Budućnost vaterpola: medalje donose prestiž, ali budžeti odlučuju

Klubovi širom Evrope posluju u nestabilnom okruženju i često zavise od jednog ključnog finansijera. Takav model, upozoravaju sagovornici, nosi ozbiljne rizike - sistem u kome dominira jedan finansijer daje sigurnost, ali ne i stabilnost. Kako kažu, to nije teorijski rizik, već realnost koja je već pogodila i najveće.

Jedan od primera je italijanski gigant Pro Recco, koji je pre nešto manje od dve godine ostao bez glavnog investitora.

Felugo: Problemi kod vaterpola je preveliko oslanjanje na jednu osobu

"Ostali smo prilično zbunjeni. Olimpijske igre u Parizu su bile blizu, tim je imao plan za naredne sezone, ali nismo mogli da nastavimo kontinuitet koji smo gradili godinama", rekao je predsednik kluba Maurizio Felugo. "Morali smo brzo da reagujemo i pronađemo nova rešenja."

Spas je stigao dolaskom novih vlasnika. "Imali smo sreću da pronađemo porodice Behring i Amarshall, koje su nam omogućile restrukturiranje i novi početak sa velikim ambicijama", dodaje Felugo.

Ipak, ključni problem ostaje nerešen. "Jedan od glavnih problema vaterpola je što se previše oslanjamo na jednu osobu – investitora ili sponzora. Kada ta osoba nestane, dolazi do blokada, gubitaka i raspada sistema", zaključuje on.

Problem dodatno komplikuje nepredvidiv format takmičenja.

"Formula Lige šampiona menjala se toliko puta da je bilo nemoguće planirati budžet. Jedne godine imate Final Eight, druge Final Six – nema kontinuiteta", objašnjava Felugo.

Depositphotos

Logistički troškovi dodatno opterećuju budžete. Za jednu utakmicu putovanja koštaju i 10.000 - 15.000 evra, što je, kako kaže, jedna od najvećih stavki u budžetu, a još nisu uspeli da obezbedimo sistemsko rešenje, poput partnerstva sa avio-kompanijom.

Klubovi, inače, sve više pokušavaju da diverzifikuju izvore prihoda, ali to ide sporo. Istovremeno, klubovi sve više prepoznaju potrebu da unaprede sopstveni proizvod. "Liga šampiona mora da bude događaj, muzika, zabava, kompletno iskustvo. Ne samo utakmica", poručuje Felugo.

Jedna od ideja je i uvođenje centralnog sponzora takmičenja. "Naslovni sponzor za Ligu šampiona bio bi ogroman korak. Uz relativno mala ulaganja, vidljivost za sponzora može biti ogromna", dodaje on.

Mračević: Osvajanje titule finansijski ne znači gotovo ništa

"Svi klubovi moraju da razviju široku mrežu sponzora, donatora i partnera. Oslanjati se na jednog – nipošto", ističe direktor VK Jadran iz Herceg Novog i član borda evropske federacije vodenih sportova Miloš Mračević.

On naglašava da dugoročna stabilnost ne dolazi iz velikih, već iz kontinuiranih ulaganja.

Depositphotos

"Mali lokalni sponzori koji su uz klub decenijama često su vredniji od velikih koji dolaze kratkoročno."

Dodatni problem predstavlja nedovoljno razvijen komercijalni aspekt sporta. Medijska vidljivost je ograničena, TV prava skromna, a prihodi od utakmica minimalni. Paradoks sistema posebno dolazi do izražaja u elitnim takmičenjima. "Osvajanje titule finansijski ne znači gotovo ništa. Nekad je čak i opterećenje", navodi Mračević.

Ipak, najveća prepreka razvoju nalazi se van finansijskih bilansa, u infrastrukturi. Vaterpolo je jedini veliki timski sport koji zavisi isključivo od specijalizovanih objekata.

U regionu koji dominira ovim sportom, problem je još izraženiji. "U zemlji koja je trostruki olimpijski šampion ne postoji bazen koji može da ugosti veliku utakmicu reprezentacije", upozorava Mračević.

Šetka: Nismo još dovoljno privukli ljude

"Šta privlači ljude, to privlači i novac. A mi još nismo dovoljno privukli ljude", kaže sportski direktor VK Jadran iz Splita Anđelo Šetka.

Sagovornici upozoravaju da odlazak na završne turnire često košta skoro dvostruko više nego što klub može da zaradi, što znači da klubovi praktično finansiraju sopstvenu elitu.

"Ligu šampiona praktično finansiraju strani klubovi. Nagrade ne pokrivaju ni osnovne troškove", kaže direktor VK Radnički Kragujevac Jugoslav Vasović, dodajući da bez finansijskog učešća klubova takmičenje ne bi moglo da opstane.

Istovremeno, profesionalizacija sporta povećava rashode. "Igrači moraju da imaju vrhunske uslove, od transporta do oporavka. Ako želite rezultat, to nije opcija, već obaveza", ističe Vasović.

Vaterpolo zahteva ogromna ulaganja

Za razliku od dvoranskih sportova, gde se infrastruktura može lako prilagoditi, vaterpolo zahteva ogromna ulaganja za svaki ozbiljan događaj, što ograničava rast publike i prihoda. Rešenja postoje, ali zahtevaju sistemski pristup. Kao primer dobre prakse često se navodi mađarski model, koji omogućava kompanijama da deo poreza usmere direktno u sport.

"To je model gde država indirektno podstiče privatni sektor da investira u sport – i to funkcioniše", kaže Vasović.

 

U međuvremenu, globalna konkurencija jača. Sjedinjene Američke Države ulažu značajan novac u razvoj infrastrukture, dok se Bliski istok pojavljuje kao novo tržište sa kapitalom i ambicijom. "Oni već žive ono gde bi Evropa želela da bude za 20 ili 30 godina", kaže potpredsednik VK Partizan Filip Filipović.

Sve to vodi ka jasnom zaključku: evropski vaterpolo više ne može da se oslanja na tradiciju kao glavni resurs. Bez ozbiljnog ulaganja u marketing, komercijalizaciju i infrastrukturu, ovaj sport teško može postati održiv biznis. U sportu u kojem Evropa i dalje dominira u bazenu, prava borba vodi se van njega – jer medalje donose prestiž, ali budžeti odlučuju budućnost.