Svake godine, kada kalendar stane na maj, mnogi investitori počinju da pričaju o jednoj strategiji investiranja na tržištima. "Sell in may and go away" - prodaj akcije u maju, izađi sa tržišta i vrati se na jesen. Strategija ima svoju istorijsku pozadinu, međutim, kada zapravo malo dublje pogledate šta podaci govore, slika koja se pojavi nije baš onakva kakva se plasira na internetu.
Šta je zapravo ova strategija
Ideja ove strategije leži u tome da krenete u prodaju akcija krajem aprila ili početkom maja, kapital ostavite da miruje kao gotovina ili ga prebacite u obveznice tokom letnjeg perioda, a potom se vratite na tržište u septembru ili oktobru. Logika koja stoji iza nje ima smisla ukoliko se ne pogleda šira slika - berze istorijski pokazuju slabije performanse u periodu od maja do oktobra u poređenju sa periodom od novembara do aprila, jer u tom periodu institucionalni kapital radi punom parom.
Zašto je mnogi smatraju vrednom pažnje
Simulacije zasnovane na evropskom indeksu STOXX Europe 600 pokazuju da je strategija od 1987. do danas ostvarila godišnji prinos od devet odsto, što je više od standardnog pristupa "kupi i drži". Kada se gotovina zameni ulaganjem u državne obveznice tokom letnjeg perioda, prinos skače na čak 11 odsto godišnje, što je impresivan iznos koji lako može da zavede.
Kada se neko zagleda samo u brojeve, vrlo brzo može biti obmanjen jer iza prosečnih brojeva krije se veoma neravnomerna priča, a prosek bez konteksta predstavlja vrlo opasnu igru podacima u investiranju.
Zašto strategija zapravo ne funkcioniše
Zaključak do kog je došao Deutsche Bank pokazuje da je ipak strategija bila lošija od jednostavnog pristupa "kupi i drži" u čak 25 od 39 analiziranih godina, što zapravo znači da je više od polovine vremena investitor koji je pratio ovu strategiju zaostajao za tržištem.
Njen naizgled impresivan kumulativni prinos potpuno počiva na svega tri godine, a to su 1998, 2001. i 2002, kada su tržišta doživela snažne letnje krahove i bez tih specifičnih godina, strategija ne bi pokazala dobre rezultate. Kada se iz analize isključe te tri godine, godišnji prinos pada na 10 odsto, a stopa pogodaka ostaje ispod 50 odsto za sve analizirane indekse i kombinacije sa obveznicama ili gotovinom. To znači da ukoliko ste bacali novčić, imali biste istu preciznost kao da ste koristili ovu strategiju, samim tim niste ostvarili prednost u odnosu na najpoznatiju strategiju "kupi i drži".
Na američkom tržištu slika je još nepovoljnija jer pri analizi S&P 500 od 1973. do danas pokazuje da je strategija ostvarila 9,3 odsto godišnje, nasuprot 10 odsto, koliko je dao jednostavan pristup "kupi i drži". Prošle godine, kada su američke akcije porasle 14 odsto u periodu maj - septembar, dok su državne obveznice donele samo tri odsto, investitor koji je pratio ovu strategiju zaostao bi za tržištem za punih 11 procentnih poena, samim tim jedna pogrešna sezona može da vam uništi višegodišnji rad, jer vam niko ne garantuje da će se ponovo dogoditi godine u kojima se javlja letnji krah.
Šta to znači za malog investitora
Ovde dolazimo do suštine da je strategija "prodaj u maju" zapravo veoma nepogodna za male investitore, i to iz nekoliko razloga.
Svaki izlazak i ulazak na tržište nosi transakcione troškove i poreske obaveze na ostvarenu dobit. Ti troškovi za individualnog investitora jedu dobar deo prinosa koji strategija ionako ne garantuje. Uz to, dok ste van tržišta, propuštate dividende koje kompanije isplaćuju upravo tokom letnjeg perioda.
Najgori scenario koji će vas najviše uzdrmati jeste da, ako prodate u maju, a tržište nastavi da raste tokom leta, možete doći u poziciju koji nikada ne izgleda dovoljno sigurno za kupovinu jer indeksi mogu se naći u poziciji precenjenosti. Istraživanja dosledno pokazuju da tajming tržišta dugoročno ne funkcioniše čak ni za profesionalne upravljače fondovima, što bi značilo da za vas kao individualnog investitora čija pažnja nije zaokupirana 24/7 praćenjem tržišta može doći do pogrešnih odluka koje bi vas skupo koštale.
Strpljenje i diverzifikacija su odgovor
Pravo pitanje za vas je šta kupiti i zbog čega, a ne usklađivanje s trenutkom tržištu koji može da vam poništi prinos unazad nekoliko godina samo zato što se napravili jednu pogrešnu odluku.
Odgovor koji vreme iznova potvrđuje leži u kompanijama sa kvalitetnim poslovnim modelom i snažnom konkurentskom prednošću onim što u investicionom žargonu zovemo MOAT. Kompanije koje imaju brendove koje potrošači ne žele da zamene, patente koji štite profitabilnost, mrežne efekte koji čine prelazak na konkurenciju skupim ili troškovnu strukturu koju niko ne može da replicira. Upravo takve kompanije mogu da podnesu recesije, inflaciju, visoke kamatne stope i sezonske padove i da iz svakog od tih perioda izađu bez poremećaja u poslovanju.
Diverzifikacija u takve kompanije, uz reinvestiranje dividendi i dovoljan vremenski horizont, istorijski je bila moćnija od bilo kog pokušaja da se tržišni kalendar pobedi. Strpljenje je aktivna strategija koja se oslanja na fundamentalnu vrednost biznisa, a ne na mesec u godini.
Priča za klikove, ali ne i prinose
"Prodaj u maju" je zanimljiva priča za finansijske portale i sjajan razlog za klikove, ali kao investiciona strategija ona je jednako pouzdana kao prognoza vremena za tri meseca unapred. Njen uspeh počiva na tri specifične godine u 38-godišnjem periodu, a više od polovine vremena donosi lošije rezultate od jednostavnog pristupa ostajanja na tržištu.
Za malog investitora, odgovor nije u traženju savršenog trenutka za izlazak i ulazak. Odgovor je u pronalaženju kompanija čiji biznis razumete, čija je konkurentska prednost realna i dugotrajna i čijem menadžmentu verujete, a potom u tome da im date vreme da rade. Tržište kratkoročno može biti nepredvidivo, ali dugoročno nagrađuje vlasnike dobrih biznisa.
.webp){kind=icon}
