Od odmora do majstorstva: zašto Srbi na putovanju uče jezike, a Italijani zanate?

Donedavno je bilo dovoljno vratiti se sa odmora preplanulog tena i sa telefonom punim fotografija, dok je danas sve više putnika koji traže nešto više od uspomena. Zato se među najzapaženijim trendovima u turizmu ove godine izdvojio skillcation (engl. skill – veština; vacation – odmor). Reč je o putovanjima osmišljenim tako da, osim predaha, donesu i nova iskustva i znanja. Radionica keramike, kurs jedrenja ili kreativnog pisanja postali su podjednako važan razlog za odabir destinacije koliko i sam hotel ili plaža.

Da ovaj trend nije rezervisan samo za mali broj entuzijasta, potvrđuje i najnovije Mastercard istraživanje sprovedeno među više od 27.000 ispitanika iz 28 evropskih zemalja. Gotovo polovina Evropljana (48 odsto) planira da tokom narednog putovanja nauči novu veštinu. U Srbiji je taj procenat još izraženiji i iznosi 55 odsto, a više od polovine anketiranih veruje da su upravo nova znanja danas vrednija uspomena sa putovanja od tradicionalnih suvenira. Zanimljiv je podatak i da je svaki drugi Srbin spreman da izdvoji više novca za takav vid odmora.

Za kurs gitare je svakako potreban duži odmor | Depositphotos

Iskustvo kao nova valuta putovanja

Iako je želja za učenjem zajednička gotovo celoj Evropi, izbor veština razlikuje se od zemlje do zemlje. Građani Srbije najviše žele da tokom putovanja savladaju osnove lokalnog jezika, čak 45 odsto njih, što je najveći procenat među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem i znatno iznad evropskog proseka. Hrvatski putnici, baš kao i srpski, pokazuju veliko interesovanje za kreativne radionice poput fotografije, slikanja i pisanja, dok među Slovencima prednjači interesovanje za programe posvećene velnesu, jogi i mentalnom blagostanju. Rumuni su najveći ljubitelji kurseva kuvanja, Šveđane najviše privlače radionice posvećene proizvodnji vina, sireva i drugih lokalnih proizvoda, a Italijani žele da uče tradicionalne zanate poput grnčarstva ili obrade drveta.

Italijani zainteresovani za grnčarstvo | Depositphotos

Ovi podaci možda i najbolje pokazuju da savremeni putnici više ne žele da budu samo posmatrači destinacije, već njen aktivni deo. U skladu s tim, menja se i turistička industrija. Umesto da se takmiče isključivo veličinom spa centara ili brojem zvezdica, hoteli ali i turističke agencije i lokalni domaćini sve češće grade ponudu oko autentičnih iskustava koja nije moguće ponoviti bilo gde drugo. Istovremeno, ovakav zaokret donosi i šire ekonomske efekte, otvarajući nove prilike za mala i srednja preduzeća u turizmu, sektoru koji zapošljava svakog devetog stanovnika Evrope i čini 10,5 odsto BDP-a Evropske unije.

"Današnji putnici traže iskustva koja ostavljaju trajan utisak, ne samo kroz uspomene, već i kroz veštine koje koriste dugo nakon povratka kući. Bilo da je reč o proizvodnji vina, obradi drveta, grnčarstvu ili slikanju, sve više ljudi ulaže u autentična lokalna iskustva koja im približavaju kulturu destinacije", kaže Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom institutu. Kako dodaje, upravo ovakva putovanja doprinose razvoju manjih gradova i ruralnih područja, produžavaju turističku sezonu i ravnomernije raspoređuju koristi koje turizam donosi lokalnim zajednicama.

 

'Skillcation' ekonomija - veštine koje Evropljani žele da nauče na putovanjima prema istraživanju ove godine  | Mastercard

Od odmora do majstorstva

Ipak, skillcation nije za svakoga. Ne podrazumeva povremeni čas joge na plaži ili radionicu kuvanja koja traje sat vremena, već spremnost da se deo odmora zaista posveti učenju i sticanju novog znanja. To znači izlazak iz zone komfora, kao i vreme uloženo u rad i vežbu, ali upravo zato mnogi u ovakvim putovanjima vide vrednost koja traje i nakon što se odmor završi.

Za one kojima ovakav koncept putovanja zvuči privlačno, mogućnosti su nepregledne. Pitanje više nije da li postoji destinacija na kojoj možete naučiti novu veštinu, već koju ćete izabrati. Izdvajamo nekoliko za letnju inspiraciju:

Portugalija – azulejo i surfovanje

Ova zemlja spaja dve potpuno različite veštine. U Lisabonu i Portu moguće je pohađati radionice oslikavanja tradicionalnih azulejo pločica, jednog od najprepoznatljivijih simbola portugalske kulture. Nekoliko sati vožnje dalje nalazi se Ericeira, najpopularnija evropska destinacija za višednevne surf kampove. Programi uključuju teoriju, analizu tehnike, svakodnevne treninge i upoznavanje lokalne surf kulture.

Japan – keramika i zanati

U mestima poput Mašika, keramika nije turistička atrakcija, već deo svakodnevnog života. Zato brojni studiji organizuju višednevne radionice na kojima polaznici prolaze ceo proces, od oblikovanja gline do pečenja u tradicionalnim pećima. Umesto suvenira, sa putovanja možete poneti veštinu koja se usavršava godinama.

Da li biste putovali u Italiju na kurs kuvanja? | Depositphotos

Italija – testenine, vino i maslinovo ulje

Toskana i Emilija Romanja su među pionirima gastronomskih skillcation putovanja. Boravak na porodičnim gazdinstvima često podrazumeva škole kuvanja, pravljenje sveže testenine, upoznavanje lokalnih vina i maslinovog ulja, ali i razgovore sa proizvođačima koji ove zanate prenose generacijama.

Finska – preživljavanje u divljini

U zemlji u kojoj je boravak u prirodi deo nacionalnog identiteta, veoma su popularni višednevni programi preživljavanja u divljini. Polaznici uče kako da zapale vatru, orijentišu se pomoću karte i kompasa, prepoznaju jestive biljke i bezbedno borave u šumi, veštine koje razvijaju samostalnost, ali i drugačiji odnos prema prirodi.