Visoke kamatne stope umanjuju atraktivnost Belex15 indeksa

Analiza BBA analitičkog tima pokazuje da je tržište akcija u Adria regionu u prvih pet meseci ove godine pokazalo solidne performanse, osim u slučaju indeksa u Bosni i Hercegovini. Indeksi u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji imali su bolje performanse od referentnog berzanskog indeksa Stoxx 600.

Na pitanje šta se krije iza ovakvih performansi Belex15, Nikola Stakić, CFA profesor na Univerzitetu Singidunum, kaže da najšire gledano možemo da vidimo uticaj međunarodnih faktora. "Na kraju prvog kvartala smo imali manju averziju prema riziku, ponovno otvaranje kineskog tržišta i jako tržište rada u SAD, i definitivno je i to uticalo na EM". Međutim, objašnjava i da Belex15 ima u korpi devet kompanija, od kojih tri čine 60 odsto indeksa. "Neverovatno zvuči, ali naftna industrija Srbije, koja ima 20 odsto udela u indeksu, ima preko 90 odsto celokupne dobiti Belex 15".

Kada su u pitanju performanse listiranih kompanija, Stakić kaže da postoje pozitivne indikacije kod Aerodroma "Nikola Tesla" zbog kapitalnih investicija Vanci. S druge strane, kako kaže, ne vidimo toliko optimistične prognoze kod Dunav osiguranja koje ima problema sa smanjenom profitabilnošću, ili kod Naftne industrije Srbije, kojoj će biti jako teško da ponovi prethodnu, rekordnu godinu. Manje je verovatno da će do kraja 2023. nastaviti trend iz prvih pet meseci ove godine, kada je Belex15 svaki mesec završavao u plusu, a ako do toga i dođe, Stakić veruje da će stope rasta biti manje. "To, između ostalog, zavisi i od tržišta fiksnih prinosa, što budu kamatne stope na ovako visokom nivou manja će biti atraktivnost ulaganja u tržište kapitala, pre svega u Belex15". 

Fokus kompanija, zbog makroekonomskih okolnosti, biće na troškovnoj strani, kaže Stakić. "Ono o čemu će kompanije voditi računa, to je da prema investitorima pokažu fokus na operativnoj dobiti. Zbog visoke cene duga kompanije će morati da vode računa o finansijskom leveridžu." 

U razgovoru o tržištu fiksnih prinosa i potencijalu za izdavanje zelenih korporativnih obveznica, Stakić kaže da u kratkom roku ne vidi potencijal, međutim u srednjem i dužem roku potencijal postoji, ali država mora da ima proaktivnu ulogu kroz određene instrumente stimulisanja zelenih obveznica. 
 

Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar