Vodimo vas na Nijagarine vodopade - simbol Tesline vizije koja je promenila svet

Nemoguće je govoriti o Nijagarinim vodopadima a ne govoriti o Nikoli Tesli, čija je vizija zauvek promenila način na koji se prirodna sila pretvara u energiju. Upravo tu, gde voda pada u jednom od najmoćnijih prirodnih spektakala na svetu, realizovana je jedna od ključnih tačaka moderne elektroenergetike i Teslinog nasleđa.

Prema predanju, Tesla je još kao dečak, gledajući fotografiju Nijagarinih vodopada, zamislio da jednog dana ukroti njihovu ogromnu snagu i pretvori je u električnu energiju. Taj san počinje da se ostvaruje 1893. godine, kada Westinghouse dobija ugovor za izgradnju hidroelektrane koja će koristiti snagu Nijagare za snabdevanje industrije i šireg regiona električnom energijom.

Skulptura Nikole Tesle u parku Kraljice Viktorije, sa vodopadima Horseshoe u pozadini. Spomenik je dizajnirao vajar Les Drysdale | Depositphotos

Uprkos brojnim tehničkim izazovima, velika elektrana je završena za tri godine u blizini gornjeg toka reke Nijagare. Godine 1896. puštena je u komercijalni rad prva velika svetska hidrocentrala na naizmeničnu struju – Niagara Power Station No. 1, kasnije poznata kao Adams Power Plant. Tog trenutka, uključivanje sistema izazvalo je prvi veliki prenos električne energije sa Nijagarinih vodopada ka gradu Bufalu, udaljenom oko 40 kilometara.

Od 13 patenata koji su korišćeni u radu ove centrale, čak devet pripada Tesli. Hidrocentrala je radila punih sto godina, sve do 2006, a od 2021. godine otvorena je za posetioce kao jedno od ključnih mesta Teslinog industrijskog i naučnog nasleđa.

Tesla je rođen 10. jula. 1856. godine u Smiljanima. Ovo je još jedan spomenika na vodopadima koji se nalazi na Goats Islandu. Poklonila ga je SAD-u 1976. godine tadašnja Jugoslavija. Spomenik je delo hrvatskog vajara Frane Kršinića | Depositphotos

Nijagarini vodopadi nalaze se na granici Kanade i SAD i smatra se da su nastali pre više od 12.000 godina. Iako nisu visoki poput Anđeoskih vodopada u Venecueli, poznati su po svojoj širini i izuzetnoj snazi – sa protokom od više od šest miliona kubnih stopa vode u minuti, među najmoćnijim vodopadima su na svetu. Nalaze se između dva "blizanačka" grada – Niagara Falls u Ontariju (Kanada) i Niagara Falls u Njujorku (SAD), a čine ih tri glavna dela: Horseshoe Falls na kanadskoj strani, American Falls i Bridal Veil Falls na američkoj strani. 

Simbol Nijagarinih vodopada | Nataša Kočiš

Ove godine se obeležava 170 godina od Teslinog rođenja, kao i 130 godina od implementacije njegovog sistema polifazne naizmenične struje na Nijagarinim vodopadima, gde mu je 2006. godine podignut i spomenik. Moje putovanje je, zbog  polaska iz Toronta, počelo sa kanadske strane, koja se često smatra impresivnijom, pa nije bilo iznenađenje što su tog dana pristizale i organizovane ture iz SAD.

Turistički brod u obilasku | Nataša Kočiš

Legenda o džinovskoj rogatoj zmiji

Nijagarini vodopadi imaju bogatu i zanimljivu istoriju koja se proteže hiljadama godina, i koja je obeležena značajnim događajima i prekretnicama. Mnogo pre nego što su stigli evropski doseljenici, region je bio dom autohtonih naroda, uključujući Irokeze i Neutralne nacije (takođe poznate kao Atavandaron, plemenska konfederacija irokeških naroda), koji su poštovali vodopade zbog njihove moći i lepote.

Najveća grupa Neutralne nacije nazivala je sebe Chonnonton (Čuvari jelena). Druga, Onguiaahra (Blizu Velikih Voda, Morskog Prolaza ili Vrata), naseljavala je južno Nijagarino poluostrvo, po čemu je region i dobio ime.

U vrtlogu istorije i moći prirode | Nataša Kočiš

Nijagarini vodopadi imaju poseban značaj kao prirodna znamenitost sa velikim značenjem i moći. i za Haudenosaunee, (Ljude Duge Kuće) i za Anishinaabek (Ljude), čije je kasnije prisustvo potisnulo Neutralnu naciju.

Među Haudenosaunima, narod Seneka (Onondowa-gah, ili Ljudi sa Velikih brda) počeo je da posećuje Nijagaru pre više od 1.000 godina i stvorio je priče o vodopadima kao mestu moći. Zamišljali su svet stalne borbe između sila tame koje predstavljaju džinovske, rogate zmije koje žive pod vodom, i dobroćudnih Gromovnih Bića koja su živela iza vodopada, koja su se usuđivala da izlaze samo kad god bi zmije pokušale da izrone na površinu da napadnu ljude.

Po njihovoj legendi, jedna takva zmija, plivajući uzvodno, smrtonosno je pogođena gromom koji su bacila Gromovna Bića. Njegovo ogromno ranjeno telo je struja nosila do ivice vodopada gde su mu se rogovi i rep zakačili za stene. Dok je umirala, telo se ukrućivalo i stvrdnulo u obliku luka, stvarajući tako vodopade u obliku polumeseca.

Dolazak Evropljana i početak turizma

Kada su Francuzi stigli u 17. veku, Nijagarini vodopadi su se nalazili oko 100 metara severnije nego danas. Konstantna erozija je dovela do toga da se ivica vodopada povlači tokom vekova. Međutim, pre 12.000 godina, kada su prvi autohtoni narodi videli vodopade, oni su se nalazili blizu mesta gde se nalazi današnji most Lewiston-Queenston, koji premošćuje međunarodnu granicu između Kanade i SAD, na udaljenosti od približno devet kilometara od njegove sadašnje lokacije.

Kula Skylon | Nataša Kočiš

Smatra se da najraniji evropski izveštaj o Nijagarinim vodopadima potiče od francuskog istraživača i priznatog osnivača grada Kvebeka, Samuel de Champlaina tokom njegovog prvog putovanja u Novi svet još 1604. godine.

Belgijski istraživač i sveštenik Louis Hennepin je prvi vodopade opisao u svojoj knjizi A New Discovery (Novo otkriće) izdatoj 1697. godine. Njegovi izveštaji su izazvali interesovanje i radoznalost, ali su vodopadi postali popularna destinacija tek početkom 19. veka.

Prva poznata osoba koja je posetila vodopade bila Theodosia Burr Alston, ćerka trećeg potpredsednika SAD Arona Burra, kojoj je posvećena balada Dear Theodosia u poznatom mjuziklu Hamilton.

Do sredine 19. veka, vodopadi su postali glavna atrakcija, privlačeći posetioce iz celog sveta, a danas vodopade godišnje poseti između 12 do 14 miliona posetilaca, što ih čini jednim od najposećenijih vodopada na svetu.

Pogled sa kule Skylon | Nataša Kočiš

Izlet pun hedonizma i ledenog vina

Od Toronta do Nijagarinih vodopada je organizovanim prevozom trebalo oko sat i po, i te jednodnevne ture omogućavaju izlet koji nećete zaboraviti. Put to vodopada je uključio i put kroz pitoreskno mesto Niagara-on-the-Lake, na obali jezera Ontario, jednom od najživopisnijih gradova Kanade. Ovo simpatično mestašce je osnovano kao naselje za lojaliste Ujedinjenog carstva 1781. godine, i bio je prva prestonica Gornje Kanade. Takođe je poznat kao dom prve javne biblioteke, i mesto najstarije štamparije u Gornjoj Kanadi, gde su objavljene prve novine, "Gazeta".

Jezero Ontario | Nataša Kočiš

Danas, ovaj gradić je prepun malih zanatlijskih i specijalizovanih prodavnica, i restorana. Tu ćete naći i apoteku Nijagara, koja je bila funkcionalna apoteka od 1820. do 1964. godine; pozorište Royal George Theatre, i The Prince of Wales Hotel, kultni objekat koji je izgrađen 1864. godine.

Tu je i Stara sudnica i Cenotaph of Niagara-on-the-Lake (ili Spomen-kula sa satom), a odmah izvan Nacionalnog parka lepote naći ćete još više istorijskih mesta za posetu, poput tvrđava Fort George i Fort Mississauga, istorijskih, susednih mesta obalske odbrane iz 19. veka koje su služile kao glavno britansko sedište. 

Zamrznuto grožđe spremno za Eiswein - tradicija vinifikacije koja potiče iz 1794. godine iz Frankonije, u Nemačkoj | Depositphotos

Izlet je bio dodatno obogaćen posetama vinarijama i degustaciji raznih vina, uključujući Eiswein, tj. Ice Wine ("ledeno vino"), čije poreklo datira iz 1794. godine u Frankoniji, u Nemačkoj, gde je neočekivani mraz primorao vinare da ili bace zamrznuto grožđe ili pokušaju da od njega naprave vino. Nakon presovanja, otkrili su da je sok intenzivno koncentrovan, što je dalo izvanredno vino kakvo ranije nisu proizvodili. Ovo otkriće dovelo je do vekovne tradicije koja postaje jedan od najzahtevnijih i najisplativijih stilova proizvodnje vina.

Ice wine je stigao u Kanadu ranih 1970-ih, kada počinje i tamo da se proizvodi, a pionir u pravljenju vina u Kanadi je bio nemački imigrant Walter Hainle. Danas je Kanada priznata kao najveći svetski proizvođač ledenog vina. Ovaj specifičan, ali izuzetno prijatan ukus je toliko popularan u Kanadi da ćete ga naći u čajevima, čokoladama, sladoledima, raznim drugim slatkišima, a koristi se i kao baza za razne umake.

Ovde smo degustirali javorov sirup | Nataša Kočiš

Nezaobilazni deo izleta je bio i degustacija javorovog sirupa, kao i učenje o tome kako se on pravi. U pitanju je sladak prirodni sirup napravljen od soka šećernog javora, poznat po svom bogatom ukusu, i veoma je popularan u Severnoj Americi, ali on postaje sve popularniji u ostatku sveta, pa i na Balkanu. Zanimljivo je da postoje dve vrste javorovog sirupa – A i B stepena. A stepen je podeljen na osnovu boje – svetli, srednji i tamni ćilibar, i najčešće se koristi kao preliv za palačinke (ili zamena za šećer, poput meda), dok najtamniji sirup spada u B stepen i koristi se za pečenje. Kanada je trenutno dominantni svetski izvoznik javorovog sirupa, sa otprilike 84-85 odsto globalnog izvoza.

 

Obilazak vodopada

Što se tiče samih vodopada, apsolutno najbolji način da ih vidite jeste na brodu - bićete na vodi i moći ćete bukvalno da osetite snagu vodopada! Sa kanadske strane postoji samo jedna brodska kompanija koja ide do Nijagarinih vodopada i ta vožnja traje nekih dvadesetak minuta. Budite spremni da ćete se pokvasiti, iako ćete dobiti zaštitnu kabanicu, ali nećete zažaliti – iskustvo je fantastično!

Ovo je pogled sa turističkog broda - nemojte se uplašiti i obavezno ponesite kabanicu | Nataša Kočiš

Osim vodopada, u gradu možete posetiti izložbu cveća koja se sastoji od tri kuće koje prikazuju cvetne eksponate i tropske biljke. Različite cvetne izložbe se održavaju tokom cele godine kako bi se proslavila različita godišnja doba, kao i praznici.

Tu je i Botanička bašta koja se prostire na oko 40 hektara, gde ćete naći staze za šetnje, livade, arboretum (botanička bašta posvećena drveću), bašte bilja i povrća, ružičnjak, kao i Školu hortikulture Nijagarinih parkova.

Za najbolji pogled, treba se popeti na Skylon, gde je vidljivost iz opservatorije po vedrom danu čak do 125 km | Nataša Kočiš

Za najbolji pogled, treba se popeti na kulu Skylon, gde je vidljivost iz opservatorije po vedrom danu čak do 125 km. Visina kule iznad klisure Nijagarinih vodopada je visoka 235 metara, a stvarna visina kule Skylon od podnožja je 157 metara. Ova kula je i mesto gde se nalazi 'Muzej smelih' (Daredevil Barrel Museum), sa pravim buradima i pričama onih koji su se usudili da pređu preko vodopada i preživeli da ispričaju tu priču. Prema istorijskim izvorima, do sada je devetnaest ljudi pokušalo da pređe preko Nijagarinih vodopada u buretu ili sličnim spravama. Među njima, devetoro ljudi je uspešno preživelo pad, četiri osobe su poginule tokom pokušaja, a šest su zaustavile vlasti pre nego što su mogle da bilo šta pokušaju. Prva osoba koja je uspešno prešla preko vodopada u buretu bila je 63-godišnja učiteljica Annie Edson Taylor 1901. godine.

Depositphotos

Od 1925. godine, Nijagarini vodopadi su uveče osvetljeni šarenim svetlima, a svetla menjaju boje tokom cele noći. Tačno vreme paljenja svetla razlikuje se tokom godine, pa je najbolje unapred pogledati raspored. Osim toga, od sredine maja do sredine oktobra vatromet se održava svake noći na Nijagarinim vodopadima. Iako traje samo oko pet minuta, i dalje je prilično zanimljiv za gledanje.

Što se tiče najboljeg vremena za posetu, to bi bilo krajem proleća ili početkom jeseni. Leto jeste najpopularnije vreme za posetu, ali tada možete očekivati velike gužve, vrućine i "vrelije cene". A zimi se mnoge aktivnosti na vodopadima zatvaraju, pa ćete propustiti mnogo zanimljivih poseta.