Francuska prelazi na Linux, a prilika se otvara za usluge

Francuska vlada je u aprilu najavila migraciju 2,5 miliona računara državnih službenika sa Windowsa na Linux, a svaki ministar mora da podnese plan prelaska do jeseni 2026. Nemačka pokrajina Šlezvig-Holštajn već je završila 80 odsto migracije i očekuje uštedu od 15 miliona evra godišnje, uz trošak prelaska od devet miliona.

Evropa prvi put otvoreno pokušava da smanji zavisnost od američkih tehnoloških kompanija, a region u taj trenutak ulazi bez jasne strategije.

Zašto je zavisnost od jednog dobavljača postala problem

Windows i Linux nisu samo različiti operativni sistemi, već dva različita modela kako tehnologija funkcioniše. Microsoft Windows je komercijalni proizvod. Država ili firma plaća licencu, koristi zatvoren kod i zavisi od jedne kompanije za ažuriranja, bezbednost i razvoj. Linux je otvoreni sistem. Kod je javno dostupan, može da se menja i prilagođava, i ne vezuje korisnika za jednog dobavljača.

Evropske države poslednjih godina ne menjaju samo softver, već odnos prema digitalnoj infrastrukturi. Problem više nisu licence, već zavisnost od jednog dobavljača. Kada se čitav javni sektor osloni na isti operativni sistem, kancelarijski paket i klaud infrastrukturu, promena postaje skupa i politički rizična. Svaka nova aplikacija, baza podataka ili interni alat dodatno povećava cenu izlaska iz tog sistema.

Francuska i Nemačka sada pokušavaju da smanje upravo tu zavisnost.

Zašto Evropa bira Linux baš sada

Francuska međuresorna digitalna direkcija (DINUM) naložila je svim ministarstvima da do jeseni pripreme plan migracije koji pokriva operativni sistem, kancelarijski paket, baze podataka i klaud infrastrukturu. Ministar za civilnu službu i reformu države David Amiel obrazložio je potez bez okolišanja: država mora da "ponovo preuzme kontrolu nad digitalnom sudbinom". 

Razlozi nisu samo politički. Carine i nepredvidivost Trumpove administracije su od 2025. ubrzale evropsku potragu za alternativama, ali brojke su odavno govorile istu priču. Američki provajderi drže oko 85 odsto evropskog klaud tržišta, a Cloud Act obavezuje kompanije iz SAD da podatke klijenata, gde god bili pohranjeni, predaju američkim vlastima na zahtev, na šta EU nije spremna u trenutnoj političkoj klimi.

Računica iza odluke nije samo geopolitička. Ministar digitalne transformacije pokrajine Šlezvig-Holštajn Dirk Schrödter saopštio je da pokrajina u 2026. godini štedi 15 miliona evra godišnje na Microsoftovim licencama, uz jednokratni trošak migracije od devet miliona, pa se ulaganje vraća za manje od godinu dana. Francuska se ne baca u nepoznato. Njena žandarmerija od 2008. radi na sopstvenoj distribuciji Linuxa GendBuntu i na 103.000 računara štedi dva miliona evra godišnje. Dansku, Austriju i Francusku pokreće ista logika.

Šta to znači za IT firme iz regiona

Evropske države ne menjaju operativni sistem zbog ideologije, već zbog kontrole nad infrastrukturom. To direktno menja tržište za IT firme u regionu. Ako Evropa prelazi na otvoreni kod, menja se i tražnja. Šlezvig-Holštajn već traži open-source dobavljače, a Francuska najavljuje šta će biti standard u narednoj deceniji.

U regionu već postoji baza firmi koje rade na takvim sistemima. Kompanije poput Cominga u Srbiji, Span Grupe u Hrvatskoj ili slovenačkog Smart Coma godinama rade Linux infrastrukturu, Red Hat sertifikacije i enterprise open-source projekte za velike klijente i državne sisteme. Firme koje razvijaju i održavaju Linux okruženja i alternativne klaud sisteme imaju prednost. One koje ostanu povezane isključivo sa Microsoftovim ekosistemom ulaze u rizik gubitka dela javnog sektora kao klijenta. Najveći deo posla biće migracija podataka i prebacivanje s jednog sistema na drugi. To su kompleksni projekti koji traju godinama i traže kvalitetne timove, gde region kao autsorsing baza ima jasnu prednost.