Malo je onih koji su očekivali da će neki od svetskih berzanskih indeksa doživeti rekordan rast u 2023, u godini koju je obeležilo zaoštravanje monetarne politike, odnosno borba centralnih banaka protiv visoke inflacije, nove geopolitičke tenzije na Bliskom istoku koje su usledile nakon rat u Ukrajini, kao i tehnološki bum izazvan veštačkom inteligencijom. Tim Bloomberg Adrije pitao je analitičare iz pet zemalja (Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine) za njihove prognoze kretanja tržišta kapitala i privrede uopšte u novoj 2024. godini.
Većina njih smatra pozitivnim to što je krajem prošle godine inflacija počela da jenjava, ali da to ne znači da će centralne banke žuriti da smanje referentne kamatne stope u 2024. godini. Geopolitika će i dalje biti jedan od najvećih faktora rizika u pogledu kretanja na berzi i ekonomskih tokova, a očekuje se da će glavni pokretači tržišta i dalje biti tehnološke kompanije i energetska tranzicija.
Optimistički signali
Analitičari za Bloomberg Adriju kažu da su pozitivni znaci na vidiku i za 2024. Optimizam se još više širi nakon signala centralnih banaka po kojima se vidi kraj monetarnom zaoštravanju.
Opširnije
Sedmogodišnje obveznice berzi donele prvi veći promet u 2024.
Od 890.000 evra prometa koliko je ostvareno u utorak, oko 867.000 hiljada otpada na obveznice koje je Republika Srbija izdala u januaru 2019.
10.01.2024
Prvi dani 2024. ostaju izazovni za evropske akcije
Evropske akcije zabeležile su gubitke na kraju trgovanja u utorak, nastavljajući sa slabijim rezultatima od početka ove godine.
09.01.2024
Zuckerberg je za dva meseca prodao Metine akcije vredne pola milijarde
U proseku je svakog dana prodavao deonice vredne 10,4 miliona dolara, a najveća transakcija (od 28. decembra) vredela je 17,1 milion dolara.
04.01.2024
Evropske berze u 2023: Hoće li Evropa postati tehnološki irelevantna?
Na Stoxx600 indeksu, u 2023. godini dominirali su sektori tehnologije, industrije i diskrecionih potrošačkih proizvoda i usluga.
29.12.2023
Musk udario po regulatorima i poručio kompanijama da ne izlaze na berzu
Požalio se na veliko regulatorno opterećenje s kojim se suočavaju javna preduzeća, i na pritisak akcionara.
22.12.2023
Vrednovanje kompanija na Zagrebačkoj berzi uskoro će raditi AI
ZSE i partneri očekuju veliko interesovanje za analitičko praćenje kompanija zasnovano na AI.
20.12.2023
Osim NIS-a, Tehnogas i Metalac će vući Belex15 u 2024.
Prema podacima Beogradske berze, Belex15 je u 2023. porastao za 6,44 odsto, a do kraja novembra se najviše trgovalo akcijama NIS-a.
20.12.2023
"Uprkos novim sukobima koji su se pojavili, postoji nekoliko razloga koji su odgovorni za povoljna kretanja na tržištima kapitala", kaže Andrijana Popovska, portfolio menadžerka u WVP Fund Management iz Severne Makedonije.
"Obuzdavanje inflacije kroz kontrolisano zatezanje ekonomije od strane centralnih banaka, smirivanje efekata sukoba između Rusije i Ukrajine i pronalaženje alternativa za resurse iz tih oblasti, smanjenje pritisaka zbog problema u lancima snabdevanja, kao i značajne tehnološke inovacije širom sveta, doprineli su oporavku i rastu tržišta kapitala", kaže ona.
Prema njenim rečima, eventualno smanjenje kamata doneće više investicija.
"U protekloj godini glavni berzanski indeksi ostvarili su sledeće rezultate: DAX indeks je porastao za više od 18 odsto, EuroStoxx 50 za više od 17 odsto, a sličan rast zabeležila su i američka tržišta merena S&P 500 i Dow Jones Industrial Average, sa rastom od više od 20 odsto, odnosno 10 odsto, izraženo u evrima", objašnjava Popovska.
Ona dodaje da je smanjenje inflatornog rizika donelo pauzu u zaoštravanju monetarnih politika, ali i signal da će već sredinom 2024. godine kamatne stope početi da padaju sa sadašnjih rekordnih vrednosti.
"Fed je na svom poslednjem sastanku po treći put zadržao nivo referentne kamatne stope i naglasio da očekuje da će stopa inflacije merena preko PCE (Personal Consumption Expenditures) indeksa pasti na 2,4 odsto i najavio potencijalno trostruko smanjenje referentne kamatne stope do kraja godine. Verujemo da će se postepeno prilagođavanje kamatnih stopa i programi kvantitativnog popuštanja sprovoditi pažljivo, prateći ekonomske pokazatelje kao što su stopa zaposlenosti, potrošnja i dinamika globalne trgovine", analizira Popovska.
Što se tiče Evropske centralne banke (ECB), ta institucija je sledila i zadržala kamate nepromenjene, stav za 2024. drugačiji je od Feda. "Iako su otkrili da osnovni pritisci na cene popuštaju, oni i dalje smatraju da će stope morati da ostanu na ovim nivoima neko vreme i da se potencijalno smanjenje još ne nazire", rekla je ona.
Eventualno smanjenje kamatnih stopa do kraja 2024. godine nešto je što će povoljno uticati na ulaganja na tržištima kapitala, ali i na tržištu fiksnih prihoda.
"Najava nižih kamata znači očekivanje da će u budućnosti kompanije imati niže troškove kamata, stimulišući veću potrošnju, veća ulaganja u različite projekte i opšti rast privrede. Ovakav razvoj događaja mogao bi dodatno da ojača profit kompanija i pruži dodatne mogućnosti za rast tržišta akcija tokom 2024. godine", kaže Popovska.
Fokus na proverljive indikatore
Vladimir Pavlović, generalni direktor kompanije WM Equity Partners iz Srbije, kaže da je uvek teško predvideti kretanje cena akcija na svetskim berzama i dodaje da su berzanski indeksi, ako se osvrnemo na 2023. godinu, porasli za više od 20 odsto.
"Godina 2023. više je nego uspešna za one koji su investirali na svetskim berzama. Trend rasta ima osnovu da se nastavi i u narednoj godini, ali je ključno da investitori imaju dugoročnu perspektivu kada ulažu u akcije", rekao je Pavlović.
Na pitanje da li očekuje rast akcija tehnoloških kompanija na krilima veštačke inteligencije i tokom 2024. godine ili je to bio "trenutni efekat" u 2023, Pavlović je odgovorio da su tehnološke kompanije specifične jer imaju potencijal za brzi rast i po prihodu, a u pogledu rentabilnosti, i dodaje da su to ključni pokazatelji na koje gledaju svi investitori.
"I ova kriza nas uči da fokus treba da bude na proverljivim pokazateljima performansi kompanija, a zvučne reči ponekad mogu da odvuku pažnju", kaže on.
Pavlovića smo upitali i da li očekuje veći rast akcija sa snižavanjem kamatnih stopa Feda i ECB, na šta je on odgovorio da investiranje u akcije ne treba da bude motivisano padom kamatnih stopa, već odgovarajućom alokacijom ukupnog portfolija u ovu vrstu investicija od strane svakog pojedinca.
"Pored toga, daleko najbolja strategija za ulaganje u akcije jeste disciplinovano investiranje kroz vreme, bez traganja za najboljim momentom da se investira, jer to ne polazi za rukom ni investitorima koji se nalaze u centru finansijskih dešavanja", objasnio je Pavlović.
Uzavrela geopolitika nosi rizike
Davor Špoljar, analitičar Erste banke (Erste & Steiermarkische Bank) u Hrvatskoj smatra da su nakon makroekonomski izazovne 2023. godine u Evropi, koja je plesala na ivici recesije, uz visoku inflaciju i dva vojna sukoba na svojim granicama, performanse berzanskih indeksa u datim okolnostima bili izuzetno dobri. On posebno ukazuje na tehnološki sektor koji je "najjače povukao", zbog čega je Nasdaq indeks ove godine skočio 40 odsto.
Davor Špoljar
Špoljar dodaje da je najjači impuls na tržištima došao od zaustavljanja rasta kamatnih stopa centralnih banaka i očekivanja da će se one uskoro smanjiti. Ali upozorava da bi takva očekivanja još uvek mogla biti preuranjena i da bi godina mogla da počne opreznije.
"Fokus treba da bude na procenama akcija i kvalitetnijim pitanjima sa očekivanim rastom zarada", kaže Špoljar.
On je prokomentarisao i da očekivanja u vezi sa dinamikom kretanja plata nisu toliko jasna, jer će efekat prethodnih povećanja kamata postati vidljiviji, privredni rast je usporen, a postoje i inflatorni pritisci na tržištu rada.
U Agram Brokeru, jednom od aktivnijih domaćih igrača na tržištu kapitala, glavni faktori za 2024. jesu trenutno usporavanje inflacije i "uzavrela globalna geopolitička situacija" koju je, ističu, teško predvideti, ali u isto vreme može značajno doprineti volatilnosti na tržištima.
Uzimajući u obzir ova dva faktora, kao i istorijska kretanja tržišta kapitala u sličnim uslovima privrednog okruženja, iz Agram Brokera smatraju da navedeno može rezultirati nastavkom pozitivnih kretanja na većini svetskih berzanskih indeksa u okviru svojih višegodišnjih proseka, koji su na nešto nižim nivoima u odnosu na prinose ostvarene u ovoj godini.
Otuda istovremeno upozoravaju da mnoštvo nepredvidivih faktora dovodi do situacije u kojoj je izuzetno teško odrediti region ili državu koja bi mogla da se istakne u narednom periodu.
Ako se uzmu u obzir faktori koji utiču na buduće kretanje domaćeg tržišta kapitala, ne bi nas iznenadilo da je tržište kapitala Hrvatske jedno od tzv. hot spotova, odnosno tržište kapitala za koje biće povećano interesovanje domaćih i stranih investitora, kažu iz Agram Brokera.
Njihove kolege iz varaždinske FIMA Securities imaju slična očekivanja od svetskih tržišta, gde bi trebalo da postoji nastavak pozitivnog trenda jer smatraju da će uslovi usporavanja inflacije, bez značajnog pogoršanja makroekonomskih uslova, dovesti do boljih poslovnih rezultata preduzeća. Ističu da je trenutno očekivani rast kompanija čije su akcije deo S&P 500 indeksa za 2024. godinu 11,2 odsto, a za 2025. se očekuje dodatno povećanje od 11,9 odsto.
"To sugeriše da je rast profitabilnosti kompanije vrlo verovatan, tako da fundamentalni pokazatelji, u odnosu na očekivane rezultate za 2025. godinu, ne ukazuju na preterano precenjenost akcija. Uzimajući u obzir očekivani početak smanjenja kamatnih stopa u SAD tokom 2024. godine, kao i velika očekivanja u vezi sa razvojem i primenom veštačke inteligencije, koja će svakako promeniti privredu u bliskoj budućnosti, smatramo da će rast S&P 500 indeksa do novih rekordnih nivoa u 2024. Zato nam se američke akcije čine kao najsigurniji izbor", komentarišu u Fimi.
A u kompaniji za upravljanje investicionim fondovima "ZB Invest" u Hrvatskoj smatraju da bi postepeni oporavak privrede uz smanjenje kamata trebalo da pruži podršku i pozitivno utiče na berze u 2024. godini. Oni komentarišu da skorašnje pozicioniranje na finansijskim tržištima sugeriše da investitori vide meko sletanje kao najverovatniji scenario za sledeću godinu, prema kojem bi inflacija trebalo da nastavi da usporava, bez veće štete po privredni rast, praćeno smanjenjem referentnih kamatnih stopa. U tom investicionom fondu su se, između ostalog, osvrnuli na tržište obveznica i napomenuli da ako su tržišta u pravu, globalne cene obveznica treba da se oporave i kriva prinosa treba da se vrati na pozitivan nagib.
Da li je moguća repriza u "Sedmorici veličanstvenih"?
"Glavni pokretač rasta tržišta bilo je smirivanje straha od recesije“, napisao je Aleš Šoba iz Save Infonda u Sloveniji u investicionom mozaiku. On ističe da je većina prognoza krajem 2022. predviđala da će globalna ekonomija 2023. biti u recesiji kao rezultat viših kamatnih stopa.
"Posebno zbog otpornosti američke ekonomije, ovi strahovi su ustupili mesto nadi da predstoji meko sletanje", naglašava Šoba.
Kada je reč o akcijama, Sava Infond ne očekuje ponavljanje 2023. godine, kada je "Veličanstvena sedmorka" (Nvidia, Apple, Amazon, Microsoft, Meta, Tesla, Alfabet) potpuno zasenila ostatak akcija na berzi.
"Mi vidimo i defanzivni (zdravstvo, proizvodi široke potrošnje) i najjeftinije segmente tržišta akcija (energija, banke) kao interesantnije. Tehnološke akcije, međutim, ostaju idealan kandidat za euforiju, slično kao što su internetske akcije bile 1990-ih", rekao je predstavnik Sava Infonda.
Rok Potočnik, viši menadžer NLB Fonda, takođe ima umereno optimistična očekivanja za berze.
"Održavamo malo natprosečnu izloženost akcijama zbog manjeg učešća novca. Naš centralni scenario govori o daljem smanjenju inflacije i prilično umerenom ekonomskom rastu, ali ne očekujemo jači ekonomski pad", rekao je Potočnik.
Ogromne količine novca će se sliti u energetsku tranziciju
Direktor brokersko-dilerske kuće Advantis, broker Branko Kecman, kaže da geopolitika i dalje dominira kada su u pitanju kretanja na berzi.
"Ako se rat u Ukrajini završi, Evropa će verovatno biti pozitivno podstaknuta rekonstrukcijom zemlje i sporazumima koji bi bili sklopljeni. Ako rat u Gazi prestane, verovatno će doći do pada cene nafte. S druge strane, sektor koji će ići gore i gde će teći ogroman novac je sve što će biti vezano za energetsku tranziciju, ulaganja u taj segment će se samo povećavati", prognozira Kecman.
Kompanije vezane za energetsku tranziciju, dodaje, biće u fokusu u svakom smislu. S druge strane, veruje da će zaustavljanje povećanja kamata doneti velika preuzimanja.
"Najveće svetske kompanije su pune gotovine i verovatno će investirati, biće to megaposlovi od 50 do 100 milijardi, poput preuzimanja Disneyja, koje se može očekivati ove godine", kaže Kecman.
Ekonomista i donedavni direktor Penzionog rezervnog fonda Republike Srpske (PREF) Miloš Grujić kaže da je rat u Ukrajini već uticao na tržišta i da bi se ti efekti mogli nastaviti i u budućnosti.
"Prognoze za globalna tržišta akcija u 2024. kreću se od optimističnih do veoma izazovnih. Ne očekujem ekonomski oporavak u obliku slova V, niti očekujem potpuno obrnuti V-oblik u smislu putanje kamatnih stopa. Analitičari generalno očekuju usporavanje globalnog rasta, iako procene variraju od dva do 2,7 odsto na globalnom nivou. Glavni faktori koji bi uticali na usporavanje su restriktivna monetarna politika, geopolitički rizici, visoka zaduženost i slabljenje pozitivnih šokova koji su podstakli oporavak od pandemije", ističe Grujić.
Istovremeno, dodaje, očekuje se smanjenje inflacije u većini zemalja, iako je i dalje iznad cilja centralnih banaka.
"S obzirom na trenutne uslove, treba očekivati da centralne banke počnu da smanjuju kamatne stope. Pod uslovom da ne dođe do novih geopolitičkih poremećaja", dodaje on.
Miloš Grujić
Uprkos izvesnom optimizmu, Grujić upozorava na nestabilnost berze zbog nižeg rasta plata i visokih kamata.
"Prema tome, ne bi bilo iznenađenje da indeksi godinu završe na nižem nivou nego sada. Na primer, analitičari J.P. Morgana procenjuju da će S&P 500 2024. godine završiti na 4.200 bodova - u odnosu na sada, ali ukazuju i na velike mogućnosti za investitore, posebno u sektorima otpornim na inflaciju, kao što su akcije kompanija iz tehnološkog sektora", kaže Grujić.
Međutim, nije lako predvideti kako će energetski sektor podneti još jedno povećanje cena nafte i gasa ili kako će tehnološki sektor podneti još jedno povećanje kamatnih stopa.
"Evropa se suočava sa mnoštvom izazova 2024. godine, uključujući napore da se inflacija smanji na očekivanih dva procenta usred energetske i migrantske krize. Ova zima je neizvesna jer se prognoze kreću od oporavka 2024. do duboke recesije. Očekuje se usporavanje rasta BDP u evrozoni 2024. godine, ali će i dalje biti pozitivan", smatra Grujić.
Ulaganje na dugi rok
Tržišta valuta će, prema njegovim rečima, i dalje biti pod uticajem monetarne politike i geopolitičkih faktora.
"Dolar će ostati nestabilan, ali će ostati jak 2024. godine, podržan višim kamatnim stopama i rastom BDP-a. Malo je verovatno da će SAD tokom godine pasti u recesiju. Sve u svemu, globalna ekonomija će nastaviti da raste 2024. godine, ali sporije nego 2023. godine, zbog usporavanja u SAD, Kini i Evropi", kaže Grujić.
Prema njegovim rečima, glavni izazovi ostaju visoka inflacija, zaoštravanje monetarne politike, trgovinski sukobi i geopolitičke tenzije.
"Što se tiče tržišta u regionu, već godinama je trend okretanja ka američkim i donekle evropskim berzama i akcijama, dok se sve manje fokusiramo na domaće tržište. Iako indeksi beleže tržišni rast, i dalje ih karakteriše visoka nelikvidnost“, ističe Grujić.
Ističe i da je nezahvalno davati projekcije za celu godinu.
"Često se potvrđuje da su kratkoročne procene zapravo oglašavanje određenih analitičara, banaka ili brokerskih kuća. Situacija na kraju godine obično pokazuje da su cene akcija velikih banaka obično u rasponu od plus-minus 10 odsto u odnosu na cenu na kraju godine - što je izuzetno veliki raspon", ističe Grujić.
Ukratko, dodaje, treba dugoročno investirati u finansijska tržišta i ne opterećivati se promenama pojedinih akcija tokom godine. Takođe, istorijski prinosi nisu garancija budućeg povrata.
U pisanju teksa pomogli Nataša Hadžispirkoska-Stefanova (Severna Makeodnija), Suzana Peljto (Srbija), Pia Bedene (Slovenija), Svjetlana Šurlan (BiH) i Karlo Vajdić (Hrvatska).
.webp){kind=icon}
