Pariz 2024: Ekonomske koristi i opasnosti olimpijskog spektakla

U Francuskoj su 33. Olimpijske igre (OI) moderne ere u punom jeku, a globalni događaj godine je i sportski spektakl i ekonomski pokretač za domaćine. Igre su važan faktor u promociji međunarodnog turizma i pokretač privredne aktivnosti. I nešto što je očajnički potrebno (pre)zaduženoj Francuskoj sa natprosečnim deficitom u kritičnom trenutku političkog upravljanja.

Ali pripreme za gostovanje sportske elite su dugoročne i posebno skupe, jer troškovi organizacije dostižu nekoliko desetina milijardi evra. Pre nego što se 'dividende' od događaja sliju u budžete, mesta održavanja moraju da naprave skupa ulaganja. Poređenja radi: grad pored Sene izdvojio je 1,4 milijarde evra samo za čišćenje 13 kilometara reke kojom će plivati triatlonci.

Spektakl koji pokreće turizam

Ulaganja su velika, ali se organizacija OI obično isplati zemljama, kaže glavni ekonomista Privredne komore Slovenije Bojan Ivanc. "Organizovanje velikih međunarodnih sportskih događaja povećava verovatnoću posete zemlji domaćinu, što makroekonomski znači izvoz usluga, čime se jača BDP i povećava blagostanje domaćeg stanovništva", navodi ekonomista.

Univerzitet u Limožu procenio je da će ekonomski uticaj OI biti između 6,7 i 11,1 milijarde evra, prema srednjem scenariju 8,9 milijardi evra, „što je 0,3 odsto francuskog BDP-a”, navodi se.

Pokretač ekonomske koristi od sportskih događaja svetske klase jeste turizam. Francuska je druga najposećenija turistička zemlja u svetu, posle SAD, pošto je godišnje poseti 90 miliona turista. Od ovoga, Peta republika ostvaruje oko osam odsto BDP-a, napominje Ivanc; očekuje se da će turisti potrošiti oko 2,6 milijardi evra tokom Olimpijade.

MOK: Velike ekonomske koristi

Stepen uticaja OI na ekonomiju domaćina zavisi od „uslova na lokalnom tržištu i pojedinačnog konteksta svakog događaja“, objašnjava Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Oni dodaju da se očekuje da će ekonomske koristi za Pariz 2024, Zimske olimpijske igre Milano-Kortina 2026, Los Anđeles 2028 i australijski Brizbejn 2032 "daleko premašiti investicije povezane sa Igrama".

MOK navodi da domaćinstvo Igara "stimuliše regionalnu i nacionalnu ekonomiju i generiše vladine prihode koji pomažu da se nadoknade javne investicije". U prilog tome navode sopstvene proračune prema kojima će Pariz 2024. godine generisati 11,2 milijarde evra ekonomske koristi za širi region francuske metropole. MOK je takođe uložio milijardu i po evra u Olimpijske igre u Parizu.

Ali renomirani filozof Lev Kreft, koji se bavi filozofijom sporta, protivi se. Povodom ekonomske koristi, on navodi da na kraju najviše jača "finansijska moć MOK". Ipak, to se ne odnosi na druge sportske događaje, pronicljivo tvrdi stručnjak.

Ekspertiza: Pitanje troškova infrastrukture

Prema rečima ekonomiste Mateja Lahovnika, konačna ekonomska korist zavisi od visine ulaganja. "Ekonomski rezultat velikih sportskih događaja zavisi od ulaganja u vezi sa stanjem postojeće sportske infrastrukture i globalni domet manifestacije", kaže predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Zbog toga je kod OI potrebno gledati dugoročno i uzeti u obzir sve multiplikativne efekte na privredu i društvo, koji se uglavnom manifestuju u novoizgrađenoj infrastrukturi, objašnjava on.

Ali upozorava: "Organizatori OI su imali kratkoročne gubitke sa organizacijom, jer su prilikom izgradnje neophodne sportske infrastrukture njihova ulaganja često izmakla kontroli i umnogome su prelazila planirane troškove". Parizu, koji ima relativno razvijenu infrastrukturu, u tom pogledu je, kaže, lakše, ali s druge strane, glavni grad republike ne može da računa na izraženije turističke pogodnosti od drugih "manje prepoznatljivih gradova".

Na drugoj strani su Zimske olimpijske igre u Sočiju u Rusiji. Studija Univerziteta u Birmingemu pokazuje da su igre, koje su služile uglavnom za promociju režima Vladimira Putina, bile najskuplje OI moderne ere. One su koštale zemlju 55 milijardi dolara i, prema rezultatima studije, nisu stavili odmaralište na mapu svetskih turističkih destinacija.

Preplitanje sporta i politike nikako nije svojstveno samo Rusiji. Lahovnik navodi da je upotreba sportskih događaja "za političku promociju zemlje" sve veća i pominje Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine.

Kreft: Samo sabiranje medalja

"Nasleđe OI bi trebalo da bude napredno urbano preuređenje, mnoštvo novih stambenih jedinica za mlade, proširena lepeza rekreativnih sportskih mogućnosti i još nešto što se posle Igara ispostavi kao prazna glupost", pronicljivo navodi Kreft. Što se tiče privrednog nasleđa, Ivanc dodaje da su troškovi OI "skoro uvek veći od planiranih". Francuzi su premašili planirane troškove za 115 odsto, a u Tokiju pre četiri godine za 128 odsto, dodaje on.

Kreft je skeptičan prema velikom spektaklu na kome se OI zasnivaju. "Sve više ljudi je protiv spektakularnih igara", objašnjava on, jer velika većina zemalja ne može da ih organizuje, "a još više zato što sadrže čitav niz sportova, od kojih su mnogi nezanimljivi, što ih čini sve manje privlačnim". Zato su, kaže, one "najzanimljivije za sabiranje medalja po državama".