Od betona do čipova - kako Kina finansira svoju AI revoluciju

Nedavna prezentacija moćnih kineskih modela veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) na Zapadu je izazvala iznenađenje zbog toga koliko se brzo Kina, uprkos tehnološkim ograničenjima pristupa naprednim Nvidijinim čipovima, približila zapadnim konkurentima. Inovativni kineski AI modeli, uprkos značajnim ograničenjima, postaju veći, pametniji i moćniji, a pre svega su usmereni na sistemsku primenu u industriji i realnoj ekonomiji.

Sledeća etapa tehnološkog nadmetanja između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine zato će pokazati koja će od njih biti brža i efikasnija, kako u internacionalizaciji AI ekosistema, tako i u uvođenju AI tehnologija u realnu ekonomiju. Kina tu pravi velike korake: prema podacima istraživačke kompanije Capital Economics, elektronika i informaciona tehnologija su u periodu od aprila do juna, u odnosu na prethodni kvartal, već doprinele sa više od polovine rasta kineske privrede.

Bloomberg Economics procenjuje da bi visokotehnološke industrije ove godine mogle činiti oko petine godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), čime bi tehnologija kao pokretač rasta prvi put u istoriji nadmašila nekretninski i infrastrukturni sektor.

Međutim, da bi održao korak, Peking će morati da uz pomoć domaćih finansijskih institucija, tržišta i banaka mobiliše značajna sredstva ako želi da već ove godine dostigne gotovo 800 milijardi dolara potrošnje američkih hiperskalera. Ključno pitanje je, dakle, koliko kineski finansijski sektor može biti konkurentan u odnosu na Wall Street.

'Finansijska velesila'

Tamo gde Kina i dalje značajno zaostaje za američkim konkurentima jeste izgradnja data centara, budući da će njene tehnološke kompanije u njih uložiti manje od desetine sredstava američkih hiperskalera, navodi The Economist. Alibaba je prošle godine najavila da će između 2026. i 2028. u razvoj AI infrastrukture uložiti 53 milijarde dolara, dok Goldman Sachs procenjuje da će kapitalna ulaganja američkih kompanija naredne godine premašiti bilion dolara.

Međutim, ovaj zaostatak može da zavara, budući da je autokratski centralnoplanski sistem izuzetno efikasan u izgradnji infrastrukture, cene zemljišta su u Kini niže, njihovi četbotovi zahtevaju manje računarske snage, troškovi razvoja su niži, a javnost se ne protivi njihovoj izgradnji.  

"Na području AI-ja vodi se velika trka između SAD i Kine, dok se u SAD gomila političko protivljenje AI-ju i izgradnji novih serverskih objekata, a Kina nema te probleme", rekao je sinolog Igor Rogelja govoreći o najvažnijem nadmetanju 21. veka. Kina svoju konkurentkinju značajno nadmašuje i u proizvodnji električne energije, jer ima gotovo tri puta više instaliranih kapaciteta za njenu proizvodnju nego SAD, a njena prednost i dalje raste.

Ipak, dalji pomak ka obezbeđivanju autonomije zahteva velika preusmeravanja kapitala, pri čemu Kina namerava da koristi alat koji SAD uspešno primenjuju u razvoju AI-ja - berzu i finansijsku industriju. Umesto tradicionalnog oslanjanja isključivo na direktne državne subvencije, Peking sve više primenjuje kombinovani pristup koji objedinjuje tržišta kapitala, izdavanje obveznica, paradržavne finansijske institucije i sistemsko usmeravanje finansijske strukture zemlje.

"Tačno je da kinesko rukovodstvo još od perioda reformi ulogu tržišta akcija i finansijske industrije u celini vidi kao podršku realnoj ekonomiji", rekao je za Bloomberg Adriju profesor Zheng Changzhong, direktor Centra za partijski i državni razvoj na Univerzitetu Fudan, govoreći o ulozi finansijske industrije u podsticanju ekonomskog i tehnološkog razvoja zemlje. "Smatram da će se takvo razumevanje uloge nastaviti i ubuduće, jer je, na kraju krajeva, reč o važnoj zaštiti i garanciji daljeg opšteg ekonomskog napretka zemlje. Slično očekujem i nastavak sprovođenja pomenute strategije ravnoteže između slobode tržišta i njegove regulacije radi zaštite od potencijalnih rizika."

Pod predsednikom Xi Jinpingom, Peking je nastojao da transformiše finansijski sektor iz mašine za stvaranje profita u alat za ostvarivanje strateških ciljeva države. U govoru 2024. godine pozvao je Kinu da postane "finansijska velesila", a banke da pomognu razvoju privrede, odnosno, kako je rekao Zheng: "Kina je u širem kontekstu globalizacije i u različitim fazama razvoja svetske ekonomije i trgovine već preduzela odgovarajuće korake za zaštitu sopstvenog razvoja."

Nova faza aktiviranja tržišta kapitala u skladu sa razvojnim planovima dolazi usred rastuće tendencije konsolidacije kineskog sektora finansijskih usluga, koji podstiču napori centralne vlade u Pekingu da osnuje finansijske institucije sa svetskim dometom. U skladu sa "Devet novih smernica", objavljenih u aprilu prošle godine, vlada je pozvala na uspostavljanje "prvoklasnih investicionih banaka" sa obimom koji bi omogućio sprovođenje reformi tržišta kapitala i usmerio više novca u strateške industrije, poput AI-ja i humanoidne robotike.

Vlast smatra da je konsolidacija najbrži način da se dostigne taj obim: veće spojene institucije mogu da dele bilansni kapacitet, povećavaju prihode kroz unakrsnu prodaju poslovnim i malim klijentima i rasporede fiksne troškove tehnologije na znatno širu bazu imovine.

Centralna banka (engl. People's Bank of China - PBOC), regulator tržišta hartija od vrednosti (engl. China Securities Regulatory Commission - CSRC) i ministarstvo finansija tako su uspostavili okvir koji tehnološkim kompanijama omogućava povoljno zaduživanje i ubrzane procedure za prve javne ponude akcija (engl. Initial Public Offering - IPO) na domaćim berzama, čime azijska sila želi da mobiliše veliki bazen ušteđevine kineskih domaćinstava.

Kineska domaćinstva u proseku štede od 30 do 40 odsto svog raspoloživog dohotka. Prema podacima PBOC-ja o bankarskim depozitima stanovništva, Kinezi imaju ušteđeno više od 22 biliona američkih dolara. Tu su i kinesko tržište akcija i obveznica, čija se vrednost procenjuje na oko 28 biliona dolara, dok Bloomberg procenjuje da su kineske tehnološke kompanije u poslednje dve godine kroz IPO i prodaju obveznica prikupile oko 217 milijardi dolara.

Kineske tehnološke kompanije zato trenutno izdaju obveznice po kamatnim stopama koje su znatno niže od onih koje plaćaju njihovi američki konkurenti, dok krediti tehnološkim kompanijama u bankarskom sistemu počinju da zauzimaju sve veći udeo, pošto su nedavno dostigli gotovo četvrtinu svih novih kredita kompanijama, navodi Financial Times.

Međutim, na račun kineskih ulaganja u AI počeće da se pojavljuju sumnje slične onima koje proganjaju Wall Street, smatraju poznavaoci. "Treba imati na umu da i kineski AI zahteva velika ulaganja, što takođe otvara pitanje da li su ona dugoročno opravdana i da li će obezbediti traženi prinos", upozoravaju upravljači imovinom u kompaniji Generali Investments.

Ko je glavni akter?

Vrhunac direktnog uključivanja bankarskog sektora u državnu industrijsku politiku predstavlja nedavno osnivanje treće faze Nacionalnog investicionog fonda za industriju integrisanih kola, poznatog kao Big Fund III, čije je punjenje zaključeno u maju 2026. kapitalom od 344 milijarde juana, odnosno oko 47,5 milijardi američkih dolara. Gotovo trećinu sredstava obezbedile su kineske državne institucije.

Veće kapitalne rezerve važne su i za sledeću fazu internacionalizacije kineske AI tehnologije i proizvoda, gde će se država osloniti na brojne postojeće međunarodne platforme, poput inicijative Pojas i put (engl. Belt and Road Initiative - BRI). Kako je rekla kineska ambasadorka u Sloveniji Kang Yan, država će u okviru aktuelnog petogodišnjeg razvojnog plana nastojati da se "Kina i dalje ekonomski otvara svetu kako bi podstakla obostrane investicije i produbila saradnju u okviru inicijative BRI, a istovremeno proširila i olakšala pristup svom tržištu". Među prioritete razvoja azijske sile uvrstila je, između ostalog, poluprovodnike i AI, razvoj novih materijala i dronova (engl. low altitude economy), kao i kvantnu tehnologiju.

Zato ne čudi što plan centralne vlade u Pekingu predviđa da će u narednih nekoliko godina veće banke, poput China International Capital Corporation (CICC), preuzeti vidljiviju ulogu u omogućavanju finansiranja u juanima za državne tehnološke kompanije i zajmoprimce u okviru međunarodne inicijative BRI.

Princip je sličan onome koji je primenjen pri jačanju nekretninskog i automobilskog sektora, kojim je Peking ranije podsticao nacionalni rast. I tada je CICC bila banka koja je realizovala brojne velike infrastrukturne poslove, ali se nakon promene nacionalne strategije i naduvavanja nekretninskog balona 2021. godine našla na udaru zbog vladine kampanje protiv finansijskog sektora.

Predsednik CICC-ja Chen Liang rekao je u jesen 2025. da kineska investiciona banka vidi prilike koje proizlaze iz procvata AI-ja za budući rast poslovanja, izvestio je South China Morning Post. "Kako kineske kompanije nastoje da istraže nova tržišta, CICC će iskoristiti svoju široku mrežu da podrži njihove međunarodne strategije i olakša priliv međunarodnog kapitala", objasnio je Chen.

Državna banka je finansijski motor AI strategije, budući da je do sada sponzorisala višemilijarderska listiranja akcija najvećih tehnoloških kompanija i startapova, uključujući proizvođača čipova CXMT i dobavljača delova za data centre Zhongji Innolight. Banka je samo ove godine ostvarila 11,5 milijardi dolara poslovanja, više nego dvostruko u odnosu na isti period prošle godine, i na putu je da zabeleži rekordni godišnji rezultat.