Američke obveznice mogu da se oproste od 'bull marketa'

Ko je mogao da pretpostavi da bi prinos na američke obveznice mogao da u ovoj meri uzburka strasti? Kada sam, krajem juna, tvrdio da će prinosi verovatno porasti iznad tadašnjih 3,75 odsto, žestoko su me kritikovali. U publikaciji pod naslovom "Ne budi neznalica", analitičari iz kompanije Morgan Stanley su insistirali da će 10-godišnjoj obveznici tokom leta porasti cena i da će se prinos kretati između dva i tri odsto.

Ostajem pri svojoj projekciji. Štaviše, veoma sam siguran je "bull market" na tržištu obveznica (koji je započeo ranih 1980-ih) sada završen.

Moja prognoza je podelila desetogodišnji prinos trezora na tri elementa. Prvo, tu je "neutralna" kratkoročna kamatna stopa koju bi Federalne rezerve odredile ako ne žele ni da ometaju niti da stimulišu rast. Ovo bi po mom mišljenju bilo jedan odsto. Zatim, tu je prosečna dugoročna stopa inflacije: 2,5 odsto. Na kraju sam procenio da bi terminska premija, dodatni prinos koji će investitorima kompenzovati rizike dugoročnijeg kreditiranja, trebalo da iznosi jedan odsto. Nakon toga je računica bila jednostavna: 1% + 2,5% + 1% = ciljni prinos od 4,5%.

Analitičari iz kompanije Morgan Stanley su se oslanjali na iskustvo iz protekle decenije pa sva tri konstituenta vide na nižim nivoima, a samim tim je i ukupan prinos niži.

Od juna, prinos na desetogodišnji dug značajno je porastao, na oko 4,3 odsto, ali ja još uvek ne trčim počasni krug. Moja procena se fokusirala na dugoročne sekularne trendove, dok povećanje od prošlog meseca ima mnogo veze sa cikličnim razvojem, kao što je ekonomija jača od očekivane. Sigurno nisam očekivao da će prinosi odmah porasti.

Međutim, vide se drugi elementi. Prvo, snaga privrede usred mnogo viših kamatnih stopa sugeriše da je neutralna stopa viša nego što se ranije verovalo. Ovo počinje da ulazi i u prognoze zvaničnika Feda: u junskim ekonomskim projekcijama, srednja vrednost projekcije za dugoročnu stopu centralne banke je blago porasla. Očekujem da će zvaničnici nastaviti da revidiraju svoje procene naviše, mada se to verovatno neće odraziti na procene zasnovane na ekonometrijskim modelima, koji se sporo kreću i daju donekle iskrivljenu sliku zbog podataka iz perioda pandemije.

Drugo, fiskalno zdravlje američke vlade nastavlja da se pogoršava: Prošlog meseca, Kancelarija za budžet američkog kongresa podigla je svoju procenu ovogodišnjeg deficita federalnog budžeta sa 1,5 biliona dolara na 1,7 biliona dolara, i neće biti poboljšanja u skorije vreme s obzirom na ćorsokak u kom se našao politički Vašington. Projekcije će se verovatno dodatno pogoršati jer više kamatne stope povećavaju troškove servisiranja duga, a generacija takozvanih "bejbi-bumera" koja se sada penzioniše povećava rashode za zdravstveno i socijalno osiguranje. Veći deficiti povećavaju konstituente prinosa, i dovode do rasta prinosa.

Ponuda državnog duga biće čak i veća nego što sam deficit sugeriše. Kao prvo, Ministarstvo finansija SAD mora da pozajmi više da bi obnovilo svoj gotovinski saldo u Fedu, nakon što ga je iscrpio da bi prebrodio poslednju krizu nastalu zbog gornje granice duga. Takođe, biće potrebne dodatne emisije da bi se obnovio portfelj Feda, koji se "ispumpava" po godišnjoj stopi od 900 milijardi dolara kao deo programa kvantitativnog stezanja. Verovatno će se ovaj proces nastaviti još oko dve godine, čak i ako Fed počne da smanjuje kamatne stope.

Najteže je predvideti kolika će biti premija. Pre finansijske krize 2008. u proseku je iznosla oko 100 baznih poena. Od tada je bila oko nule, velikim delom zato što je bilo malo rizika: obveznice su smatrane dobrom zaštitom od recesije i opasnosti da monetarna politika Feda postane neefikasna. Sada, hronično povišena inflacija predstavlja mnogo veću pretnju, a pojam premije mogao bi ponovo biti shvaćen kao tokom perioda pre 2008. godine.

Ne pretvaram se da znam kako će se prinosi na obveznice kretati u bliskoj budućnosti. Glavni pokretači biće rast, zaposlenost i inflacija. Međutim, na duži rok, stabilan ekonomski rast koji je usledio nakon finansijske krize 2008. više nije relevantan. Okolnosti su se promenile i vratili su se veći prinosi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar