Pouzdanije snabdevanje električnom energijom velikih potrošača, pravednije cene, manji gubici i veća transparentnost. Ovo su samo neke od pogodnosti koje će Severna Makedonija dobiti početkom rada berze električne energije.
Projekat o kome se priča od 2018. godine konačno će ugledati svetlost dana u sredu, 10. maja. Do sada je registrovano 17 kompanija koje će od prvog dana moći da trguju na berzi. Čeka se registracija još četiri-pet firmi.
"Na organizovanom tržištu ili berzi električne energije u Severnoj Makedoniji pravo trgovanja imaće svi oni koji ispunjavaju minimalne uslove i potpišu ugovor sa MEMO za učešće na berzi. To su svi učesnici na veleprodajnom tržištu električne energije koji su upisani u registar učesnika na ovom tržištu, odnosno svi oni licencirani proizvođači, trgovci i snabdjevači koji su svoju bilansnu odgovornost rešili u skladu sa Zakonom o energetici", izjavio je za Bloomberg Adriju Simon Šutinoski, menadžer Nacionalnog operatera tržišta električne energije (MEMO).
Opširnije
Eurostat: Cena struje u Srbiji bila najniža u Evropi u drugoj polovini 2022.
Cena struje za domaćinstva u Srbiji bila je najniža u Evropi u drugoj polovini 2022. godine, pokazuju podaci Eurostata.
27.04.2023
EPS se pohvalio rezultatima: Profit u prvom kvartalu skoro 300 miliona evra
Elektroprivreda Srbije saopštila je da je finansijski rezultat za prvi kvartal višestruko nadmašio planove i da je neto dobit dostigla čak 34,5 milijardi dinara, odnosno oko 294 miliona evra.
26.04.2023
EPS postao deo crnogorske berze struje - regionalno udruženi do Evrope?
Elektroprivreda Srbije (EPS) postala je nedavno član crnogorske berze električne energije (BELEN).
27.04.2023
EPS izvezao struje za više od 100 miliona evra na početku godine
EPS je izvezao u prvom kvartalu ove godine za 103 miliona evra više struje u odnosu na isti period prošle godine.
21.04.2023
Saznajemo: Srbija pregovora o ulasku u EU sistem trgovanja emisijama
Zemlje regiona na brzoj traci za EU ETS
20.04.2023
Glavno pitanje je da li berza može da zaštiti velike domaće potrošače od cenovnih šokova poput onih prošlog leta. Tada su domaće kompanije, kupujući na mađarskoj HUPEX berzi, megavat-sat struje plaćale 800 evra. Proizvodnja je postala skupa, trošak se prebacio na krajnje potrošače. To je bio glavni razlog zašto je Severna Makedonija imala najveću inflaciju u regionu.
Severna Makedonija dobiće referentnu cenu, koja može biti niža
Blumberg Adrija je ovo pitanje, pored MEMO, postavila i Regulatornoj komisiji za energetiku i Sekretarijatu Energetske zajednice. Odgovori su u pravcu da domaće kompanije dobiju referentnu cenu, što znači tržišno formiranu cenu na makedonskom tržištu električne energije, odnosno "cenu formiranu na osnovu potreba naše industrije, naše privrede, naših potrošača, naših proizvođača , trgovci, odnosno ukupna ponuda i potražnja u svakom satu dana u Severnoj Makedoniji".
"Razmena će promovisati konkurenciju i transparentnost u trgovini između učesnika na tržištu električne energije, uključujući proizvođače, dobavljače i trgovce, konkurenciju koja će dovesti do povećanja efikasnosti i inovacija u energetskom sektoru, potencijalno rezultirajući konkurentnijim cenama električne energije za potrošače. Učesnici liberalizovanog veleprodajnog tržišta moći će aktivno da trguju električnom energijom, reaguju na tržišne signale i optimizuju svoje poslovanje na osnovu tržišnih uslova, što vodi povećanju tržišne konkurencije", kaže Šutinoski.
Dr Rozeta Karova, pravni ekspert Energetske zajednice u Beču, u izjavi za Blumberg Adriju kaže da je pokretanje organizovanog tržišta dan unapred u zemlji značajan momenat u uspostavljanju konkurentne nacionalne tržišne strukture kao suštinski preduslov za razvoj prekogranične i regionalne integracije.
"Berza električne energije će doneti veću transparentnost i efikasnost nacionalnom tržištu električne energije. Učesnici na tržištu bi strujom mogli da trguju na kraći rok, za naredni dan, a cene bi se određivale putem aukcija. Ovo će obezbediti efikasne i transparentne cene, usklađivanje potražnje i snabdevanja električnom energijom što je bliže moguće. Ovakvo trgovačko mesto donosi pogodnosti za pouzdanije snabdevanje električnom energijom i fer cene", kaže Karova.
Prema rečima predsednika Regulatorne komisije za energetiku (RKE) Marka Bislimoskog, početak rada na berzi električne energije značajan je jer će zemlja konačno dobiti referentnu cenu za velike potrošače.
"Ima prostora da snabdevači i trgovci električnom energijom u toku dana vrše kupovinu i prodaju struje i tako smanje svoje troškove za neravnoteže, koje mogu uticati na krajnje cene potrošača. Dalje, berza bi trebalo da ima pozitivan efekat jer ćemo imati domaću platformu i neće biti troškova za prekogranične prenosne kapacitete, što će uticati na smanjenje troškova", kaže Bislimoski za Blumberg Adriju.
Uklonjene su sve prepreke spajanju tržišta električne energije
Za početak je planirano da se trguje u segmentu dan unapred i postepeno, nakon obezbeđivanja likvidnosti na berzi, da se počne sa trgovanjem i u segmentu unutar dana.
"Trgovanje dan unapred podrazumeva dostavljanje ponuda po satu za kupovinu i prodaju električne energije u MEMO trgovačkom sistemu najkasnije do 10.35 časova po srednjeevropskom vremenu, a koje se odnose na fizičku isporuku električne energije za odgovarajuće sate narednog dana. To znači da se sve one ponude po satu koje će biti dostavljene sistemu danas do 10.35 časova, nakon objavljivanja rezultata trgovanja, uključujući i postignutu cenu za svaki sat trgovanja, odnose na energiju koja će biti isporučena sledećeg dana u odgovarajućih sati od dana", kaže Šutinoski.
"To je berza koja funkcioniše kao svaka berza. To je slobodno tržište i postojaće algoritam koji će znati koja je cena na kraju dana i na svakom satu trgovanja", kaže Bislimoski.
Pokretanje makedonske berze električne energije odvija se u trenutku kada se uspostavljaju organizovana tržišta u jugoistočnoj Evropi (posle SEEPEX-a u Srbiji, BELEN je počeo sa radom u Crnoj Gori i ALPEX-a u Albaniji) i kada su zakonske i regulatorne barijere za spajanje tržišta električne energije od zemalja u regionu sa jedinstvenim evropskim tržištem električne energije, što je i osnovni cilj Energetske zajednice.
"Spajanje tržišta za dan unapred na relativno malim i ponekad nelikvidnim tržištima je najbolje sredstvo za postizanje likvidnosti i omogućavanje konkurentnog formiranja cena. Spajanje jedinstvenih tržišta za dan unapred i unutar dana, kao i zajedničkih platformi EU za razmenu energije za balansiranje, ima za cilj stvaranje jedinstvenog integrisanog tržišta za povećanje ukupne efikasnosti trgovine, povećanje likvidnosti i sigurnosti snabdevanja, omogućavajući efikasnije korišćenje proizvodnje. resurse širom Evrope, kao i signal cene neophodan za ulaganja u obnovljive izvore. Oskudni prekogranični prenosni kapaciteti se dodeljuju na najefikasniji način spajanjem veleprodajnih tržišta električne energije putem zajedničkih algoritama, uzimajući u obzir ograničenja prekograničnog prenosa i na taj način maksimizirajući društveno blagostanje. Preduslov za ovakvo spajanje je blagovremena primena novog zakonodavstva", kaže Karova.
Kada će doći do tog povezivanja, Šutinoski kaže da je potrebno vreme, jer je proces složen i dugotrajan.
"Po mom mišljenju, optimistično je da će se za dve i po do tri godine desiti prvo povezivanje (tržišno-spojivanje) makedonske berze sa nekom od susednih. Ista su moja očekivanja i za albansku i crnogorsku berzu električne energije", kaže on.
RKE i MEPSO, zajedno sa USAID-om i američkim ambasadama u Skoplju i Atini, paralelno rade na procesu povezivanja u regionu. Osim Grčke, u ovaj projekat su uključene i Makedonija, Albanija i samoproglašeno Kosovo.