Berza je uvek raznolika - nekad više, nekad manje. Godina 2022. svakako je bila jedna od raznovrsnijih. Posle 13 godina trenda "bika" na tržištima (eng. bullish market), 2022. godine, "medved" je zakoračio na berzu (eng. bear market) i smanjio vrednost investicionih instrumenata. Ako su početkom godine berze bile praktično na najvišim vrednostima do sada, na kraju godine su zabeležile značajan pad. Vrednost američkog indeksa S&P 500 je na kraju godine niža za 20 odsto, a indeks deonica Nasdaq 100 pao je za 34 odsto.
Isto važi i za tržište obveznica, gde su američke državne obveznice zabeležile najgoru godinu u svojoj 150-godišnjoj istoriji, Bloombergov zbirni indeks obveznica pao je za više od 13 odsto. Trenutna situacija na berzi je i rezultat borbe centralnih bankara protiv visoke inflacije. Ona je na najvišem nivou u poslednjih 40 godina u SAD - trenutno iznosi 7,1 odsto na godišnjem nivou. Američka centralna banka (Federalne rezerve) podigla je referentnu kamatnu stopu sedam puta u 2022. godini sa nula na više od četiri odsto. Bankari su najavili i nova povećanja u 2023. Na ubrzani rast inflacije i probleme u energetskom sektoru, posebno u Evropi, najviše je uticala ruska invazija na Ukrajinu, koja se dogodila krajem februara. Evropska centralna banka (ECB) podigla je ključne kamatne stope sa negativnih na pozitivne prvi put sredinom leta 2022. posle 11 godina. Do kraja godine ključnu kamatnu stopu su podizali četiri puta, od dva do 2,75 odsto.
Dakle, šta nas čeka u narednoj godini i gde možemo naći mogućnosti za ulaganja?
Izgledi za sledeću godinu su neizvesni
"Ova godina će biti relativno turbulentna godina, jer još uvek postoji mnogo različitih faktora koji bi mogli značajno da utiču na vrednost investicija", očekuje Rok Brezigar, viši menadžer imovine u NLB Skladih. Mnogo će zavisiti od budućih stopa inflacije, glasine o predstojećoj recesiji su sve jače, rat u Ukrajini ne jenjava, a i trenutna ekonomska situacija u Kini i njihova kovid politika su takođe prilično nejasne. Aleš Lokar, šef upravljanja ulaganjima kapitala u Generali Investments, takođe se slaže da su izgledi za 2023. neizvesni. Naglo brzo otvaranje Kine podstiče strah od veće inflacije i posledično viših kamatnih stopa. Očekivanja o budućim profitima kompanija dodatno pogoršavaju negativno poslovno okruženje i očekivanja o nadolazećoj recesiji.
Pa kuda sa ušteđevinom u narednoj godini?
U narednoj godini možemo tražiti mogućnosti i u akcijama i u obveznicama, jer su ove godine ulaganja u vlasnički kapital postala relativno jeftinija u smislu odnosa između cene akcije i zarade po akciji (P/E). Ulaganje u obveznice je privlačnije zbog visoke stope prinosa, koja je takva zbog istorijski lošeg perioda za obveznice. U ovom trenutku možemo kupiti obveznice visokog kreditnog rejtinga uz relativno povoljan prinos, koji iznosi 2,6 odsto za dvogodišnje nemačke obveznice i 4,3 odsto za dvogodišnju dužničke hartije od vrednosti SAD. "Uprkos rastu nominalne stope prinosa, realna stopa prinosa će i dalje biti negativna sve dok ne dođe do većeg pada stope inflacije", upozorava Brezigar.
Što se tiče ulaganja u akcije, očekuje se da će energetski sektor nastaviti da posluje uspešno i u narednoj godini. Prošle godine ovaj sektor je zabeležio rast od 47 odsto, a ove godine čak 56,3 odsto u okviru američkog S&P 500. Zbog ruske invazije na Ukrajinu možemo očekivati da će pritisak na cene i dalje biti veliki, a istovremeno i SAD i Evropa nastavljaju da teže prelasku na zeleniju energiju, što skreće investicije sa termoelektrana na nuklearne elektrane i, kao rezultat, poskupljuje energente, dodaje Brezigar.
U narednoj godini i bankarski sektor bi mogao da posluje relativno dobro, jer više kamatne stope povećavaju kamatnu maržu, koja je srž bankarskog poslovnog modela. I banke su u poslednjem periodu ojačale kapital, što znači da su u većoj meri zaštićene od mogućih eksternih šokova. U svetlu postojeće situacije, interesantni mogu biti i sektori zdravstva, osnovnih roba široke potrošnje, finansija, a delom i snabdevanje električnom energijom, gasom, vodom i komunalnih usluga (eng. utilities), navodi Aleš Lokar, ističući da će 2023. godina doneti nekoliko preokreta, tako da će investitori morati da budu aktivni da bi uhvatili dobre prilike za investiranje.
Tehnološki sektor je ove godine jedan od onih koji su najteže pogođeni rastom kamata i posledično skupljim investicijama, delom i zbog zatvaranja Kine i poremećaja u snabdevanju poluprovodnicima, što je imalo negativne posledice na prihode tehnoloških kompanija. "Nakon ove korekcije, procene glede tehnoloških kompanija su relativno povoljne u pogledu potencijala i brzo će se prilagoditi novom okruženju", smatra Brezigar. Međutim, potreban je dodatni oprez i nije isključivo da će tehnološke akcije takođe beležiti pad u narednoj godini.
Ima smisla držati deo imovine u gotovini
Budući da će, prema prognozama većine analitičara, sledeća godina biti neizvesna, a analitičari Bloomberga predviđaju 65 odsto šanse za recesiju u SAD i 80 odsto u evrozoni u narednih 12 meseci, ima smisla zadržati deo imovine u gotovini. Ovo nam omogućava da imamo dodatni izvor likvidnosti za kupovinu investicija po nižoj ceni u slučaju pada tržišta, čime se dugoročno poboljšava profitabilnost.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...