U Evropi se stadion finansira obveznicama, u regionu i dalje entuzijazmom i kreditima

Sporting iz Lisabona prikupio je 225 miliona evra prodajom obveznica za modernizaciju stadiona i njegovo pretvaranje u zabavni centar. Prodaju je organizovao J. P. Morgan, a izdanje nosi fiksnu kamatu od 5,75 odsto i rok od 28 godina. Obveznice imaju granični investicioni rejting (BBB DBRS, BBB – Fitch), a potražnja je dostigla dve milijarde evra, 8,5 puta više od ponuđenog iznosa. Većina kupaca dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, što još jednom potvrđuje da američki kapital i dalje vodi u segmentu sportskog finansiranja.

Prema rečima Mihaela Blažekovića, šefa analitičkog tima u Bloomberg Adriji, ovakvi projekti više nisu retkost. "U razvijenijim tržištima kapitala nije ništa neuobičajeno da se fudbalski klubovi zadužuju putem obveznica, pogotovo u Evropi. Klubovi su često niskoprofitabilni, gotovo svi su na neto nivou negativni, pa se takvi aranžmani posmatraju kroz imovinu i brend, a ne kroz dobit."

Investitori u Sportingov projekat ne kupuju samo sportski rezultat, nego "venue economics", tokove prihoda od koncerata, hospitalityja, muzeja i brendiranih prostora koji stadion čine aktivnom imovinom 365 dana u godini. Lokacija u jednom od najskupljih kvartova Lisabona i predstojeće Svetsko prvenstvo 2030. godine, čiji je Portugalija suorganizator, dodatno smanjuju rizik i povećavaju atraktivnost.

 

 

Blažeković napominje da troškovi plata predstavljaju najveći teret za klubove, često preko 50 odsto ukupnih troškova. "U Juventusu su plate 60 odsto rashoda, u Borusiji Dortmund oko 40 odsto. Sa takvim strukturama, većina klubova zavisi od transfera, što povećava rizik i cenu kapitala." Stoga, kaže on, nije iznenađujuće što se klubovi zadužuju po prosečnoj kamatnoj stopi od oko šest odsto u evrima. "Tržište razume ovaj rizik, ali mora da ga adekvatno naplati."

Region još bez temelja za obveznice

Za razliku od Portugalije, Adria region nema tržište kapitala koje bi moglo da podrži sportske obveznice. Klubovi u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji su uglavnom udruženja građana ili neprofitne institucije, dok samo nekoliko njih posluje kao sportska akcionarska društva.

"U Hrvatskoj postoji nekoliko klubova koji imaju potencijal da emituju obveznice, ali je malo verovatno da će ići tim putem zbog veličine i troškova emisije", kaže Blažeković. "Takve emisije bi morale da ponude visoku premiju u poređenju sa drugim kompanijama, što nema ekonomskog smisla u eri jeftinih bankarskih kredita."

Nedostatak institucionalnih investitora, regulatorna nepredvidivost i plitko tržište dodatno ograničavaju sposobnost klubova iz regiona da steknu poverenje kapitala.

 

Šta bi moralo da se promeni

Da bi se približili modelu koji ima Sporting, regionalni klubovi bi pre svega trebalo da promene svoje vlasničke i pravne strukture, profesionalizuju upravljanje i monetizuju stadion van utakmica. Tek tada bi bilo realno govoriti o pitanju koje bi privuklo ozbiljne investitore.

Bez jasnih prihoda, stabilnih propisa i pouzdanih bilansa stanja, svaka obveznica ostaje na nivou teorije.

Sportingova emisija od 225 miliona evra pokazuje da fudbal može da funkcioniše kao ozbiljan investicioni proizvod, ali samo tamo gde su klubovi profesionalizovani, imovina vrednovana i tržište kapitala zrelo. U Adria regionu to još nije slučaj. Dok američki fondovi kupuju lisabonske obveznice, regionalni klubovi i dalje računaju poene, a ne prinose.