Hoćete da leti trošite manje struje? Uključite ventilator

Ranije ove godine, Velika Britanija je pokušala da prestane da se oslanja na ugalj kao energent. Međutim, povećana potreba za klimatizacijom primorala je zemlju sa umerenom klimom da napravi zaokret i ponovo pokrene staru elektranu na ugalj - nakon samo 46 dana.

Ovaj "začarani krug" će bivati sve više začaran jer toplije vreme dovodi do veće upotrebe klima-uređaja, što pogoršava i globalno zagrevanje i stvara nova toplotna urbana ostrva. Međutim, možda klimu ne moramo da koristimo ni izbliza onoliko koliko mislimo.

Odgovor nije u tome da patite u lokvama znoja, već da koristite naučna saznanja o ljudskoj fiziologiji da ostanete jednako hladni sa mnogo manje utrošene naizmenične struje. Naučnici kažu da možemo koristiti oko 70 odsto manje energije na rad klima-uređaja i postići isti nivo udobnosti povećanjem protoka vazduha pomoću običnih električnih ventilatora.

Ovo ima smisla na intuitivnom nivou, jer se većina nas oseća neprijatno u zagušljivoj prostoriji na 27 stepeni Celzijusa, ali nam je potpuno udobno na istoj temperaturi u parku ili kafiću na otvorenom.

Istraživači u Australiji i SAD pokazali su kako to funkcioniše i izračunali kako bi to moglo smanjiti troškove klimatizacije.

Ollie Jay, direktor odeljenja za istraživanje uticaja toplote na zdravlje na Univerzitetu u Sidneju, kaže da možete naučno meriti udobnost pomoću skale od sedam tačaka. Nula je neutralni nivo, -1 znači da je blago hladno, a +1  da je blago toplo. Dok nivoi udobnosti variraju od osobe do osobe, procenat ljudi koji navode da im je neprijatno raste kako se skala udaljava od nule.

Koristeći ovu skalu, Jay i njegove kolege su pokazali da ventilatori mogu da učine da se na 28 stepeni Celzijusa osećate jednako lepo kao i na 22, a da pritom utrošite jednu tridesetinu energije. Ovo bi moglo da bude veoma bitno saznanje za kancelarije i hotele u SAD.

Jay je ukazao na članak koji je nedavno objavljen u New York Timesu u kom se reklamira nova vrsta bele boje koja bi, u teoriji, mogla da reflektuje više sunčeve svetlosti sa krovova i uštedi 40 odsto troškova klimatizacije - kada bude dostupna. To je sjajno i ljudi u mestima sa toplom klimom bi trebalo da je koriste kada dođe na tržište. U međuvremenu, mogli bismo da smanjimo troškove naizmenične struje za čak 70 odsto ako bismo koristili ventilatore.

U Australiji, troškovi klimatizacije čine najveći deo računa za energiju ljudi tokom leta, a to je sve više slučaj na drugim mestima. Smanjenje obima korišćenja klima-uređaja takođe bi smanjilo potrošnju u najrizičnijim periodima i dovelo do toga da se ređe dešavaju prekidi u snabdevanju električnom energijom.

Naravno, električni ventilatori takođe troše električnu energiju, koja se još uvek proizvodi najviše iz fosilnih goriva. S druge strane, ventilatori zahtevaju mnogo manje energije od klima-uređaja. Sve u svemu, rekao je Jay, korišćenje ventilatora kako bi se smanjio utrošak struje imalo bi još veći uticaj na emisije gasova staklene bašte nego prelazak na LED osvetljenje.

Postoje dva razloga zašto je protok vazduha toliko važan. Jedna je da se telo hladi tako što šalje krv iz organa do kože, a protok vazduha pomaže da se ta toplota rasprši u atmosferu. Drugo, protok vazduha znatno olakšava isparavanje znoja. (Ne hladi vas znojenje, već isparavanje znoja.)

Često nam neprijatnost ne čini toplota već vlažnost – znoj brže nestaje na suvom vazduhu. Da, klima-uređaj uklanja vlagu iz vazduha, ali protok vazduha može imati sličan efekat. Ventilatori bi nam bar dozvolili da klimu podesimo na višu temperaturu.

Odeća, naravno, takođe igra ulogu. Uska, teška odeća može poništiti sve prednosti koje donosi cirkulacija vazduha. Zapadne kulture, u kojima "profesionalna" garderoba podrazumeva pantalone, sako i hulahopke za žene tokom cele godine, treba da prilagode pravila. Na mnogim mestima širom sveta uobičajeno je nositi manje odeće u toplim uslovima. Drugi radije biraju široku i laganu odeću koja omogućava vazduhu da se kreće po telu.

Naučnici sada smišljaju kako da učine sisteme klimatizacije pametnijim tako što će uključiti nauku o udobnosti i protoku vazduha. Jay i njegove kolege trenutno razmatraju projekat sa Australijskim istraživačkim savetom da razviju algoritam koji izračunava optimalni protok vazduha na različitim temperaturama. "Onda možete imati proizvod u kojem ventilator komunicira sa jedinicom za klimatizaciju i oni rade zajedno", rekao je.

Economist Intelligence Unit je predvideo ogroman rast tržišta rashladnih sistema, istovremeno upozoravajući da rashladni uređaji u velikoj meri doprinose klimatskim promenama. Pametni načini da se sada koristi manje klima-uređaja mogli bi "razmađijati" ovaj začarani krug.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar