Uprkos tome što drevna tehnika izrade nakita kojim su se kitili još u antici, a njegovim dražima podlegle i krunisane glave s naših prostora, pomalo izumire, Marko Milić iz Paraćina ovaj zanat počeo je da uči još sa sedamnaest godina. Iako porodično nema veze sa zlatarstvom, filigranskim zanatom je odlučio da se bavi iz ljubavi prema ručnom radu i potrebi za očuvanjem nematerijalne kulturne baštine.
“Počeo sam učenje kod majstora filigrana koji je bio poreklom iz Prizrena, na godinu dana, a standardno juvelirstvo u Nišu, koje je sa prekidima trajalo nekoliko godina. Ipak, najveći deo zanata sam učio sam kroz mnoge pokušaje i neuspehe. Izazovna priroda zanata i posvećenost detaljima bili su mi veliki motiv. Verujem da moje obuke nikada neće biti gotove, pošto uvek ima prostora za usavršavanje veštine”, objašnjava Milić.
I tako je pre više od deset godina počeo da izrađuje nakit i upotrebne predmete za liturgiju, ali i domaćinstvo u okviru svoje zlatarsko-filigranske radionice "Putir".
Marko Milić, privatna arhiva
Predmeti i nakit od filigrana oduvek se smatraju najlepšim i najdragocenijim primercima jer je posvećenost detalju velika, a precizna tehnika ovladavanja nitima, odnosno žicom neophodna. Zato, nekada, za kompleksne zadatke za koje su potrebni vreme, posvećenost i prefinjenost, kažemo da zahtevaju ‘filigranski rad’. Međutim, s obzirom na sve veću cenu osnovnih materijala, te potrebe ulaganja u promociju i drugih izazova sa kojima se majstori starih zanata suočavaju, a o kojima je Bloomberg Adria izveštavala i ranije, interesovalo nas je kako izgleda taj put i da li ručni rad može da opstane kao osnovna poslovna delatnost.
Filigranski rad
Milić kaže da je osnovni deo tehnike i opreme za proizvodnju dizajnirao i napravio sam, a drugi deo kupio od penzionisanih kolega ili uvezao iz inostranstva. S obzirom na to da je cena materijala ključna za izradu nakita i predmeta od srebra, kao i neophodnost sertifikata za utvrđivanje čistoće materijala, Milić objašnjava da je ovaj izazov rešavao tako što je materijal uglavnom nabavljao preko maloprodaja koje su imale licencu za otkup polovnog nakita. “Kasnije sam taj nakit slao na rafinaciju od čistih materijala i proizvodio predmete, pošto je kvalitet materijala veoma bitan.”
Marko Milić, privatna arhiva
Što se tiče kupaca, Milić ističe da su naručioci njegovih radova bile pretežno religijske institucije. “Veliki broj predmeta služi ne samo u dekorativne svrhe, već i u aktivnoj liturgijskoj funkciji za koje je važno da predmeti budu od čistog srebra”, objašnjava naš sagovornik. On kaže da mu je ova vrsta narudžbi i najomiljeniji i kreativno najinspirativniji rad. A najdraži od svih mu je, kako kaže, kivot za ruku Svete Ane. “To je i jedan od radova za koje je izrada trajala najduže, čak šest meseci, a zahtevnost izrade je bila kompleksna.”
Ostali naručioci njegovih radova, kaže, jesu privatna lica, uglavnom kolekcionari replika. “Cena prema kupcu varira i uglavnom je kombinacija vremena potrebnog da se završi komad i cene materijala, mada i limitiranost serije utiče, tako da se u mojoj ponudi mogu naći predmeti od svega nekoliko evra pa sve do više hiljada evra”, kaže Milić.
Inspiraciju za motive crpeo je iz najrazličitijih izvora: od radova starih majstora juvelira, kao i iz prirode. “Veliki broj mojih komada ima dizajne inspirisane raznim biljkama.”
Milić je za svoj rad 2016. godine dobio sertifikat "otvorene šake" koji izdaje Ministarstvo privrede Srbije, a koji potvrđuje da su njegovi ručno izrađeni crkveni predmeti i nakit izrađeni tehnikom filigrana proizvodi starog umetničkog zanata.
Marko Milić, privatna arhiva
Kada je u pitanju budućnost ovog zanata, on smatra da se polako vraća interesovanje za radove od filigrana: “Najviše zbog novonastale želje za personalizovanim komadima i popularnosti socijalnih mreža.”
Međutim, i pored izuzetnosti kreacija, održati filigranski zanat kao biznis za njega je bilo izuzetno izazovno. Kaže da je zbog troškova i nemogućnosti daljih ulaganja ličnih sredstava u ovaj posao morao nedavno da zatvori svoju radionicu. Milić sada radi za veliku internacionalnu kompaniju i kaže da će filigranskim zanatom, zasad, moći da nastavi da se bavi samo kao strastveni hobista.
.webp){kind=icon}
