Nasina raketa neće poleteti na Mesec barem do kraja meseca

Nasa je saopštila da treba da zameni opremu za gorivo na svojoj raketi za let na Mesec nakon što je drugi put za nedelju dana odložila lansiranje, što znači da svemirski brod neće leteti najmanje do kraja septembra.

"Na ovo gledam kao na deo našeg svemirskog programa, gde je bezbednost na vrhu liste", rekao je administrator Nase Bill Nelson na konferenciji za štampu na kojoj su zvaničnici objasnili da su inženjeri više puta pokušali da zaustave curenje vodonika. Deo hardvera će biti zamenjen, a jedna od opcija koje se razmatraju je premeštanje rakete nazad u masivnu zgradu za sklapanje vozila (VAB - Vehicle Assembly Building) - što bi odložilo misiju za nekoliko nedelja.

Misija, nazvana "Artemis I", početni je korak u Nasinom ambicioznom planu da pošalje prvu ženu i prvu osobu koja nije bele puti na površinu Meseca već 2025. godine. Cilj je da se dokaže da novi sistem za lansiranje u svemir može da pošalje kapsulu bez posade "Orion" u lunarnu orbitu, pre nego što se stvore uslovi za ukrcavanje astronauta.

Odložena lansiranja dodatno pomeraju rokove u programu koji već godinama kasni. Space Launch System, ili SLS, je džinovska raketa koja pokreće "Artemis I" i razvija se poslednju deceniju. Prvobitno je trebalo da bude lansirana još 2017. Međutim, nesreće u testiranju i razvojni zastoji su odložili let. Sada kada je raketa završena, kontrolori leta još uče kako da upravljaju letelicom, a to verovatno znači još više čekanja. Troškovi razvoja rakete porasli su sa prvobitnih sedam milijardi na oko 23 milijarde dolara, prema proceni Planetary Society.

Odluka o odlaganju

Charlie Blackwell-Thompson, direktor lansiranja u misiji "Artemis I", odložio je subotnji let oko 11.17 ujutro, tri sata pre nego što je trebalo da počne planirani termin za lansiranje. Curenje u opremi za prenos vodoničnog goriva sprečilo je Nasine inženjere da u potpunosti utovare raketu. Slično curenje bilo je jedno od nekoliko pitanja koja su dovela do odlaganja ranijeg pokušaja 29. avgusta.

Nasa je pokušala da reši subotnji problem, koji se dogodio u prostoru gde se dovodi pogonsko gorivo u rezervoar rakete i verovatno je uzrokovan viškom pritiska u sistemu. Ipak, višestruki pokušaji da se problem reši nisu uspeli. Na kraju je Nasa utvrdila da je opremi potrebna zamena na lansirnoj rampi ili radovi unutar VAB-a.

Inženjeri će takođe verovatno morati da rade na SLS-ovom sistemu za završetak leta - opremi koja se koristi za uništavanje rakete ako skrene sa kursa - za šta je potrebno vreme i treba da se uradi u VAB-u. To znači da čak i ako Nasa bude mogla da zameni hardver na podlozi, raketa će najverovatnije morati da se vrati u hangar radi tog posla pre nego što ponovo poleti.

Nejasno je kada će Nasa ponovo pokušati let. Organizacija je unapred odredila periode lansiranja kada SLS može da leti, na osnovu položaja Zemlje i Meseca i drugih parametara. Sledeći period lansiranja se otvara 19. septembra i traje do 4. oktobra. Vraćanje u VAB će verovatno potrajati nekoliko nedelja, što otežava obavljanje misije tokom tog sledećeg perioda.

Osim toga, Nasa i SpaceX, kompanija koju vodi milijarder Elon Musk, trebalo bi da prebace još jednu posadu astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu početkom oktobra, što bi moglo dovesti do preklapanja sa novim pokušajem lansiranja.

Bloomberg

 

Ako Nasa ne može da iskoristi kasniji septembarski period lansiranja, drugi se otvara 17. oktobra i traje do 31. oktobra. Nelson, bivši američki senator iz Floride - koji je leteo spejs-šatlom 1986. godine, a sada vodi svemirsku agenciju - napomenuo je da će to biti period za koji će se Nasa spremati. "Iako se prozor otvara početkom [oktobra], pretpostavljam da će verovatnije to biti sredina", rekao je on tokom Nasinog prenosa uživo nakon odlaganja.

Odloženi razvoj

Pripreme za pokušaj lansiranja u subotu trajale su više od jedne decenije. Prvobitno zamišljen 2010. godine, SLS je trebalo da bude lansiran već 2017. Međutim, njegov razvoj je dugo odlagan, a budžet se povećavao što je duže raketa ostajala na zemlji.

Revizije su ukazale na probleme kod glavnih izvođača - Boeinga za SLS i Lockheed Martina za Orion kapsulu - kao i na greške u testiranju i konstrukciji.

"Artemis I", kada se lansira, poslaće "Orionovu" kapsulu bez posade u orbitu oko Meseca. Kapsula će nositi kombinaciju takozvanih manekena (konstrukcija u obliku ljudskog tela) i drugog naučnog i tehnološkog tereta, sa zadatkom da se ubaci u udaljenu lunarnu orbitu pre nego što se vrati na Zemlju i pljusne u Tihom okeanu nakon višenedeljne misije.

(Tekst ažuriran detaljima sa konferencije za novinare od šestog do desetog paragrafa.)