text size
Dok neki od prvih investitora i tvoraca veštačke inteligencije (AI) upozoravaju da treba biti pažljiv sa ovom tehnologijom, ovo novo, složeno polje privlači puno pažnje državnih regulatora. Međutim, iako je potreba za regulacijom jasna, ostaje pitanje ko i kako će to obaviti, posebno imajući u vidu dijamentralno različit pristup koji vodeće države imaju ka ovoj temi.
Čak se i generalni direktor kompanije OpenAI, koja je razvila ChatGPT, Sam Altman založio za regulatornu intervenciju kako bi se ublažili rizici koje sa sobom nosi veštačka inteligencija. Zabrinut je i najbogatiji čovek na svetu - među hiljadama potpisnika otvorenog pisma objavljenog u martu u kom se istraživači veštačke inteligencije pozvaju da pauziraju razvoj moćnih velikih jezičkih modela na bar šest meseci našao se i Elon Musk, koji je nedavno pokrenuo svoju kompaniju xAI, koja će se takmičiti sa OpenAI-jem.
Čak je i Kina nedavno popustila neke svoje smernice usred komentara nekih stručnjaka da bi preterano strogi propisi mogli da ograniče razvoj industrije u vreme kada Kina nastoji da sustigne i nadmaši SAD u ovoj tehnologiji.
Opširnije
Vlasnika ChatGPT-ja tuže za krađu podataka
OpenAI je optužen i za rizikovanje civilizacijskog kolapsa.
29.06.2023
AI dolazi i promeniće više od pola miliona radnih mesta u Srbiji
U Srbiji će veštačka inteligencija značajnije promeniti otprilike petinu radnih mesta.
12.07.2023
AI menja sve - od strategije ulaganja do vašeg radnog mesta
Investitori će ubuduće morati da uzmu u obzir razvoj veštačke inteligencije pri kreiranju strategije ulaganja.
24.06.2023
Pravila koja regulišu tehnologiju se drastično razlikuju na suprotnim stranama Atlantika. EU već više od pet godina ima sveobuhvatne zakone o zaštiti podataka i u procesu je implementacije strogih smernica za konkurenciju i moderiranje sadržaja. U SAD, međutim, gotovo da nema propisa više od dve decenije, piše Bloomberg.
Uz to, Evropska unija je odavno uplovila u regulaciju AI-ja. Evropski parlament je u junu usvojio pravila o veštačkoj inteligenciji - tačnije, doneli su pregovarački okvir o pravilima upotrebe veštačke inteligencije pre nego što se održe pregovori sa državama članicama o konačnoj verziji propisa.
Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, prema predlogu pravila, sistemi veštačke inteligencije čiji je nivo rizika za bezbednost ljudi neprihvatljiv trebalo bi da budu zabranjeni, poput kategorizacije građana na osnovu društvenog ponašanja ili ličnih karakteristika.
Oni su tim pravilima definisali i visokorizične sisteme koji uključuju one koji predstavljaju znatnu opasnost za zdravlje, bezbednost, osnovna prava ljudi i zaštitu okoline.
Pritom, pravila podrazumevaju da sistemi generativne veštačke inteligencije (poput ChatGPT-ja) treba da ispunjavaju uslove o transparentnosti uz izjavu da se radi o sadržaju izrađenom pomoću veštačke inteligencije.
Kako ocenjuje Dejan Mirčetić, naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, Evropski parlament je napravio korak u dobrom smeru. "Uvođenje propisa je ključno za zaštitu prava, sloboda i bezbednosti korisnika veštačke inteligencije, kao i za osiguranje transparentnosti i odgovornosti u njenom korišćenju", objašnjava on.
Kako kaže, moguće je da će se tehnološke kompanije sa velikim uticajem na tržište suočiti s regulatornim merama usmerenim na očuvanje konkurencije i sprečavanje zloupotrebe dominantnog položaja. "Pretpostavljam da će veoma važnu ulogu imati i regulativa koja se odnosi na zaštitu privatnosti i podataka."
Lobisti velikih tehnoloških kompanija bore se protiv mera za koje veruju da bi nepotrebno ograničile novi sektor tehnologije. U međuvremenu, dok neki tvrde da je oštra regulacija neophodna, drugi kažu da bi ona mogla negativno da utiče na ekonomiju Unije.
Tehnološke kompanije znaju da ne mogu ignorisati EU. Zakon Evropske unije o veštačkoj inteligenciji, koji bi mogao da bude na snazi u naredne dve do tri godine, prema proceni Bloomberga, biće prvi pokušaj zapadne vlade da reguliše veštačku inteligenciju, a za njegovo kršenje slede ozbiljne kazne - kršenje propisa bi moglo dovesti do kazni od čak šest odsto godišnjeg prihoda kompanije.
Međutim, sve to možda neće biti dovoljno. Iako se slaže da je Evropska unija krenula u dobrom smeru, Ljubiša Bojić, koordinator Laboratorije za digitalno društvo koja je deo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da to neće biti ni izbliza dovoljno.
"Ključno je usvajanje proaktivnih mera i kreiranje nacrta zakona tokom razvoja neke tehnologije u koju se ulažu velika sredstva od strane tehnoloških kompanija. Ipak, najveći problem su stalni kompromisi između interesa pojedinca i velikih tehnoloških kompanija, jer takva polovična rešenja nemaju efekta. To vidimo jer sistemi za preporuke i veliki jezički modeli nisu označeni kao sistemi veštačke inteligencije visokog rizka u nacrtu zakona o AI", navodi on.
Za razliku od Evropske unije, u okviru etičkih smernica usvojenih u martu u Srbiji, pod visokorizičnim sistemima označeni su i sistemi za preporuke koji su vođeni veštačkom inteligencijom na platformama koje koristi veliki broj ljudi, kao što su društvene mreže. Sistemi preporuka su tehnologije koje koriste različite algoritme i metode kako bi predložili korisnicima relevantan sadržaj, proizvode ili informacije.
Kako ocenjuje Bojić, Srbija je postavila primer koji treba da se sledi na nivou EU kada je te sisteme definisala kao visokorizične.
Bloomberg Mercury
Njegov stav je da sistemi za preporuke treba da se urede kao javno dobro, jer je ljudska pažnja ograničena, te je laka meta algoritama koji "nam u svakom trenutku određuju šta ćemo videti kada uradimo pretragu na internetu ili pristupimo društvenoj mreži".
"Posledice algoritamskih preporuka su rast zavisnosti, društvena polarizacija, širenje negativnih i razdražljivih sadržaja, lažnih vesti pristrasnosti i rast politike zasnovane na populizmu širom sveta. Algoritmi su negativno uticali na nas tokom protekle dve decenije i krajnje je vreme da ih podesimo u interesu pojedinaca i društva u celini", navodi Bojić.
On predlaže i da se digitalni identitet uredi kao ljudsko pravo, pošto se "uklanjanje nekoga sa onlajn platforme može porediti proterivanjem iz neke države". "Zamislite kako takva odluka može uticati na mlade usamljene osobe čije su onlajn platforme jedini prozor u svet." Kako kaže, digitalni svet je mnogo bitniji nego pre.
Ta dva predloga sadržana su u Beogradskoj povelji digitalnih sloboda u kojoj se predlažu globalni standardi i propisi "u cilju zaštite prava i sloboda pojedinca".
Regulacija u Srbiji
Iako nema zakon kao EU, Srbija je donela Strategiju za razvoj veštačke inteligencije (2020 - 2025) čija bi realizacija mera trebalo da dovede do ekonomskog rasta, unapređenja javnih usluga, unapređenja naučnog kadra i razvoja veština za poslove budućnosti. Takođe bi trebalo da osigura da se veštačka inteligencija u Srbiji razvija i primenjuje na bezbedan način i u skladu sa međunarodno prepoznatim etičkim principima.
Ciljevi strategije
1. Razvoj obrazovanja usmeren ka potrebama savremenog društva i privrede uslovljenim napretkom veštačke inteligencije
Kako se navodi u strategiji, u obrazovanju bi trebalo da se donese više mera koje bi uključivale veštačku inteligenciju. To podrazumeva promenu nastavnih sadržaja u osnovnim i srednjim školama, veću otvorenost fakulteta, postiplomske studijske programe i druge mere.
2. Razvoj nauke i inovacija u oblasti veštačke inteligencije i njenih primena
Što se nauke tiče, navodi se da bi istraživačima u ovoj oblasti trebalo pružiti poseban nivo podrške, osnovati institut za veštačku inteligenciju i uspostaviti saradnju između naučno-istraživačkih ustanova, privrede i javnog sektora u inovativnoj primeni veštačke inteligencije. Institut je osnovan 2021. godine.
3. Razvoj ekonomije zasnovan na veštačkoj inteligenciji
Razvoj ekonomije prema Strategiji podrazumevao bi podršku startapovima, investicije, analize i unapređenje usluga javnog sektora uz AI.
Takođe, Strategija predviđa uvođenje izuzetka ograničenog tržišta "regulatory sandbox" u cilju testiranja rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji. Pod time se podrazumevaju regulatorni režimi koji predstavljaju okvir za uvođenje instituta koji omogućava testiranje inovativnih rešenja bez administrativnih opterećenja ili ishodovanja dozvola.
4. Uspostavljanje Saveta za veštačku inteligenciju
Sem uspostavljanja Saveta, pod ovom merom se između ostalog podrazumeva i upotreba privatnih i javnih podataka za razvoj AI, kao i unapređenje usluga javnog sektora.
5. Etična i bezbedna primena veštačke inteligencije
Ovde se misli na zaštitu ličnih podataka, zaštitu od diskriminacije i obezbeđivanje odgovornog razvoja AI u skladu sa međunarodnim etičkim standardima.
Ove godine donet je i set etičkih smernica koje "za cilj imaju da omoguće da se nauka, posebno u oblasti veštačke inteligencije, razvija i napreduje, ali da ne dozvole da se čovek, kao centralna figura svih procesa koji na njega utiču i čiji je posredni ili neposredni činilac, ugrozi i zapostavi".
Smernice su izlistale visokorizične sisteme, poput sistema biometrijske identifikacije i kategorizacije pojedinca, sisteme za upravljanje kritičnom infrastrukturom, one koji određuju da li će pojedinac dobiti pristup ustanovama za obrazovanje ili one koji će ih ocenjivati za neko radno mesto. Takođe, visokorizični su oni koji analiziraju genetičke i zdravstvene podatke i oni koji procenjuju mogućnost za ponovno izvršenje krivičnog dela, ali i mnogi drugi sistemi, poput pomenutih sistema za preporuke.
Društvo za informatiku Srbije navelo je u junu da se od Vlade očekuje da predloži i zakon o veštačkoj inteligenciji i da reguliše humanu upotrebu AI. Prema njihovim rešima, postoje prognoze da će on 70-tih godina ovog veka dostići i prevazići ljudsku inteligenciju. "Potrebno je da otkrijemo zamke pred kojima će se naći nauka i tehnologija", navode oni. "Ne sme se dozvoliti da veštačka prevaziđe ljudsku inteligenciju."
.webp){kind=icon}
