NATO želi podatke u realnom vremenu o sumnjivim aktivnostima pod morem

NATO žuri da razvije tehnologije koje bi u realnom vremenu ukazale na sumnjive aktivnosti u blizini ključne podvodne infrastrukture, što je podstaknuto eksplozijama koje su oštetile gasovod Severni tok pre godinu dana.

Četrnaest članica alijanse, uključujući Švedsku, testiralo je pomorske bespilotne letelice, senzore i veštačku inteligenciju tokom 12-dnevnih vežbi kraj obale Portugala koje su završene ove nedelje. Te vežbe se odvijaju u vreme kada NATO ističe da Rusija nastavlja da mapira kablove i gasovode kao moguće buduće mete.

NATO još nije zvanično optužio nikoga za eksplozije na Severnom toku, što pokazuje sa kakvim izazovima se suočavaju vlade i privatne kompanije u takvim slučajevima.

Detekcija u realnom vremenu poslala bi odvraćajući signal neprijatelju, kaže nemački general-potpukovnik Hans Werner Wiermann, koji vodi NATO odeljenje za zaštitu podvodne infrastrukture.

Ako bi takva aktivnost bila otkrivena, članice NATO bi mogle da razmotre diplomatski ili vojni odgovor na osnovu "čvrstih i dobro utemeljenih informacija", dodao je on. Cilj je uočiti zlonamerne aktivnosti oko podvodne infrastrukture i podeliti te informacije sa vladama i privatnim operaterima.

Rusija je odbacila prvobitne optužbe nekih zapadnih zemalja o odgovornosti za štetu na Severnom toku. Ali incidenti poslednjih meseci koji sugerišu na rusko špijuniranje brodovima blizu NATO sistemima izazivaju zabrinutost, posebno zato što su napredne ruske podvodne sposobnosti uglavnom netaknute, za razliku od njenih kopnenih snaga, koje su zaglibljene u ratu u Ukrajini.

NATO je u maju upozorio na značajan rizik da bi Moskva mogla da ugrozi infrastrukturu u Evropi i Severnoj Americi, posebno da bi stekla prednost u odnosu na zemlje koje pomažu Ukrajini. Rusija, prema Wiermannu, koristi kombinaciju ratnih i naučnoistraživačkih brodova, kao i komercijalnih ribarskih brodova, kontejnerskih brodova i tankera za mapiranje ključnih podvodnih sistema koje koristi NATO.

Podmorski kablovi za prenos podataka prenose oko 10 triliona dolara finansijskih transakcija svakog dana i oko 95 odsto globalnog internet saobraćaja, prema NATO-u. Dve trećine svetske nafte ili gasa se vadi ili transportuje na moru. Neki od sistema dugački su hiljadama kilometara i stotinama metara ispod površine mora, čineći praćenje složenim.

U jednoj NATO vežbi, saveznici su pokušali da zaustave neprijatelja koji pokušava da poremeti mreže podataka i izazove haos na finansijskim tržištima koristeći državno komercijalno plovilo da prikrije svoje namere.

Mesta eksplozija na Severnom toku

Senzori na komercijalnim optičkim kablovima otkrili su da zamišljeni neprijateljski brod pokušava da pošalje podvodno vozilo bez posade. Ova informacija je prosleđena komandnom lancu NATO-a. Nakon što je potvrdio pretnju, NATO je poslao vazdušne, površinske i podvodne dronove da presretnu i isprate sumnjivi brod.

Tehnologija će igrati sve važniju ulogu u sprečavanju ovakvih pretnji u stvarnom životu. Veštačka inteligencija se može koristiti za praćenje kretanja brodova i za upozorenje ako brodovi više puta prolaze preko ključne infrastrukture. U budućnosti bi i sami optički kablovi mogli da otkriju takve pokušaje.

Da bi naglasile važnost podvodne bezbednosti, članice NATO-a su u julu postigle sporazum o uspostavljanju novog pomorskog centra za ključnu podvodnu infrastrukturu u Nortvudu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ugovoreno je i uspostavljanje mreže brže razmene informacija između NATO-a, njegovih saveznika i privatnog sektora kako bi se brže reagovalo u slučaju signala senzora ili veštačke inteligencije.

Posle eksplozija na Severnom toku, mnogi operateri gasovoda su postali veoma nervozni, započevši nadzor na oko devet hiljada kilometara gasovoda, rekao je Wiermann.

"To ih je koštalo bogatstvo. I ne žele da to ponovo rade. Želimo da imamo najbržu razmenu informacija između aktera jer ako želimo da otkrijemo sumnjivu aktivnost u realnom vremenu, moramo da reagujemo veoma brzo", poručuje Wiermann.