažnja bila usmerena na sektore industrije, finansija, a delom i tehnologije, kao i osnovnih potrošačkih dobara i zaliha.
"Najatraktivnije su akcije kompanija koje nude odgovor na globalne megatrendove. U sektoru snabdevanja to su proizvođači jeftine struje i oni koji uspešno recikliraju smeće, poput Engie i Veolia."
Među najvećim gubitnicima je kompanija Stellantis, koja je snizila prognoze za ovu godinu i pominjala planove da smanji proizvodnju i potroši više na promotivne podsticaje na sporijem i konkurentnijem tržištu automobila. Prilagođena operativna marža proizvođača automobila će ove godine pasti na 5,5 do sedam odsto, što je manje u odnosu na prethodnu prognozu dvocifrenog procenta, naveo je proizvođač automobila u saopštenju od ponedeljka.
Stellantis takođe sada predviđa da će slobodni novčani tok u industriji biti između negativnih pet milijardi evra i negativnih deset milijardi evra, dok je prethodna prognoza predviđala pozitivnu generisanje gotovine. Akcije kompanije pale su za čak 14 procenata u vreme pisanja ovog teksta, što je njihov najveći dnevni pad od marta 2020. Na osnovu godine do danas, Stellantis akcije su izgubile 30,71 odsto vrednosti.
Modna industrija manje pogođena
Dok su proizvođači automobila pretrpeli najveće gubitke, modna industrija se pokazala otpornijom. Akcije modnog giganta LVMH pale su za 1,44 odsto u trenutku pisanja ovog teksta u ponedeljak. LVMH je manje izložen volatilnosti potražnje zbog svog obima, iako nije imun na opšte usporavanje potražnje za luksuzom, napisali su analitičari Bloomberga.
U Parizu se trenutno održava tradicionalna Pariska nedelja mode, koja se završava danas. Vrednost akcije L'Oreala, koja je na trećem mestu po tržišnoj kapitalizaciji na referentnom indeksu CAC 40, takođe je pretrpela manji gubitak.
Vrednost akcija kompanije LVMH izgubila je 3,23 odsto na godišnjem nivou, dok je vrednost akcija kompanije L'Oreal u prošloj godini porasla za 2,41 odsto.
Loši izgledi za industriju
U međuvremenu, analitičari i industrijski izvori rekli su Reutersu da će se isporuke Airbusovih aviona u septembru završavati sporije nego pre godinu, što dovodi do pitanja o sposobnosti evropskog proizvođača aviona da ispuni revidirani godišnji cilj. Problemi Boeinga su takođe veliki Airbusov mlin. Naime, Boeing se ne suočava samo sa kvarovima na avionima – priznaće i odgovornost za nesreće dva aviona 737 Max – već i sa štrajkom zaposlenih.
Airbus je u julu izdao upozorenje o profitu i snizio svoj cilj isporuke tokom cele godine sa 800 na 770 aviona, za šta je okrivio nedostatak motora i drugih artikala. Osnovni srednjoročni proizvodni cilj odložio je za godinu dana, do 2027. godine.
Vrednost akcija kompanije Airbusa je u protekloj godini porasla za 4,95 odsto.
U stisku duga
Pogoršanje kreditnog rizika Francuske remeti tradicionalnu hijerarhiju tržišta suverenog duga evrozone, koje tradicionalno doživljava dve najveće ekonomije – prva je Nemačka – kao najsigurnije zajmoprimce. Sada investitori traže veće kamate na kredite Francuskoj nego nekim zemljama koje su nekada bile u centru dužničke krize u regionu, preneo je Bloomberg.
Pošto Francuska ne uspeva da ispuni svoje dugoročne fiskalne ciljeve, nova vlada se suočava sa politički neugodnim zadatkom da sastavi budžet koji će uključivati duboko smanjenje potrošnje i veće poreze kako bi se deficit vratio pod kontrolu. Nova vlada u narednim nedeljama mora da iznese predlog parlamentu.
Da bi smanjila budžetski deficit, francuska vlada razmatra nove poreze za kompanije, objavio je list Le Monde. Ministarstvo finansija razmatra privremeni dodatni porez od 8,5 odsto za kompanije sa više od milijardu evra prihoda i porez na otkup akcija od osam odsto na smanjenje nominalnog kapitala, navodi se u dokumentima koje citira Le Monde.
"Sama politička kriza će imati ograničen uticaj na većinu francuskih kompanija sa plavim čipovima kao što su Total, AXA, L'Oreal, Dassault Systemes i Capgemini", rekao je analitičar brokerske kuće Ilirika Lojze Kozole, "ali naravno ekstremniji programi ili predviđanja izazivaju snažna negativna reakcija na tržištima kapitala, kao što smo već videli 2022. godine u Engleskoj, kada je plan premijerke Liz Truss za poreske olakšice od 45 milijardi funti izazvao haos na finansijskim tržištima."
Kozole smatra da u Francuskoj zasad nema sličnih punktova, ali je svakako dobro pratiti situaciju. "Sadašnji izazovi proističu uglavnom iz lošijih ekonomskih podataka u Evropi i Kini i pritiska na marže, posebno u sektorima potrošačke robe i tehnologije", kaže analitičar, koji podseća da uprkos očekivanom pritisku na marže u nekim sektorima, dugoročni izgledi ostaju pozitivni, posebno "zbog očekivanog smanjenja kamatnih stopa, što će posebno koristiti industrijskim sektorima".
Francuske kompanije su ugušene regulativom
"Francuske kompanije se suočavaju sa sličnim izazovima kao i ostale evropske kompanije, uključujući regulativu EU, koja koči rast, razvoj i investicije", komentariše Lokar iz Generali Investmentsa. "Tome možemo dodati rastuću političku nestabilnost i manjinsku vladu, što povećava rizik posebno u dugoročnim ulaganjima."
Istovremeno, dva segmenta francuske industrije su pod velikim pritiskom, dodaje Lokar. "Već pomenute kompanije iz oblasti luksuzne robe, a takođe i automobilske industrije. Udeo ove poslednje je manje značajan nego u Nemačkoj, a Francuska, srećom, ima i dobro razvijene druge teške industrije, kao što su avijacija i industrija naoružanja. Istovremeno, i turizam ove godine odlično posluje – uslužni sektor je važan generator inače prilično niskog rasta BDP-a u poslednjih nekoliko kvartala", zaključuje Lokar.
(Tekst dopunjen video.)