Otkrivamo novu stranu starog Beča

U Bečkoj državnoj operi, publika se odeva u skladu sa prilikom. Penjući se uz stepenice ka prostoru za stajaće mesto, gde sam na brzinu uzeo kartu za 15 evra da pogledam Mozartovu Die Entführung aus dem Serail ("Otmica iz saraja") prolazim pored žena u svečanim haljinama i muškaraca u smokinzima - barem trojica su sa pozlaćenim štapovima. Garderoba je prepuna krzna, izgleda kao zoološki vrt za maženje.

Kako se penjem na više nivoe, publika se menja. Gore, u povoljnijim sedištima, nije sve šljokičasto i elegantno. Milenijalci i pripadnici Generacije Z, koji čine novu klasu bečkih trendsetera, obučeni su u kombinezone i kožne jakne. Čujem francuski, nemački, poljski, portugalski i ruski. Uzbuđenje je očigledno, i ne dolazi samo od duvačkih instrumenata.

 

Krovovi u Beču |Nina Riggio/Bloomberg

Sa ovog mesta, scena deluje kao kućica za lutke, ali imam savršen pogled na promene u Beču. Još 2023. godine, populacija grada premašila je dva miliona stanovnika prvi put od pre Prvog svetskog rata, delom zahvaljujući imigrantima koji su privučeni reputacijom Beča kao jednog od najprijatnijih gradova za život.

Tokom poslednje decenije, lokalci su posebno primetili priliv umetnika i inovatora privučenih bogatim kulturnim nasleđem, pristupačnim stanovima i obiljem zelenih površina.

Istovremeno, generacija domaćih Bečlija sazrela je da ostavi svoj pečat na tradiciji svog grada. U četvrtima od Leopoldstadta do Neubaua, brendovi ulične mode otvaraju prodavnice tik pored onih sa tradicionalnim dirndl nošnjama, štandovi s hot dogovima mešaju se sa falafel restoranima, a elegantni hoteli se pojavljuju pored istorijskih dama.

Infrastruktura grada raste paralelno, služeći i lokalnom stanovništvu i posetiocima. Kada slećem na Bečki međunarodni aerodrom u oktobru da istražim savremenu transformaciju grada, bilbordi najavljuju renoviranje aerodroma od 450 miliona dolara koje bi trebalo da bude završeno 2027. godine. Istovremeno, širenje metroa planirano je da primi dodatnih 300 miliona putnika do 2030. godine.

Ulaz u The Griechenbeisl, najstariji restoran u Beču |Depositphotos

Srećom, bečke omiljene kafane (toliko cenjene da ih je Unesco zaštitio kao deo "nematerijalnog kulturnog nasleđa") uglavnom su prostrane. U Café Prückel, instituciji osnovanoj 1903. godine, spektakularan modernistički prostor je pun lokalaca koji čitaju novine uz popodnevnu kafu, kao i posetilaca poput mene, koji posmatraju prolaznike uz kapućino.

Kafići nove generacije nisu toliko prostrani, ali nadoknađuju ukusom. U Crème de la Crème, poslastičarnici sa ograncima u 4. i 8. okrugu, vlasnica Julia Kilarski kombinuje francuske tehnike sa bečkim klasicima, uključujući mandelkuchen ( kolač od badema), pistachio dacquoise (lagani kolač od pistaća i šlag pene) i bogate mont blanc kolače sa kestenom.

"Osećamo novi talas kreativne energije, kao da grad ponovo otkriva sebe kroz oči mlađih generacija", kažu mi vodiči Gabriela i Sebastian Knöbl. Brat i sestra su 2021. godine osnovali Rebel Tours. "Beč je grad u kojem se staro i novo spajaju kao nigde drugo. Mlađa generacija je duboko povezana s tradicijama - valcer, kafane, zanati - ali sve to daje svež, moderan zaokret."

Carska Hofburg palata i pešačka zona Herrengasse |Depositphotos

Koliko svež? U Edvard restoranu u Anantara Palais Hansen Vienna Hotelu, otvorenom u martu 2024. godine u zgradi predviđenoj za Svetsku izložbu 1873, mediteranski pristup lokalnim sastojcima manje je fokusiran na bečku šniclu, više na pitu od cvekle. U Hoxtonu, koji je otvoren mesec dana kasnije, bar na krovu sa rum koktelima ispod velikih kišobrana unosi malo kalifornijskog stila u četvrt Landstrasse, poznatu po palatama. U nekada mirnom Beču, ovo je hrabar pomak.

 

Božićni vašari u Beču - jedni od najposećenijih | Depositphotos

Još radikalnije: Cà Phê Lalot, bečko-vijetnamska kafana, i Kein & Low, prodavnica pića sa niskim i bezalkoholnim opcijama koja takođe organizuje degustacije.

Sve ovo ne treba da zameni gradski šarm. Kada slećem u austrijsku prestonicu, približno je mesec dana pre nego što božićni vašari prekriju ulice. Sa zaleđenim prozorima kućica od medenjaka i sveprisutnim duhom uživanja od Ringstrasse do Spittelberga, Beč zimi je idealno vreme za turiste, sa više od 70 miliona posetilaca tokom sezone 2023–24. U jesen deluje mirnije, ali i dalje živo.

 

Panoramska slika centra grada| Depositphotos

U hotelu Sacher, najpoznatijem u Beču, ulazak u jednu od savršeno uređenih soba na spratu zaista deluje kao otvaranje poklona. Taburei su presvučeni plišom, a ogledalo izgleda kao da je izašlo iz barokne slike. Postoje dva lustera. Opuštanje je suština, kaže vlasnica treće generacije Alexandra Winkler, koja se priprema da proslavi 150. godišnjicu hotela 2026. godine. "Kada putujete svetom, vidite mnoga mesta koja liče jedno na drugo", kaže ona. "Mislim da je to jedna od glavnih snaga Sachera. Čak su i naše sobe - različite."

 

Ulaz u Sacher hotel i legendarnu poslastičarnicu | Depositphotos

Kasnije te nedelje, provodim nekoliko noći u potpuno novom Mandarin Oriental, gde mi kažu da sam drugi gost hotela. Smešten u bivšoj sudnici, dizajn hotela je balans između modernog i tradicionalnog. S jedne strane istorijska arhitektura i prozori, s druge strane prilagođeni zakrivljeni nameštaj, mermerni podovi sa grejanjem u kupatilima i Diptyque proizvodi za negu tela.

 

Neorenesansna zgrada i bogat program bečke državne opere je srž kulturnog identiteta grada. Prva zgrada opere izgrađena je 1629. u sklopu Hofburga | Depositphotos

Osvežavam se, a zatim se sastajem sa Leonidom Rathom, vlasnikom poznate bečke firme za staklo J. & L. Lobmeyr GmbH, koji me vodi kroz svoju prodavnicu na tri sprata sa tankim čašama, ekstravagantnim osvetljenjem i vazom od hiljadu dolara.

Blizu ulaza, Rath pokazuje specijalno izdanje šolja koje je Lobmeyr proizveo povodom 200. godišnjice Stadttempel sinagoge, jedine u Beču koja je preživela Drugi svetski rat.

Na osnovu dizajna koji je Lobmeyr napravio za porodicu Rothschild, prihod će pomoći renoviranju Stadttempela. Pre Holokausta, Jevreji su činili oko deset odsto bečke populacije. U manje od decenije pre rata, gotovo svi - ljubitelji opere, kolekcionari stakla, gosti elegantnih hotela - napustili su zemlju ili su deportovani. Malo njih je preživelo...

 

Holokaust memorijalni spomenik u Judenplatz, u Beču, otkriven je 2000. godine. Dizajnirala ga je Rachel Whiteread, posvećen je 65.000 austrijskih Jevreja koje su ubili nacisti tokom Drugog svetskog rata | Depositphotos

Beč je - kako mi je jednom taksista ponosno rekao - "čist." Misli na uredne ulice bez smeća, ali za razliku od Berlina, gde neizbrisive posledice Holokausta stalno odjekuju, ovde sam video drugačiju sliku.

Intimni muzej Heidi Horten Collection dom je za dela umetnika Andy Warhol, Jean-Michel Basquiat, Francis Bacon  i mnogih drugih koje je milijarderka prikupila pre smrti 2022. godine. Zidni tekst objašnjava poreklo bogatstva koje je pomoglo finansiranju kolekcije: između 1936. i 1939. godine, njen suprug Helmut Horten "stekao" robne kuće koje su bile u vlasništvu Jevreja. Kasnije je odobrio upotrebu prisilnog rada. Čak i naizgled moderne i razvijene metropole neraskidivo su povezane sa svojom prošlošću.

Poslednjeg dana u gradu, rezervišem ručak u MAST Weinbistro, gde vlasnici Matthias Pitra i Steve Breitzke kombinuju tradicionalnu alpsku kuhinju sa širokom listom prirodnih vina i neobičnih fermentisanih napitaka.

Naručujem testeninu sa karamelizovanim kupusom začinjenim sirćetom, poznatu kao krautfleckerl. Jelo je u nijansama bež boje, sa kašikom kisele pavlake i sitnim biljem. Ukus je kao tehnički film u boji.

Konobar mi kaže da je ovo jelo povezano sa detinjstvom u Austriji. Jednostavno i utešno - tipično jelo koje bi mama pripremila tokom hladne večeri. U stolu obasjanom sunčevom svetlošću, nostalgija deluje na mene. Ali upravo inventivnost na tanjiru tera me da se vraćam po još.