Šta domaća tržišta kapitala mogu da nauče od drugih

Tržišta kapitala u Adria regionu i dalje karakteriše niska likvidnost u poređenju s ostatkom regiona centralne i istočne Evrope (CEE) i EU. Ipak, kada iz jednačine izuzmemo male investitore, vidljivo je da region raspolaže solidnom bazom institucionalnog kapitala. Najrazvijenije tržište investicionih fondova ima Slovenija, gde imovina fondova dostiže oko devet odsto BDP-a. Kako se taj udeo smanjuje, tako pada i razvijenost tržišta kapitala - sve do samo 0,5 odsto BDP-a u Crnoj Gori.

Jedan od ključnih razloga tako niskih brojki i danas je globalna finansijska kriza iz 2008. godine, kada je velik broj malih ulagača izgubio novac i nikada se nije vratio investicionim fondovima, naveo je glavni analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković u četvrtak na konferenciji povodom 25 godina Banjalučke berze, koja je okupila regionalne i domaće učesniike u cilju predstavljanja najboljih praksi za unapređenje tržišta kapitala.

Dodatnu prepreku razvoju domaćeg tržišta kapitala predstavlja hronično nizak nivo finansijske pismenosti u regionu. Paralelno s tim, snažan rast ETF-ova kao jednostavnijeg i jeftinijeg načina ulaganja u široko diverzifikovane portfelje preuzeo je deo tržišta tradicionalnim investicionim fondovima.

"Uz investicione fondove, ključnu potražnju na tržištima kapitala stvaraju penzioni fondovi. Hrvatska i Severna Makedonija prednjače zahvaljujući sistemu tri penziona stuba. Hrvatski penzioni sistem danas upravlja imovinom vrednom oko 33 milijarde evra, odnosno približno 30 odsto BDP-a. U ostatku regiona dominiraju dobrovoljni penzioni fondovi s relativno niskim udelom u BDP-u i ograničenim uticajem na tržište kapitala, dok su u Bosni i Hercegovini, kao i Crnoj Gori takvi sistemi još u ranoj fazi razvoja", naveo je Blažeković.

Jedna od najzanimljivijih pojava proteklih godina svakako su retail obveznice (obveznice dostupne malim, individualnim investiotrima, odnosno građanima) i trezorski zapisi. Hrvatska se pritom nametnula kao najbolji primer toga kako privući višak raspoloživog dohotka građana na tržište kapitala. Upravo se retail obveznice i trezorski zapisi mogu smatrati jednim od najefikasnijih alata za širenje finansijske pismenosti i stvaranje nove baze ulagača.

"Udeo retail duga premašio je 8,5 odsto ukupnog javnog duga Hrvatske, zahvaljujući učestalim izdanjima državnih obveznica i trezorskih zapisa. Sigurnost je uporediva sa štednjom, dok obveznice imaju poresku prednost jer se kamate na štednju oporezuju, a prihodi od državnih obveznica ne", pojasnio je Blažeković.

Ključno pitanje ipak ostaje: Da li će ulagači nakon prvog iskustva s državnim obveznicama napraviti korak dalje prema korporativnim obveznicama, investicionim fondovima ili akcijama, ili će ostati pasivni posmatrači koji samo čekaju isplatu kupona?

Značajan potencijal u OIE, "green" kao mamac

Iako se ponuda proizvoda u Adria regionu poslednjih godina širi, tržišta kapitala i dalje imaju značajan prostor za razvoj. Region ima snažan potencijal u obnovljivim izvorima energije (OIE), zbog čega bi "green" izdanja mogla postati važan alat za privlačenje stranog kapitala i dodatnu diverzifikaciju tržišta.

Mihael Blažeković (BLSE)

 

S druge strane, proizvodi poput inflacijski indeksiranih obveznica mogli bi u budućnosti da postanu vrlo traženi, ako inflacija ponovo postane dominantna tema globalnih tržišta. Takvi instrumenti predstavljali bi kvalitetan oblik zaštite ulagača od inflatornih pritisaka.

"Tržišta akcija regiona CEE i Jugoistočne Evrope u posljednjih pet godina ostvaruju vrlo solidne prinose. Mađarski, slovenački i rumunski indeksi sve češće privlače pažnju međunarodnih ulagača, a region polako izlazi iz statusa 'zaboravljenog tržišta'", kaže Blažeković.

Glavni problem i dalje ostaje niska likvidnost, ali pojavljuju se i pozitivni pomaci. Na tržište dolaze domaći ETF-ovi pa danas postoje ETF-ovi vezani uz hrvatsko, slovenačko, rumunsko, a odnedavno i poljsko tržište kapitala. Posebno je zanimljivo što emitent dolazi iz Hrvatske, dok se ETF-ovi listirani na Ljubljanskoj berzi mogu kupiti i putem međunarodnih platformi poput Interactive Brokersa.

"Dodatna prednost regiona su iadprosečni dividendni prinosi. Mnoge kompanije vode stabilne dividendne politike, a neke se mogu svrstati i među regionalne 'dividendne aristokrate'. Posebno se ističe Slovenija, gde kompanije poput Krke godinama kontinuirano povećavaju dividendu", ističe Blažeković.

Primer Rumunije i Mađarske

Rumunija je među prvima ozbiljno krenula u razvoj tržišta kapitala kroz privatizaciju državnih kompanija. Ključni trenutak dogodio se 2010. godine dolaskom Franklin Templetona, koji je formirao holding s udelima u državnim kompanijama i uvrstio ga na berzu.

Pre tri godine Rumunija je imala i najveći evropski IPO - Hidroelectrica - u kome je učestvovalo čak 52 hiljade malih ulagača. Nedavni IPO kompanije Electroalfa privukao je više od 5.400 malih investitora uz neverovatnih 5.800 odsto upisa akcija. Paralelno s tim, rumunsko Ministarstvo finansija kroz programe Fidelis i Tezaur kontinuirano razvija tržište državnih obveznica s mesečnim izdanjima u domaćoj valuti i evru.

Mađarska već godinama koristi model individualnih investicionih računa putem kojih ulagači nakon pet godina ne plaćaju porez na kapitalnu dobit. Takvi računi za rezidente su besplatni, za razliku od klasičnih brokerskih računa.

Slovenija i Hrvatska - šta podstiče aktivnost na berzi

Sličan model ove godine je uvela i Slovenija. Individualni investicioni računi omogućuju neoporezive prinose, a nude ih banke i brokeri. Slovenija je dodatno zanimljiva, dodaje Blažeković, jer na berzi ima velik broj kompanija u kojima država zadržava suvlasništvo, ali koje posluju po tržišnim principima i uz snažno korporativno upravljanje. Upravo to povećava atraktivnost slovenačkog indeksa SBITOP.

"U Hrvatskoj su retail obveznice i trezorski zapisi postali glavni investicioni proizvod za građane. Država danas organizuje sedam izdanja godišnje, uz kratkoročnim i jednogodišnjim rokom dospeša. Možda je upravo Hrvatska najjednostavnije rešila pitanje približavanja ulaganja široj populaciji. FINA je razvila aplikaciju m-Riznica, putem koje građani besplatno mogu upisivati i reinvestirati državne hartije od vrednosti, ali i učestvovati u IPO-ima", navodi Blažeković.

Hrvatsko tržište proteklih godina je dobilo tri uspješna IPO-a i jedan odloženi pokušaj izlistavanja, dok je promet na Zagrebačkoj berzi porastao za više od 90 odsto. Iako je prosečni iznos ulaganja malih investitora u akcije i dalje znatno niži nego kod trezorskih zapisa, pozitivno je što su sva nedavna izdanja uključivala velik broj malih ulagača.

Uzbekistanski razvoj tržišta

Na kraju, Blažeković je spomenuo i Uzbekistan kao vrlo zanimljiv primer razvoja tržišta kapitala. Ta zemlja primenjuje model sličan rumunskom: delimičnu privatizaciju državnih kompanija uz podršku međunarodnih investicionih partnera.

"IPO-i su strukturisani kroz zasebne tranše za domaće i strane ulagače, a reakcija tržišta bila je izrazito pozitivna. Taškentska berza snažno je rasla uoči privatizacionih procesa, dok je akcija uzbekistanskog fonda od IPO-a do danas ostvarila rast veći od 20 odsto", istakao je Blažeković.

 

 

Adria region i dalje je tržište s brojnim strukturnim izazovima - od niske likvidnosti do ograničene baze ulagača. Istovremeno, upravo ti nedostaci otvaraju prostor za rast. Razvoj retail obveznica, poreske olakšice za ulaganja, novi ETF proizvodi, IPO-i državnih kompanija i rast institucionalnog kapitala pokazuju da region više nije samo periferija evropskih tržišta kapitala.