Zdrava koža je mnogo više od odabira hidratantne kreme ili tretiranja specifičnih problema. Takođe je mnogo više od tretmana ili poseta kozmetičaru i dermatologu. Vaš životni izbor igra značajnu ulogu u stanju i zdravlju kože, a nedavno je objavljena i vrlo zanimljiva analiza u vezi s tim, bazirana na navikama Amerikanaca, Evropljana i drugih, te na faktorima okruženja. Ne, nije svejedno u kom mestu živite.
Onlajn drogerijska prodavnica iz Mančestera, Look Fantastic, istraživala je različite metrike koje utiču na zdravlje kože, tj. koje bi mogle da ubrzaju proces starenja. Od kvaliteta života i nivoa buke, sna i upravljanja stresom, pa do navika u pijenju, vazduha i UV zraka (izlaganja sunčevoj svetlosti). Fokusiramo se na rezultate za Evropu koji će vas, možda, iznenaditi.
Kopenhagen, glavni grad Danske, koja važi za jednu od „najsrećnijih“ država sveta, proglašen je za "slow-aging" (sporo starenje) prestonicu Evrope. Osvojio je 79 od 100 bodova, jer se može pohvaliti vrhunskim kvalitetom života, čiji je skor 209,77. Look Fantastic navodi da Kopenhagen odražava okruženje koje smanjuje stres i pomaže u usporavanju starenja kože. U tom gradu se, navodno, samo osam odsto stanovništva prekomerno opija.
Neke od prednosti života u Danskoj, zaslužne za "lepše starenje" tamošnjeg stanovništva, jesu: biciklizam (dobar za srce i dugovečnost) i boravak u prirodi, Hygge koncept (engl. Cozy Living) iliti umetnost kreiranja laganog tempa, bez stresa, detoks organizma pomoću sauna, danska ishrana bogata bobicama, ribom, povrćem, žitaricama od celog zrna i zdravim mastima, minimalna konzumacija prerađene hrane, minimalistički stil šminkanja i nege.
U Srbiji se može kupiti knjiga "HYGGE Danski recept za srećan život", autora Meika Wikinga, inače izvršnog direktora The Happiness Research Institute.
Na suprotnom kraju ove liste je Barselona, katalonska lepotica kojoj prevelika osunčanost ne ide naruku, barem kada je reč o zdravlju kože (ocena je 48,1 od 100 bodova). Ukupan kvalitet života dobio je 153.88 bodova, što ukazuje na umerenu ocenu kvaliteta i viši nivo stresa.
Relativno visoka ocena "zagađenja" bukom u Barseloni, od 63,48, ukazuje na bučno okruženje koje može poremetiti kvalitet sna i, samim tim, pravilno funkcionisanje organizma. Ovaj grad ima 3.061,4 sata sunčeve svetlosti godišnje, što je drugi po redu najviši rezultat na listi, odmah iza Madrida. Takođe ima drugi najveći prosečan UV indeks, iza Rima, sa ocenom 4,25.
Među top pet gradova u kojima se najbrže stari našla su se i dva grada iz našeg bližeg okruženja, Bukurešt i Budimpešta. Rumunska prestonica udaljena je oko 600 kilometara od Beograda, a Budimpešta manje od 400 kilometara. Sudeći po rezultatima iz tabele, Bukurešt pre svega ima izazov sa stanovništvom koje pije prekomerno (36 odsto), a ni mađarski grad ne zaostaje mnogo (21 odsto). Takođe, problem za oba grada je buka.
Kakva je situacija u Adria regionu? Krenimo od buke. Neki gradovi, Beograd posebno, poznat je po kulturi noćnih i dnevnih izlazaka, a to su mesta gde se stvara najviše buke (izuzev saobraćaja). Srpska prestonica je, u više prilika okarakterisana kao "deponija buke".
Milan Konatarević iz Odeljenja za merenje buke pri Gradskom zavodu za javno zdravlje, u medijskim pojavljivanjima često naglašava da priličan broj lokacija u Beogradu prelazi granične vrednosti. Svojevremeno se govorilo i o radu na studiji koja će bliže definisati uslove koje moraju da ispune ugostiteljski objekti na teritoriji Beograda. Ona je bila usmerena na zaposlene koji su izloženi buci tokom radnog vremena.
Studije pokazuju da buka, kao mešavina zvukova različitih odlika, višestruko ugrožava ljudsko zdravlje i jedan je od najvećih zagađivača okoline. Prema procenama, oko 80 miliona Evropljana (više od 10 odsto stanovnika) živi u područjima gde nivo buke prelazi preporučene vrednosti.
U studiji o uticaju glasne muzike na konzumaciju alkohola, objavljenoj u Science Dailyju, tvrdi se da glasna muzika utiče da gosti piju više u kraćem periodu vremena. Dva su razloga. Prvo, visoki nivo zvuka može da izazove veću uzbuđenost, što je dovelo do toga da ispitanici uključeni u njihov eksperiment brže piju i naručuju više pića. Drugo, glasna muzika je izvesno uticala na društvenu interakciju u baru, zbog čega su gosti pili više, jer su manje razgovarali.
Što se tiče zagađenja vazduha, na ovom LINKU u realnom vremenu možete pratiti nivo zagađenja po državama regiona i gradovima unutar njih.
Beograd / Depositphotos
Starenje se može usporiti, ne i sprečiti
"Slow-age" koncept nije isto što i "anti-age" koncept. Ovaj potonji podrazumeva pristup nezi kože sa ciljem da se zaustavi ili odloži proces starenja, dok se filozofija sporog starenja ("slow-aging") fokusira na očuvanje visokog kvaliteta života i prevenciju bolesti.
Usporeno starenje podrazumeva holistički pristup zdravlju, odnosno kombinovanje fizičkog, mentalnog i emocionalnog blagostanja, i uvažavanje balansa između tela i duha. Takođe, uključuje zdravu ishranu, negu, mentalnu stimulaciju, dobar san. Kod "anti-aginga", naglasak je više na (uzaludnoj) borbi protiv starenja, tj. na pokušaju da se procesi starenja zaustave ili ponište. Uglavnom je u pitanju brži i agresivniji pristup, dok se "slow-aging" filozofija temelji na prihvatanju sebe i održavanju unutrašnje i spoljašnje harmonije.
Iako industrija lepote sve intenzivnije želi da promoviše "zaustavljanje starenja", jasno je da to nije moguće. Bloomberg Adria je nedavno pisala i o rastućoj popularnosti mHealth aplikacija, čije je tržište procenjeno na 37 milijardi dolara u 2024. Deo pažnje ostaje na nezi i estetskoj hirurgiji, a drugi se okreće medicini dugovečnosti (engl. longevity medicine). "Smatram da je korisno razmišljati o starenju kao o medicinskom stanju koje se može lečiti", kaže profesor Univerziteta Harvard David Sinclair, koautor knjige "Lifespan: Why We Age - and Why We Don’t Have To".
Da li nam je sunce (ne)prijatelj
U javnosti se duže polemiše o štetnom uticaju sunčevih zraka, dok se ljudi istovremeno bore sa deficitom vitamina D koji dobijamo upravo od sunca. Prema podacima Cleveland Clinica, oko milijardu ljudi širom sveta ima odsustvo vitamina D (engl. vitamin D deficiency), dok 50 odsto ima nedostatak, tj. nedovoljno vitamina D (engl. vitamin D insufficiency). Istovremeno, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) u svom izveštaju navodi da je rak kože najčešća grupa karcinoma dijagnostikovanih širom sveta, sa više od 1,5 miliona novih slučajeva procenjenih u 2022. godini. Naglašavaju i da postoje velike geografske varijacije u stopama incidencije melanoma u različitim zemljama i svetskim regionima. U većini svetskih regiona, melanom se češće javlja kod muškaraca nego kod žena.
"Ženska koža je obično tanja, osetljivija i sklona većim promenama u strukturi i elastičnosti što zbog hormonskih fluktuacija, što zbog same strukture, jer koža žena sadrži manje kolagena u dermisu. Muška koža je prirodno deblja, pod uticajem testosterona, sa većom proizvodnjom sebuma, što može usporiti razvoj bora, ali istovremeno povećati sklonost ka masnoj koži i problemima koje ona nosi. Zbog hormonskih razlika, koža žena je takođe podložnija pigmentaciji", kaže za Bloomberg Adriju doktorka i specijalizant dermatovenerologije Jelena Krstić.
Američka akademija za dermatologiju u svom članku objašnjava zašto muškarci imaju veće šanse od žena da dobiju melanom. "Muškarci imaju deblju kožu sa manje masti ispod. Muška koža, takođe, sadrži više kolagena i elastina, vlakana koja koži daju čvrstinu i održavaju je zategnutom. Istraživanja pokazuju da ove razlike povećavaju verovatnoću da će koža muškaraca biti oštećena sunčevim ultraljubičastim (UV) zracima."
Osim izbegavanja sunca u zenitu i prekrivanja odećom, kreme sa SPF-om (engl. Sun Protection Factor) uzele su primat poslednjih decenija. Međutim, i njih prate razne kontroverzne teorije, posebno od zagovornika prirodne nege koji tvrde da su pune "štetnih hemikalija, gorih od UV zraka". Doktori, uglavnom, nisu saglasni s tim. Smatraju da je UV zračenje, koje dolazi u obliku UV-A i UV-B zraka, jedan od glavnih faktora koji ubrzavaju proces starenja kože i povećavaju rizik od raka kože.
"Podneblje na kojem živimo značajno utiče na zdravlje i izgled naše kože. Sunce, zagađenje, suv vazduh, hladnoća i vlažnost - svi ovi faktori mogu doprineti starenju kože i izazvati različite vrste oštećenja. Za optimalnu zaštitu, važno je prilagoditi svoje navike nege kože prema specifičnostima svog podneblja, koristiti odgovarajuće proizvode za zaštitu od UV zračenja, hidrataciju i čišćenje. Zagađenje je jedan od glavnih faktora koji ubrzava starenje kože. Čestice smoga i drugi zagađivači mogu izazvati oksidativni stres i oštetiti kožne ćelije, smanjujući proizvodnju kolagena i elastina, što vodi do gubitka čvrstine i elastičnosti kože. Takođe, zagađivači mogu izazvati upale i iritacije na koži, kao što su akne, ekcem i druge kožne bolesti", kaže sagovornica Bloomberg Adrije.
Milano u top pet gradova u kojima se najbrže stari.
U Milanu prekomerno pije 16 odsto stanovnika, navodi se u analizi Look Fantastica / Depositphotos
Dakle, da sumiramo: starenje kože je kombinacija prirodnog procesa i uticaja spoljašnjih faktora, a prevencija je svakako ključna - pravilna nega, zdrave navike i izbegavanje štetnih faktora poput masne, brze hrane, alkohola, prekomernog sunčanja, ali i "provociranja" kortizola, hormona stresa. Usporavanje procesa starenja kože zahteva sinergiju svega toga, a neki od najefikasnijih načina su zaštita od sunca, hidratacija i pravilna ishrana, zatim fizička aktivnost, dovoljno sna, profesionalni tretmani i pravilna nega (hidratacija, retinol, peptidi). Za zdravu kožu koja stari na zdrav način, birajte i namirnice bogate antioksidansima (voće, posebno bobičasto, zatim povrće, naročito tamno zeleno povrće), orašaste plodove i semenke, omega-3 masne kiseline, vitamin C.
"Genetski faktori određuju koliko brzo će koža početi da pokazuje znakove starenja, kao i njenu strukturu, elastičnost i tendenciju da razvije bore, pigmentaciju ili druge promene. Svaka osoba ima specifičan 'genetski zapis' koji, između ostalog, utiče i na starenje kože. Kao što sam već rekla, UV svetlost je jedan od glavnih spoljašnjih faktora koji ubrzavaju starenje kože, a opet, njeno zdravlje i izgled umnogome zavise od samog načina života. Na primer, pušenje smanjuje protok oksigenisane krvi u koži, što dovodi do promene boje kože u pepeljasto-žućkastu, te do pojave bora. Stres može izazvati promene u hormonskoj ravnoteži koje utiču na izgled kože, dok nedostatak sna ili loša ishrana mogu smanjiti njenu sposobnost da se regeneriše", zaključuje dr Krstić.
.webp){kind=icon}
