Meta troši 135 milijardi dolara na veštačku inteligenciju ove godine, skoro dvostruko više nego prošle, i istovremeno otpušta hiljade radnika. Amazon je u 2025. godini ostvario rekordne prihode, a u prvom kvartalu ove godine smanjio radnu snagu za 16.000 ljudi. Obrazloženje je isto u oba slučaja: veštačka inteligencija zahteva preraspodelu resursa.
Otpuštanje kao investiciona odluka, ili AI kao izgovor?
Istraživačka firma RationalFX pratila je više od 59.000 otkaza u tehnološkom sektoru od početka 2026. godine, a svaki peti bio je direktno povezan sa uvođenjem veštačke inteligencije, prema sopstvenim saopštenjima kompanija. Novost nije broj otpuštenih, već otvorenost s kojom direktori objašnjavaju zašto to rade.
Jack Dorsey, osnivač kompanije Block, u internom pismu zaposlenima napisao je da smanjenje od 4.000 radnih mesta, gotovo 40 odsto ukupne radne snage, "nije uzrokovano finansijskim teškoćama, već sve većim sposobnostima veštačke inteligencije". Amazon je otpustio 16.000 zaposlenih uprkos rekordnim prihodima, a Atlassian je smanjio radnu snagu za deset odsto najavljujući da će ta sredstva "samofinansirati dalja ulaganja u veštačku inteligenciju". Šablon se ponavlja. Kompanija uvede AI, identifikuje poslove za automatizaciju i otpuštanje proglašava neophodnošću.
Prema analizi objavljenoj u Harvard Business Reviewu, kompanije u većini slučajeva otpuštaju zbog potencijala veštačke inteligencije, a ne njenih dokazanih performansi. To nije samo igra reči: AI alati koji zamenjuju ljude još uvek ne rade pouzdano ono što kompanije obećavaju javnosti. Istovremeno, 55 odsto menadžera koje je anketirao Research.org očekuje nove otkaze u narednim mesecima, i svaki od njih navodi veštačku inteligenciju kao primarni razlog.
Međutim, kontraargument daje Marc Andreessen, partner u najvećem VC fondu Andreessen Horowitz, koji tvrdi da talas otkaza nema direktne veze sa napretkom veštačke inteligencije, već da se ona koristi kao izgovor da se daju otkazi. U intervjuu za podkast 20VC naveo je da su tehnološke kompanije tokom pandemije zapošljavale i do 40 odsto više radnika nego što im je bilo potrebno, koristeći izuzetno jeftin kapital u periodu niskih kamatnih stopa (približno nula odsto).
Ovo preveliko i nepotrebno zapošljavanje je bilo zato što su hteli da najtalentovanije ljude zadrže/zarobe u svojim firmama, kako bi pronašli ko su najbolji, i ostalima onda dali otkaz kad kapital postane skup (što je sada).
Kako su kamatne stope u SAD porasle nakon 2022. godine, a očekuje se dodatni pritisak zbog geopolitičkih tenzija u 2026, kapital je postao znatno skuplji. U takvom okruženju kompanije više ne mogu da finansiraju dugoročne eksperimente bez jasnog povrata.
To menja i ulogu veštačke inteligencije. Ona više nije dugoročna investicija, već alat koji mora odmah da poveća produktivnost i smanji troškove. Ako to ne može, trošak se smanjuje na drugoj strani, kroz broj zaposlenih.
U tom kontekstu, tvrdi Marc Andreessen, kompanije koriste veštačku inteligenciju kao narativno opravdanje za otkaze koji bi se dogodili i bez nje.
Sa Andreessenom se složio i izvršni direktor OpenAI-ja Sam Altman, koji je tvrdio je da su mnogi otkazi zapravo korekcija preteranog zapošljavanja tokom pandemije, a ne direktna posledica automatizacije, i izjavio da većina kompanija se bavi "AI pranjem", to jest korišćenjem AI-ja kao izgovora da daju otkaze mnogim zaposlenima koji nisu preterano bitni samoj organizaciji.
Nije otpuštanje, ali jeste zaostajanje
Adria region neće masovno otpuštati poput Amazona i Mete. Većina kompanija u regionu su mala i srednja preduzeća bez resursa i motiva za tako drastičnu preraspodelu. Ali posledice velikog talasa ipak stižu, samo posredno.
Prema podacima Eurostata, u 2025. godini je svako peto preduzeće u EU s deset ili više zaposlenih koristilo neku vrstu veštačke inteligencije, što je rast od 6,5 procentnih poena u odnosu na godinu ranije. Slovenija i Hrvatska prate ovaj trend kao članice EU, dok Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija zaostaju bez jasnih regulatornih okvira i podsticaja za ulaganje u digitalizaciju. Eurostat takođe beleži da su samo 17 odsto malih preduzeća u EU uvela AI, naspram 55 odsto velikih kompanija, što znači da je pritisak na SME sektor tek počeo.
Dobavljač iz Beograda ili Sarajeva koji opslužuje klijente iz Zapadne Evrope suočava se s tihim cenovnim pritiskom: klijent koji sam koristi AI alate očekuje brže isporuke i niže cene, bez obzira na to da li dobavljač ima te alate ili ne. Istraživanje kompanije Anthropic pokazuje da su stope zapošljavanja radnika između 22 i 25 godina u zanimanjima izloženim AI-ju pale 14 odsto od pojavljivanja ChatGPT-ja. Za region sa već izraženim odlivom mladih kadrova, ovo je znak koji će brzo postati problem ako se ignoriše.
Za kompanije u regionu ključno pitanje nije hoćete li smanjiti radnu snagu poput Mete, već jeste li počeli da koristite veštačku inteligenciju u procesima gde donosi merljivu vrednost. Kompanija koja AI koristi kao alibi za smanjenje troškova i kompanija koja ga koristi kao alat za rast neće dugo izgledati isto na tržištu. Razlika između te dve strategije neće biti vidljiva u izveštajima, već u tome ko opstaje, a ko nestaje. U ovoj tranziciji, otkazi nisu nuspojava. Oni su deo investicione strategije.
.webp){kind=icon}
