Evropskom fudbalu su potrebni kolektivni ugovori - američki model se više isplati

Evropski fudbal ulazi u zonu pravne nestabilnosti. Premier liga pokušava da uvede ograničenja potrošnje kroz nova pravila 'anchoring' i 'squad-cost ratio', dok Udruženje profesionalnih fudbalera (PFA) najavljuje tužbe. La Liga pokušava da igra ligaške utakmice u Sjedinjenim Američkim Državama, ali nailazi na otpor igrača i sindikata AFE.

Zajednički imenitelj ovih aktuelnih problema i izazova u najvećoj evropskoj sportskoj industriji je nedostatak "kolektivnog ugovora (CBA)" koji bi definisao pravila, troškove i prava kroz pregovore, a ne kroz jednostrane odluke.

U američkim sportovima, takvi sporazumi su temelj sistema - oni balansiraju interese vlasnika i igrača, daju antitrust-zaštitu pravilima o platama i čine svaku promenu provedljivom.

UEFA je uvela "Squad Cost Rule" kojim se ograničava potrošnja klubova na 70 odsto ukupnih prihoda, uz postepenu tranziciju do 2025. Kazne već postoje, Roma i nekoliko drugih klubova već su se našli pod nadzorom zbog prekoračenja limita. Premier liga ide korak dalje.

"Anchoring" i "squad-cost ratio" su nove institucije u fudbalu/Bloomberg

Sindikat igrača tvrdi da se time krši pravo na zaradu, dok deo klubova upozorava na konkurentsku slabost prema Real Madridu, PSG-u i Bayernu. Rezultat su prijetnje tužbama, a ne stabilnost.

S druge strane, La Liga pokušava da poveća komercijalni doseg igranjem utakmica u SAD. Iako je američki sudski slučaj Relevent protiv USSF-a otvorio vrata takvim planovima, otpor igrača ostao je snažan. Sindikat AFE odbija mogućnost da se mečevi igraju izvan Španije bez prethodnog dogovora i garancija o opterećenju i sigurnosti igrača. U oba slučaja, Engleskoj i Španiji, problem je isti - pravila se nameću, umesto da se o njima pregovara.

 

Pravni okvir - kolektivni ugovor kao štit

U evropskom kontekstu postoji čvrst temelj za takav okvir. Presuda u slučaju Albany iz 1999. godine potvrdila je da sporazumi nastali kroz kolektivno pregovaranje, a koji se odnose na uslove rada i zapošljavanja, nisu predmet antimonopolskih ograničenja iz člana 101. TFEU. Drugim rečima, ako se ligama i sindikatima dogovori salary cap, raspodela prihoda, putni uslovi ili minimalne plate, ti mehanizmi postaju pravno legitimni.

U suprotnom, ako ih liga jednostrano nameće, otvaraju se vrata za parnice i individualne tužbe, što se upravo dešava u Premier ligi. U Sjedinjenim Američkim Državama taj princip ima jasan naziv "non-statutory labor exemption". Zahvaljujući kolektivnim ugovorima, salary cap, luxury tax i tzv. escrow sistemi prolaze kao legalni jer su rezultat pregovora, a ne monopolske odluke. Zato NBA, NFL i MLB retko završavaju na sudu. U Evropi, svaki pokušaj kontrole troškova završava političkom ili pravnom krizom.

Zašto CBA ima smisla i za klubove

Kolektivni ugovor ne bi bio ustupak igračima, nego osiguranje za sve strane. 

Prvo, donosi predvidivost troškova - dogovoreni salary band i izuzeci (npr. homegrown, veteran) stabilizuju tržište. Drugo, uvodi mir u radu: kada postoje jasni mehanizmi za štrajk, arbitražu i rešavanje sporova, konflikti su ređi i kraći. Treće, podržava kompetitivnu ravnotežu - cap i floor se pregovaraju kao paket, čime se sprečava trka u trošenju i demotivacija manjih klubova. Četvrto, daje socijalnu licencu - odluke o rasporedima, odmorima i utakmicama van teritorije prolaze kroz sistemsku proveru, a ne kroz medijske ratove.

I konačno, smanjuje troškove parnica – svaka promena pravila postaje predmet pregovora, a ne nametnuta.

Šta bi evropski CBA konkretno sadržavao

Evropski kolektivni ugovor mogao bi se osloniti na nekoliko ključnih stubova koji bi povezali sportski i radni okvir na način kakav do sada u fudbalu nije postojao.

Depositphotos

Prvi je finansijski modul, koji bi definisao prag potrošnje u skladu sa UEFA-inim pravilom od 70 odsto prihoda, uz mogućnost fleksibilnog "luxury tax" sistema za klubove koji pređu limit. Takav pristup bi uključivao i minimalni "salary floor", čime bi se garantovalo da određeni deo prihoda bude usmeren na plate igrača i razvoj akademija. Na taj način bi se istovremeno postigla kontrola troškova i očuvala konkurentnost manjih klubova.

Drugi stub odnosi se na zdravlje i opterećenje igrača. Kolektivni ugovor morao bi jasno propisati maksimalan broj utakmica po sezoni, obavezne dane odmora i standardizovane putne protokole. Posebno važan element bio bi obavezan pristanak igrača na utakmice van matične zemlje, što bi sprečilo situacije poput otpora u La Ligi pri pokušaju igranja mečeva u SAD. Sve razvojne ideje za ligu trebalo bi ranije ispregovarati sa direktnim izvršiocima - igračima.

Treći element je transparentnost i nadzor. Potrebno je uspostaviti nezavisno telo koje bi pratilo poštovanje pravila o potrošnji, revidiralo troškove klubova i jednom godišnje objavljivalo javne izveštaje o finansijskoj disciplini. Takav mehanizam bi povećao poverenje između klubova, sindikata i regulatornih tela, ali i sprečio spekulacije o selektivnoj primeni pravila.

Konačno, kolektivni ugovor morao bi imati jasno definisano trajanje i mehanizam prilagođavanja. Period od pet do šest godina sa "reopener" klauzulom omogućio bi pregovore u slučaju naglih promena prihoda od TV prava, tržišnih poremećaja ili ekonomskih kriza. Time bi se obezbedila fleksibilnost sistema i njegova dugoročna održivost.

Takav model bi, prema američkim iskustvima, klubovima donio sigurnost i predvidivost, a igračima status partnera u procesu donošenja odluka. Bio bi to prvi istinski institucionalni okvir koji evropski fudbal uspostavlja između tržišne dinamike i radnih prava.

Vreme za redefinisanje odnosa

UEFA, Premier liga i La Liga danas su na raskrsnici, pokušavaju da balansiraju između komercijalnog rasta i održivosti, ali to čine bez formalnog pregovaračkog mehanizma.

Sve dok se pravila nameću odozgo, svaki reformski pokušaj riskira da postane novi sudski slučaj. Kolektivni ugovor, po uzoru na američke lige, mogao bi to prekinuti - troškove, rizike i prava pretvoriti u zajednički dogovor, a ne u konflikt.

Kako je nedavno rekao jedan od čelnika FIFPRO-a, "evropski fudbal ima sve elemente velike industrije, osim industrijskih odnosa".