Stres zbog otvaranja inboksa pogađa 66 odsto ljudi - kako na posao posle odmora

Povratak na posao posle odmora ne mora biti stresan. Uz pažljivo planiranje, postepeno vraćanje u ritam, lične zdrave rutine, jasne granice i podršku poslodavaca, zaposleni mogu da održe balans i motivisanost. Štaviše, organizacije koje ulažu u blagostanje zaposlenih ne samo da podstiču njihovu motivaciju već pozitivno utiču i na produktivnost i zadržavanje talenata. Statistika iz ove godine pokazuje da se 69 odsto zaposlenih oseća zadovoljnije ako ima osećaj da poslodavac brine o njihovom blagostanju. Ipak, samo 23 odsto je čvrstog stava da poslodavac zaista to i čini.

Milica Malešević, konsultant, biznis mentor i stručnjak za komunikaciju u Priče iz kanca, savetuje da se teskobni osećaj nakon povratka s odmora nikako ne izbegava. "Veoma je važno suočiti se s njim i ustanoviti šta nas to u povratku svojoj rutini najviše žulja. Teskobni osećaj je, zapravo, alarm, jer smo nešto u svom okruženju prevazišli. Možda je, čak, vreme za promenu posla. Telo zna, poslušajte ga. Otvorite oglase. Osvežite CV. Ako ne ide, potražite pomoć profesionalaca, kao što tražite pomoć frizera za šišanje. Na našem tržištu ima dosta sjajnih karijernih koučeva."

Prema rečima sagovornice Bloomberg Adrije, treba naglasiti i da način na koji se zaposleni vraćaju u posao ne zavisi samo od veličine kompanije, već i od pozicije zaposlenog i toga koliko je profesionalan HR sektor.

"O zaposlenima na višim pozicijama, u firmama gde je HR i partner, a ne samo ćata, između ostalog se vodi račun kroz septembarske ciklične sastanake koji traju po dva-tri dana i čiji su datumi iskusno definisani. Male firme nemaju HR službe na tom nivou, pa tako ni osobu koja bi preuzela inicijativu da sve ovo organizuje. A najveća tajna uspeha i reda u velikim kompanijama jesu upravo ti ciklični sastanci. Kompanije me tim povodom angažuju kao poslovnog trenera, i dok putujem sa jednog na drugi sastanak, od jednog do drugog hotela bivše Jugoslavije tokom celog septembra, svedočim 'povratku u sedlo' zaposlenih, koji se na svoja radna mesta vraćaju sa jasnim ciljevima."

Depositphotos

 

Posle letovanja mnogi se suočavaju sa takozvanim "post-vacation bluesom" – osećajem anksioznosti, nervoze i nedostatka motivacije pri povratku na posao. Iako odmor, između ostalog, služi tome da napunimo baterije, taj energični polet brzo utihne usled izazovnog svakodnevnog ritma i gomile obaveza. 

"Mnogi ljudi doživljavaju 1. septembar kao 'malu Novu godinu'. Simbolično, kao da se sezona godišnjih odmora završila. Čak iako smo radili većinu leta, drugačije smo se osećali i razmišljali. Čovek nije robot, svaku promenu duboko proživljava, i zato je važno da se postepeno vratimo uobičajenom radnom ritmu. Priprema za dobru produktivnost i rezultate može krenuti od navika poput ustajanja u isto vreme, planiranja aktivnosti, zapisivanja, razgovora s porodicom i prijateljima, svesnog bavljenja svojim mislima (refleksija)", kaže za Bloomberg Adriju Nataša Vukmirović, konsultant i međunarodno akreditovani EMCC EIA Senior Practitioner coach i mentor.

Saveti za lakše prevazilaženje stresa nakon odmora

Prvi savet je da se povratak planira unapred. Ukoliko je moguće, dobro je izbeći važne sastanke i rokove prvog radnog dana. Na taj način se dobija prostor za organizovanje. Neki psiholozi preporučuju i takozvani "buffer day", odnosno dan između puta i povratka u kancelariju, koji se koristi za raspakivanje, mentalnu pripremu i postepeno vraćanje rutini. Istraživanje objavljeno početkom 2025. u Journal of Applied Psychology pokazalo je da takav način planiranja znatno smanjuje stres i pozitivno utiče na blagostanje zaposlenih.

"Isplanirajte jedan vikend u prirodi u drugoj polovini septembra - to može biti planinarenje, boravak u kući u šumi ili u hotelu sa spa ponudom. Isplanirajte za svaki ponedeljak veče neku lepu aktivnost, u skladu s okolnostima i budžetom, ali je najvažnije da to radite svesno, bez telefona u rukama. Ova metoda zasigurno razbija teskobu ponedeljka, čak je i nedelja lepša kad postoje planovi za ponedeljak veče nakon posla", savetuje Malešević.

Vukmirović kaže da su um, emocije i telo jednako važni.

"Postoje jednostavne tehnike disanja i fokusa koje istovremeno pomažu da uspostavimo unutrašnju ravnotežu i poboljšamo fizičku izdržljivost. Pored brige o fizičkom zdravlju, koja je danas u fokusu mnogim ljudima, jednako je važna briga o mentalnom zdravlju. Fizička aktivnost nam pomaže da ispraznimo emocionalni naboj, ali je važno imati i aktivnosti koje donose osećaj ispunjenosti. Pevanje i ples uz muziku, druženje, pisanje, slikanje, kuvanje, ručni radovi, volontiranje za društvene ciljeve koji su nam važni - sve su to aktivnosti za koje treba naći vremena čak i u gustom dnevnom rasporedu."

Depositphotos

U članku Why Bringing Cacao to Work Could Change Everything, Gizelle Renee, direktorka u kompaniji Keith’s Cacao za UK i osnivač bloga I AM BEING, opisuje kako je ceremonijalni kakao (ne onaj iz čokolade) transformisao njen svakodnevni rad: doneo joj jasnoću, smanjenje stresa i podstakao kreativnost. Renee je 13. septembra, u novoj inicijativi Donesi kakao na posao (engl. Bring Cacao to Work Day) pozvala kompanije i timove da uključe ovaj ukusni napitak u svoje radne rituale kao alat za poboljšanje blagostanja, veza među zaposlenima i produktivnosti, bez štetnih posledica kofeina.

                      

Imejl groznica - kako reagujemo na prepun inboks    U poslovnoj psihologiji se dosta piše o efektima otvaranja elektronske pošte po povratku na posao. Istraživanja pokazuju da preopterećenost imejlovima direktno utiče na povećanje kortizola i smanjenje produktivnosti, naročito nakon perioda odsustva. U istraživanju E-mail overload: Exploring employees’ experiences using e-mail iz 2024, studija je pokazala da preopterećenost imejlom tokom radnog vremena ili/i van njega direktno povećava stres na poslu, dok izostanak preopterećenosti imejlom smanjuje stres i poboljšava zadovoljstvo poslom i životom. Dodatno, anketa objavljena na sajtu InboxDone ukazuje da zaposleni provode čak 28 odsto radne nedelje na upravljanje imejlovima, a čak 66 odsto njih oseća stres zbog prepunih inboksa. U međuvremenu su nastali i neformalni (bez medicinske potvrde) sindromi/pojmovi iz organizacione psihologije i poslovne prakse: Email Apnea – termin koji je skovala Linda Stone, odnosi se na nesvesno zadržavanje daha ili plitko disanje dok proveravamo imejlove, što povećava nivo stresa. Email Overload – često korišćen izraz u menadžmentu i istraživanjima, označava osećaj preplavljenosti zbog mnoštva poruka u poslovnom inboksu. Technostress – širi pojam koji se odnosi na stres izazvan digitalnim tehnologijama, uključujući i imejlove. Post-vacation email stress – neformalni naziv koji se koristi u istraživanjima i člancima, a opisuje stres pri otvaranju i procesuiranju gomile imejlova nakon odmora. Depositphotos

  

 

Granice, pauze i zahvalnost - recept za povratak u rutinu

Kada se vratimo u kancelariju, ključno je postepeno ulaziti u tempo. Umesto da odmah "zagrizemo" sve zadatke, korisno je početi sa manjim i lakšim obavezama i praviti pauze tokom dana. Tehnike poput takozvane Pomodoro metode - rad u intervalima uz kratke predahe - pomažu da se održi fokus i smanji osećaj pritiska. Uz to, važno je što pre razvrstati imejlove i obaveze po hitnosti i, gde je moguće, delegirati deo posla.

Jedan od trikova za lakše prevazilaženje stresa posle odmora jeste i unošenje pozitivnih navika iz odmora u svakodnevicu. To može biti jutarnja šetnja, kratka meditacija ili zdrava ishrana. Psiholozi ističu i značaj zahvalnosti, kroz vođenje dnevnika ili ponavljanje afirmacija.

Takođe se postavlja pitanje važnosti godišnjeg doba, jer nije mali broj meteoropata - ljudi koji doživljavaju niz fizičkih i psihičkih tegoba usled promene vremenskih uslova. U tom kontekstu, Nataša Vukmirović kaže da sunčano vreme mnogim ljudima donosi lepo raspoloženje, ali da je ovde ključna mentalna snaga čoveka da sam upravlja svojim emocijama i raspoloženjem.

"Dobar fokus na poslu i osećaj smisla i svrhe donose stabilnu motivaciju koja se ne menja sezonski. Ali koliko god da je važno da radimo na dugoročnom cilju emocionalne stabilnosti, male dnevne radosti jednako utiču na motivaciju, raspoloženje i produktivnost. Bitno je da ne zaboravimo da ne živimo da bismo radili, iako su rad i stvaranje ključni za kvalitetan život. U organizacijama je bitno da menadžeri ne zaborave na važnost pozitivnog fidbeka, pored onog korektivnog, i malih proslava kada tim ostvari važan cilj, bilo da se radi o rezultatima koji su doneli profit ili unutrašnji cilj", napominje sagovornica Bloomberg Adrije.

Pored toga, negovanje dobrih odnosa privatno i poslovno ima značajan uticaj na svakog od nas. "Ponekad je organizacijama potrebna dodatna podrška da bi napravili dobar dogovor o komunikaciji i ponašanju u timovima ili da bi ljudi naučili da efikasno upravljaju stresom. To je razlog zašto angažuju konsultante i trenere", dodaje.

Koliko nas košta stres posle odmora

Poseban izazov je balans između posla i privatnog života, posebno kod zaposlenih koji imaju porodicu, malu decu. Prema istraživanju njujorške agencije Movchan iz 2024, polovina Amerikanaca i za vreme odmora nastavlja da radi, odgovara na imejlove i oseća grižu savesti ako se potpuno isključi. Da bi se ovaj začarani krug prekinuo, stručnjaci savetuju da se unapred postave granice i ugase notifikacije.

Recimo, organizacije koje pružaju fleksibilnije modele rada, poput hibridnog, značajno doprinose dobrobiti zaposlenih. Studija IWG-a, objavljena u Guardianu prošle godine, pokazala je da hibridni rad ne samo što smanjuje stres već doprinosi boljem snu, zdravijim navikama i većoj produktivnosti. Ali je pomenuto istraživanje ZipDo-a iz 2025. ukazalo na paradoks da - iako zaposlenima neizmerno znači ovakva podrška poslodavaca, ona u realnosti uglavnom izostaje ili se ne primenjuje adekvatno.

Globalni kontekst dodatno pokazuje koliko je ova tema važna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada, depresija i anksioznost svake godine uzrokuju gubitak od oko 12 milijardi radnih dana, što se prevodi u ekonomski trošak od oko bilion dolara godišnje.

Sve ovo govori da povratak na posao nakon odmora ne mora da bude stresan period. Postepeno vraćanje ritmu, jasne granice između posla i privatnog života i negovanje zdravih navika ključni su za dugoročno zadovoljstvo i produktivnost, a tamo gde poslodavci aktivno ulažu u dobrobit zaposlenih, koristi su obostrane - i za radnike i za organizaciju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar