Brak iz interesa - zajednička organizacija sportskih takmičenja

Velika sportska takmičenja oduvek su bila kompleksan ples politike, novca i, naravno, korupcije, a poslednjih godina ih krasi internacionalizacija. Sve je veći raritet da samo jedna država organizuje svetska ili evropska prvenstva u popularnim sportovima, a geografska "razbacanost" gradova i država domaćina brzo je poprimila apsurdne razmere.

Primera radi, iduće svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. održavaće se u celoj Severnoj Americi, dok će prvenstvo 2030. biti interkontinentalno. Preciznije, iduće godine najbolje fudbalske reprezentacije sveta ugostiće SAD, Kanada i Meksiko, a na početku iduće decenije domaćini će biti Španija, Portugalija i Maroko, s tim da će se neke utakmice igrati i u Argentini, Paragvaju i Urugvaju, koje su počasni domaćini.

Evropska fudbalska prvenstva već su preuzela isti model, ali u početku se radilo o partnerstvima susednih država, da bi u 2021. eskaliralo do toga da je više od deset zemalja bilo domaćin. Iduće se održava u Velikoj Britaniji i Irskoj (2028), dok će prvenstvo 2032. organizovati Italija i Turska.

Izbor Velike Britanije i Irske za domaćina tipični je plod diplomatije u sportu jer se kroz fudbal promoviše političko zbližavanje ostrvskih zemalja, iako sama Engleska ima spremnu infrastrukturu i iskustvo s organizacijom takvih događaja. Vlasti UK teško bi podržale samo englesku kandidaturu jer bi mogla dodatno da raspiri separatističke težnje suseda koje stalno tinjaju.

Sportska takmičenja - plusevi i minusi

Za zemlje domaćine podela organizacije poželjna je jer smanjuje finansijsko opterećenje. Deljenje troškova čini turnir isplativijim, posebno za manje države, pa se tako podstiču i finansijski slabiji nacionalni fudbalski savezi da se prijavljuju. Samo, na primer, za organizaciju poslednjeg Svetskog prvenstva 2022. Katar je potrošio oko 220 milijardi evra.

S druge strane, FIFA i UEFA mogu se pohvaliti diverzifikacijom i napraviti pauzu između "mutnih" kandidatura poput onih iz Rusije, Katara i Saudijske Arabije za kojima se vuku korupcijski repovi. Setimo se samo priče o hiljadu poginulih radnika koji su radili u neljudskim uslovima na izgradnji stadiona u Kataru.

Predsednik FIFA Gianni Infantino tvrdi da su multinacionalna domaćinstva dokaz da "u podeljenom svetu FIFA i fudbal ujedinjuju". Naravno, lukavo prećutkuje kontroverze oko primanja mita iz bliskoistočnih zemalja koje su dobile samostalna domaćinstva, zbog kojih se čak i letnji termin prvenstva prebacio u zimski.  

Gianni Infantino | FIFA

Zakulisni interesi FIFA na stranu, činjenica je da s povećavanjem broja sudija na međunarodnim turnirima i investitorski zahtevi postaju sve veći pa deljenje domaćinstava i u tom pogledu ima smisla, jer smanjuje ulaganja u infrastrukturu koja su se pokazala posebno bolnom tačkom. Odlični primeri su novi stadioni izgrađeni za Svetska prvenstva u fudbalu u Brazilu i Južnoj Africi, u koje su slupane desetine miliona evra, a nakon turnira su mahom napušteni i propali.

Skupa hrvatska škola

Odličan primer promašenih ulaganja takvog tipa imali smo u Hrvatskoj, u organizaciji svetskog prvenstva u rukometu 2009. godine. Desetak vrlo uspešnih godina hrvatske rukometne reprezentacije na međunarodnim turnirima izazvalo je euforiju koju su iskoristili političari i građevinari, pa se za potrebe prvenstva krenulo u izgradnju nekoliko novih dvorana širom zemlje.

Jedna od njih je bila i Spaladium Arena u Splitu, koja je pre nekoliko nedelja stavljena na prodaju za jedan evro, nakon što su u nju ulupani milioni. Uz samu dvoranu trebalo je da nikne celi poslovni kompleks s garažom koji je trebao da bude samoisplativ, ali to se nije realizovalo, a nakon prvenstva dvorana je godinama polako propadala i generisala milionske dugove.

Hrvatska je ovih dana opet domaćin najboljim svetskim rukometnim reprezentacijama, ali ovaj put uz suorganizaciju Danske i Norveške. Za ovo prvenstvo se nije megalomanski ulagalo u infrastrukturu jer su dvorane iz 2009. godine, osim splitske, preživele, ali je problem izazvala cena ulaznica, zbog koje su većinu utakmica tribine zjapile prazne.

Predsednik Hrvatskog rukometnog saveza Tomislav Grahovac opravdavao je cene koje se za četvrtfinale kreću od 60 do 100 evra time što one moraju biti usklađene s onima u Norveškoj i Danskoj. Na kraju se ispostavilo da su u Skandinaviji čak i nešto povoljnije, u zavisnosti od mesta u dvorani i aranžmanu.

Za Hrvate su se definitivno pokazale preskupim, naročito u kombinaciji s hranom i pićem u dvoranama, gde je cena piva iznosila šest evra. Drugim rečima, porodica s dvoje dece koja dođe na utakmicu i popije koje piće ili nešto pojede platila bi taj užitak gotovo 500 evra.

Kratkoročno neisplativa računica

Velika prvenstva donose i blagodeti za ekonomiju zemlje domaćina poput dolaska i potrošnje stotina hiljada navijača, prodaje karata i TV prava, ali problem je što većina tog novca ide u džep FIFA.

Za svetsko prvenstvo u Rusiji TV prava prodata su za 4,6 milijardi dolara, od prodaje karata dobijeno je još milijardu dolara, a sve je to završilo na računima FIFA. Doduše, ona deo tog kolača vrati zemljama domaćinima, ali radi se o minornom udelu.

Spomenuli smo da je Katar potrošio oko 220 milijardi dolara na organizaciju prvenstva 2022, a od FIFA je za troškove održavanja samog turnira dobio tek 1,7 milijardi dolara, u što je uključeno 440 miliona dolara nagradnog fonda za reprezentacije.

Izgradnja stadiona u Kataru popraćena je brojnim kontroverzama | Bloomberg

U Katar je doputovalo oko milion ljudi iz celog sveta, hoteli su bili puni, potrošnja u restoranima je skočila, ali volumen ulaganja u Kataru je sve to učinio neisplativim. Uopšteno takav skok gostiju od zemalja domaćina zahteva izgradnju dodatnih kapaciteta čiji su troškovi obično daleko veći od kratkoročnih prihoda.

"Cene hotela rastu tokom rasprodatih događanja, ali plate uslužnih radnika ne moraju nužno porasti za isti iznos, što znači da su povrati na kapital verovatno veći od povrata na rad", tvrde iz Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Drugim rečima, zaradiće imućni, dok oni bez novca neće osetiti pogodnosti. 

Valja napomenuti i kako službeni sponzori FIFA dobijaju velike poreske olakšice pa prodaja njihovih proizvoda (poput pića, odeće i sl.) ne doprinosi previše prihodima zemlje organizatora. Nemačka je, na primer, brendovima partnerima FIFA dala više od 270 miliona evra olakšica u svojoj kandidaturi da dobije prvenstvo 2006.

Ekološki udar

U osudi formata domaćinstva za iduće Svetsko prvenstvo 2030. iz navijačkog udruženja Football Supporters Europe poručili su: "FIFA nastavlja svoj ciklus uništavanja najvećeg turnira na svetu. To je užasno za navijače i zanemaruje okolinu. Ovo je kraj Svetskog prvenstva kakvo poznajemo".

Teške reči, ali velikim delom tačne. Politika FIFA dodvoravanja bliskim i imućnim nacionalnim savezima ima svoju ekološku cenu.

Predstojeća svetska prvenstva u fudbalu rezultiraće rekordnim zagađenjem zbog putovanja | Depositphotos

 Zbog velikih udaljenosti stadiona u Americi rašće zagađenje zbog povećanja avio-saobraćaja za fudbalere i navijače.

Jedna dobra stvar u vezi s prvenstvom u Kataru bila je ta da su svi stadioni na kojima se igralo bili u krugu od približno pedeset kilometara. Nasuprot tome, gradovi domaćini prvenstva 2026. ruše rekorde po geografskoj udaljenosti, a prvenstvo 2030. opet će oboriti taj rekord. To znači da će i zagađenje zbog putovanja biti najveće.

Navijači uglavnom protiv

Čest prigovor multinacionalnim domaćinstvima dolazi od navijača, koji obično preferiraju da se turnir odigrava u jednoj zemlji, pa da mogu otputovati na što više utakmica. Međutim, taj argument drži vodu samo za evropske države, jer čim se maknemo u zemlje koje su veće po površini, geografske udaljenosti svejedno postaju velika prepreka.

Uzmimo samo primer SAD, koji je bio domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva 1994. godine. Tamo su udaljenosti između gradova domaćina iznosile po nekoliko hiljada kilometara, pa ispada da je navijačima lakše putovati s kraja na kraj Evrope nego unutar Amerike.

Navijači kukaju, ali oni koji imaju novca svejedno prate svoje reprezentacije | STA

FIFA je tom problemu doskočila i tako što utakmice nacionalnih timova nastoji grupisati na geografski bliskim stadionima, a sudeći po odzivu na dosadašnja prvenstva, navijačima koji to mogu priuštiti nije problem potegnuti na drugi kraj sveta kako bi podržali svoju ekipu.

Sportska takmičenja kao stvar prestiža

Već smo pojasnili da kratkoročno finansijski nema smisla ugostiti veliko svetsko fudbalsko takmičenje poput svetskog  prvenstva, ali neke pogodnosti nadilaze suvoparne finansije.

Organizacija tako kompleksnih događaja je dobar PR za zemlju domaćina, projektuje međunarodnu moć, prezentuje državu celom svetu i pokazuje da ima logistiku i infrastrukturu za ozbiljne stvari. Infrastrukturna ulaganja poput puteva ili hotela, pa i stadiona, ako se pametno grade, ostaju za budućnost i mogu privući nova ulaganja i biznise. Dakle, dugoročno se svaki investirani evro može isplatiti ako se mudro odigraju karte.

Da sumiramo, deljenje obaveza uveliko olakšava zemljama domaćinima muku oko organizacije i olakšava teret finansiranja, a međunarodna promocija države i dugoročne pogodnosti ulaganja u modernu infrastrukturu i dalje čine velika sportska takmičenja prestižnim i poželjnim. Zato će partnerstva više zemalja biti sve učestalija na svetskoj sportskoj sceni.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar