Evropske akcije su trgovanje u sredu završile gubitkom, uprkos optimizmu najveće evropske ekonomije da će ove godine izbeći recesiju i porasti za 0,2 odsto.
Indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, završio je trgovanje padom od 0,29 odsto, londonski berzanski indeks FTSE pao je za 0,16 odsto, pad nemačkog DAX-a iznosio je 0,08 odsto, a francuski CAC 40 pao je za 0,09 odsto.
Akcije su u crvenom uprkos očekivanju nemačke vlade da će najveća evropska privreda ove godine porasti za 0,2 odsto umesto kontrakcije od 0,4 odsto koju je predvidela u oktobru.
Nemačka počinje 2023. sa svetlijim izgledima nego što se moglo očekivati pre samo nekoliko nedelja. To je u velikoj meri posledica neuobičajeno toplog vremena, koje je doprinelo smanjenju potrošnje prirodnog gasa i skoro eliminisalo rizik od nestašice tokom zime.
Kancelar Olaf Scholz rekao je Bloombergu prošle nedelje u intervjuu da je siguran da će Nemačka ove godine izbeći recesiju uprkos energetskoj krizi izazvanoj invazijom Rusije na Ukrajinu. Diverzifikacija snabdevanja gasom bila je ključna u pomoći da se održi ekonomija, rekao je on.
Scholz je u utorak priznao da se nemačke kompanije i dalje suočavaju sa "velikim izazovima" i obećao da će njegova vlada nastaviti da podržava kompanije koje pate zbog porasta troškova energije.
I pokazatelj nemačkog poslovnog raspoloženja iz Minhenskog instituta IFO pokazao je "znatno manje pesimistička očekivanja" u januaru. Merač očekivanja IFO instituta je u januaru porastao na 86,4 sa 83,2 u prethodnom mesecu. To je bilo četvrto uzastopno poboljšanje i veći porast nego što su ekonomisti predviđali.
"Kompanije nam govore koliko su optimistične u vezi sa narednih šest meseci, a to sugeriše da ćemo generalno izbegavati tehničku recesiju", rekao je predsednik IFO-a Clemens Fuest u sredu za TV Bloomberg.
Akcije su u crvenom i uprkos indeksu menadžera nabavke (PMI) S&P Globala koji je porastao na 50,2 u januaru, što je bolje od 49,8 predviđenih u istraživanju Bloomberga i prvi put od juna da je mera bila iznad granice od 50, koja razdvaja ekspanziju od kontrakcije.
To je znak da je ekonomija privatnog sektora u evrozoni neočekivano počela da raste početkom 2023. godine, nudeći dodatni signal da bi region mogao da izbegne recesiju i dajući utehu Evropskoj centralnoj banci koja drži fokus na baznoj inflaciji.