Zašto Južna Koreja postaje tržište u koje se više ne može ulagati

Južna Koreja je ove godine postala domaćin najvrelijeg, ali i najnestabilnijeg tržišta akcija na svetu. Pad indeksa Kospi od gotovo 40 odsto za svega 27 trgovačkih dana može da se poredi sa slomom kineskog tržišta iz 2015. godine. Međutim, kako slabi globalni talas rasprodaje akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom (AI), prirodno se nameće pitanje da li je referentni indeks pred oporavkom.

Optimisti bi mogli da tvrde da su, za razliku od Kine pre deset godina, fundamentalni pokazatelji južnokorejskih kompanija i dalje snažni. Dva proizvođača memorijskih čipova, Samsung Electronics i SK Hynix, koji čine više od polovine indeksa, direktni su dobitnici procvata ulaganja u AI infrastrukturu. Uz to, Kospi danas izgleda primamljivo jeftino, jer se trguje po odnosu cene i očekivane zarade od svega 5,5, što je najniži nivo u poslednjoj deceniji.

Ipak, takvo objašnjenje je previše pojednostavljeno. Pre nego što se proglasi oporavak tržišta, treba postaviti pitanje da li su nedavna rasprodaja i neuspešni pokušaji vlade da podigne Kospi ostavili trajne posledice na novu generaciju investitora i narušili poverenje u tržište. Drugim rečima, moguće je istovremeno verovati u globalni industrijski procvat koji pokreće veštačka inteligencija, a ipak želeti da se od Kospija drži što dalje.

 

Za početak, volatilnost je pogubna. Od početka godine, Kospi je zabeležio 33 trgovačka dana u kojima se indeks pomerio najmanje pet odsto, u poređenju sa svega četiri takva dana kod indeksa Nikkei 225 i nijednim kod Hang Senga. To predstavlja ozbiljan problem za strane institucionalne investitore, koji tokom cele 2026. godine smanjuju izloženost južnokorejskim akcijama kako bi izbegli preveliku koncentraciju. Za tradicionalne upravljače fondovima, prinos prilagođen riziku jednako je važan kao i diverzifikacija portfelja, što znači da je malo verovatno da će povećati ulaganja ukoliko Kospi nastavi sa velikim oscilacijama.

Glavni uzrok te nestabilnosti jeste veliki uticaj leveridžovanih ETF-ova (fondova kojima se trguje na berzi sa finansijskom polugom), čiji je značaj dodatno porastao nakon što je vlada krajem maja odobrila predstavljanje takvih proizvoda vezanih za pojedinačne akcije. Pružaoci ETF-ova svakodnevno moraju mehanički da rebalansiraju svoje portfelje, pa njihova strategija "kupuj skupo, prodaj jeftino" dodatno pojačava kretanja cena akcija. Na vrhuncu rasta Kospija u junu, promena od pet odsto u akcijama kompanije SK Hynix mogla je da pokrene rebalansiranja u obimu koji odgovara oko 40 odsto prosečnog dnevnog prometa tom akcijom, pokazuju procene Goldman Sachs Group.

Priznajući njihov štetan uticaj na Kospi, vlada planira da ograniči pristup ovim instrumentima malim investitorima. Ipak, Seul nije otišao toliko daleko da potpuno obustavi trgovanje njima. Zbog toga, iako su leveridžovani ETF-ovi pretrpeli snažan udar tokom rasprodaje u julu, oni i dalje predstavljaju značajan izvor rizika. Goldman Sachs procenjuje da bi ti proizvodi i dalje mogli da čine oko 17 odsto dnevnog obima trgovanja akcijama SK Hynixa u danima kada dolazi do ekstremnih cenovnih oscilacija. To znači da će Kospi verovatno nastaviti da beleži velike i nagle promene.

Još više zabrinjava uticaj koji je ovaj propust u vođenju ekonomske politike imao na male investitore, koji su poverovali obećanjima Lee Jae Myunga o reformi tržišta akcija, posle decenija nepoverenja izazvanog ozloglašenim "korejskim diskontom". Tokom cele ove godine upravo su oni kupovali akcije iz sastava indeksa Kospi, popunjavajući prazninu koju su ostavili strani investitori svojom rasprodajom.

 

Sada se suočavaju sa ogromnim gubicima. Najpopularniji leveridžovani ETF vezan za akcije SK Hynixa izgubio je čak 84 odsto vrednosti u odnosu na vrhunac dostignut u junu. Mnogi investitori nisu uspeli da izdrže pad tržišta – procenjuje se da je prinudno likvidirano oko 360.000 brokerskih računa, od kojih je 62 odsto pripadalo osobama mlađim od 35 godina. Nije iznenađenje što su mnogi u Južnoj Koreji ogorčeni. Seul je podsticao preuzimanje prekomernog rizika od strane neiskusnih investitora upravo u trenutku kada je globalni rast AI akcija bio blizu svog vrhunca.

Ova rasprodaja mogla bi dodatno da učvrsti dugogodišnje uverenje mnogih Južnokorejaca da je domaće tržište akcija zapravo bilo zamka vrednosti (engl. value trap). Za razliku od Kine, gde stroga kontrola kapitala ograničava ulaganja u inostranstvu, građani Južne Koreje mogu slobodno da investiraju na gotovo svakom svetskom tržištu. U prošlosti su često favorizovali Nasdaq, pa bi sada mogli jednostavno da preusmere kapital u inostranstvo i više se ne vrate na Kospi.

 

Dozvoljavanje leveridžovanih ETF-ova vezanih za pojedinačne akcije nikako nije jedini propust Seula. Ranije ove godine, južnokorejski Nacionalni penzioni fond, koji upravlja imovinom vrednom oko bilion dolara, prekršio je sopstvena pravila povećanjem ciljnog udela domaćih akcija kako bi izbegao prodaju svojih pozicija u indeksu Kospi. Međutim, taj potez narušava osnovni mehanizam rebalansiranja penzionih fondova, koji podrazumeva kupovinu akcija tokom tržišnih padova i prodaju u periodima snažnog rasta, kako bi se zaključala dobit i ublažila tržišna euforija. Odstupanjem od sopstvenih smernica, penzioni fond je doprineo dodatnom pregrevanju tržišta i pojačao volatilnost Kospija.

Poslednjih godina globalni upravljači imovinom često su upozoravali da je Kina postala tržište koje nije privlačno za ulaganje, pre svega zbog pogrešnih političkih odluka i nedovoljne zaštite interesa investitora. Nažalost, slični problemi sada se pojavljuju i u Južnoj Koreji. Postavlja se pitanje da li Seul zaista ima jasnu strategiju i da li su mladi investitori, koji prvi put izlaze na tržište, dovoljno zaštićeni. Vreme je da vlada ozbiljno preispita sopstvenu politiku.