U svetu digitalnih identiteta i ogromnog protoka informacija, postavlja se imperativ zaštite podataka i osiguravanja čvrstih sigurnosnih mera, prvenstveno za poslovne subjekte, ali i pojedince širom različitih industrija. S eksponencijalnim rastom digitalnog prenosa i pohranjivanja podataka, sve više se suočavamo s sajber-napadima koji predstavljaju pretnju našoj sigurnosti.
Jedno od inovativnih rešenja za te pretnje leži u ogromnom potencijalu blokčejn tehnologije. Iako je prvobitno osmišljen kao osnovna tehnologija koja pokreće kriptovalute poput bitcoina, blokčejn je premašio svoju početnu primenu, te se ističe kao transformacijsko rešenje za poboljšanje privatnosti i sigurnosti podataka u različitim poslovnim kontekstima.
U svojoj biti, blokčejn deluje kao decentralizovani, neizbrisivi registar, koji karakteriše distribuirana arhitektura i kriptografski mehanizmi. Za razliku od tradicionalnih centralizovanih baza podataka osetljivih na pojedinačne tačke kvara i neovlašćeni pristup, mreže blokčejna su decentralizovane, što znači da su podaci pohranjeni širom mreže međusobno povezanih čvorova, čime se eliminišu ranjivosti povezane s centralizovanim sistemima. Blokčejn rešava pitanja sigurnosti podataka za poslovne subjekte na nekoliko načina.
Opširnije
Rusija najavila nezavisni platni sistem BRIKS-a, zasnovan na blokčejnu
Zemlje BRIKS-a će raditi na stvaranju nezavisnog sistema plaćanja zasnovanog na digitalnim valutama i blokčejnu, poručio je pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov.
06.03.2024
Tri AI kripto-firme spajaju svoje tokene i prave od njih jedan
SingularityNET, Fetch.ai i Ocean Protocol - firme za veštačku inteligenciju koje rade na blokčejnu usaglasile su se da spoje svoje kripto-novčiće.
28.03.2024
Ethereum nadogradio svoj blokčejn i omogućio jeftinije transakcije
Sprovedena je dugo očekivana nadogradnja Dencun, kako bi se podstakao rast mreža na sloju dva blokčejn protokola i postigle niže naknade za transakcije.
14.03.2024
Kako kompanije na Balkanu koriste blokčejn
Korisnost koncepata koje donosi blokčejn tehnologija prepoznale su kompanije širom sveta, a Adria region nije izuzetak.
13.02.2024
Decentralizacija
Tradicionalni sistemi često koriste centralizovane baze podataka, gde su svi podaci pohranjeni na jednom mestu pod kontrolom jedne organizacije ili entiteta. Ti sistemi su zbog toga ranjivi na napade, jer napadači mogu da ciljaju tu jednu tačku i dođu do svih podataka. Nasuprot tome, blokčejn koristi decentralizovanu arhitekturu gde su podaci pohranjeni na mreži računara, to jest čvorova širom sveta. Svaki čvor sadrži kopiju celog lanca transakcija, što otežava hakovanje, jer nema centralne tačke koju bi napadač mogao da cilja.
Enkripcija
Sve podatke na blokčejnu moguće je enkriptovati pomoću složenih kriptografskih algoritama, dok su prvobitno nečitljivi. To znači da se podaci mogu pretvoriti u razumljiv oblik koji se može čitati samo s odgovarajućim ključem za dešifrovanje. Da bi se pristupilo podacima ili da bi se oni promenili, potrebno je imati taj ključ, što dodatno štiti podatke od neovlašćenog pristupa. Ta tehnologija omogućava visoki nivo sigurnosti, jer čak i ako bi se podacima nekako pristupilo, bez ključa za dešifrovanje, ostaju nečitljivi i beskorisni. Tako se osigurava integritet i poverljivost podataka pohranjenih na blokčejnu, zbog čega je pouzdan sistem za čuvanje osetljivih informacija.
Transparentnost
Iako su podaci na blokčejnu enkriptovani, same transakcije su transparentne i javno dostupne. Svi učesnici u mreži mogu da pregledaju povest transakcija, ali ne mogu da vide identitete pojedinaca iza tih transakcija. Ta transparentnost pomaže u održavanju integriteta mreže, jer podstiče odgovornost i sprečava nezakonite aktivnosti. Nadalje, transparentna i ireverzibilna priroda blokčejna organizacijama omogućava praćenje porekla podataka, čime se povećava odgovornost i usklađenost s regulatornim okvirom poput opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (engl. General Data Protection Regulation - GDPR) i zakona o prenosivosti zdravstvenog osiguranja i odgovornosti (engl. Health Insurance Portability and Accountability Act - HIPAA).
Nepromenljivost
Kada se transakcija zabeleži na blokčejnu i mreža je potvrdi, ne može se više menjati ili brisati. Svaki blok u lancu sadrži referencu na prethodni blok, stvarajući tako nepromenljivu celinu. Ta karakteristika osigurava integritet podataka i sprečava mogućnost krivotvorenja ili izmene prošlih transakcija. Osim toga, neizbrisiva priroda blokčejna osigurava da nakon što se transakcija zabeleži na registru, ne može se naknadno promeniti ili manipulisati njome.
Ta bitna karakteristika neprobojnosti izgrađuje poverenje i transparentnost u transakcije, smanjujući rizik od manipulacije podataka i neovlašćenih promena. Blokčejn takođe koristi napredne kriptografske tehnike za osiguranje podataka, jačajući poverljivost i integritet osetljivih informacija. Svaki blok unutar blokčejna kriptografski je povezan s prethodnikom, praveći hronološki lanac blokova. Svaki pokušaj izmene podataka unutar bloka zahtevao bi ponovno izračunavanje kriptografskih sažetaka sledećih blokova, čime bi se manipulacija pretvorila u detektovanje širom mreže.
Pametni ugovori
Pametni ugovori su programske skripte pohranjene na blokčejnu koje automatski izvršavaju određene akcije kada se ispune određeni uslovi. Ti ugovori eliminišu potrebu za posrednicima, jer se automatski izvršavaju i proveravaju. Takođe, budući da se izvršavaju na blokčejnu, osiguravaju transparentnost i nepromenljivost izvršenih akcija. Dodatno, blokčejn olakšava sigurne "peer-to-peer" transakcije putem pametnih ugovora, programabilnih protokola koji automatski izvršavaju predefinisane uslove i odredbe po ispunjenju određenih kriterijuma. Pametni ugovori ne samo da optimizuju poslovne procese već i poboljšavaju sigurnost smanjenjem potrebe za posrednicima i smanjenjem rizika od prevara.
Dugoročni izazovi
Blokčejnova decentralizovana arhitektura neosporno donosi revolucionarni nivo transparentnosti i sigurnosti koji je dosad nedostižan u svetu digitalnih tehnologija. Ta karakteristika omogućava svima uključenim da prate i verifikuju transakcije bez posrednika, čime se stvara jako poverenje u sistem. Međutim, sva ta svetlost koju blokčejn baca na procese paradoksalno stvara tamu oko privatnosti korisnika. To znači da dok svi mogu da vide transakcije, identitet korisnika može da ostane skriven, što stvara dilemu između otvorenosti i zaštite privatnosti.
Zakonodavstvo Evropske unije je 2018. godine donelo GDPR, koji postavlja temelje za zaštitu ličnih podataka. To zakonodavstvo ističe važnost suvereniteta nad vlastitim podacima, pružajući građanima kontrolu nad svojim informacijama, uključujući pravo na ispravak i brisanje podataka. Međutim, suočavanje GDPR-a s blokčejn tehnologijom stvara konflikt, jer je jedna od glavnih karakteristika blokčejna neizbrisiva priroda podataka.
To stvara potrebu za pronalaženjem uravnoteženog pristupa koji omogućava transparentnost i sigurnost blokčejna, istovremeno poštujući prava na privatnost i zaštitu podataka definisana GDPR-om. Takvi izazovi podstiču istraživanje novih pristupa i tehnika kao što su pohranjivanje podataka izvan samog lanca, kako bi se pronašlo rešenje koje zadovoljava sve strane.