Na tržištu koje je godinama luksuz poistovećivalo sa cenom i prepoznatljivim dizajnerskim potpisom, vrednosti se, izgleda, pomeraju. U svetu nameštaja i enterijera, prestiž nije više isključivo u imenu brenda i raskošnim materijalima, već u autentičnosti, funkcionalnosti, održivosti i priči koju komad nosi. Barem je to poruka ovogodišnjeg sajma nameštaja i prateće nedelje dizajna u Milanu, globalnih barometara estetskih i industrijskih tendencija.
Brendovi koji su do juče igrali na kartu glamura, ove godine predstavili su kolekcije izrađene u malim serijama i sa naglaskom na zanatskoj izradi, prirodnim i recikliranim materijalima, kao i lokalnoj proizvodnji. Među upečatljivim primerima bila je i nova kolekcija Armani/Casa, koja je snažan akcenat stavila na ručni rad i tkanine iscrtane rukom.
Opširnije
Zanatstvo je sigurna valuta luksuza zbog koje opstajemo, kaže Silvia Damiani
Dok industrija luksuza usporava, italijanska kuća luksuznog nakita Damiani ubrzava: širi svoju mrežu, jača strateška partnerstva - i to na Balkanu. Povodom saradnje sa skopskom zlatarom Božinovski, razgovarali smo sa vlasnicom Silviom Damiani.
24.05.2025
Čaše inspirisane skopskim brutalizmom osvajaju globalno tržište
Višenamenske staklene čaše sa potpisom makedonskog dizajnera trenutno su hit na svetskom tržištu, od Njujorka do Dubaija.
25.05.2025
Da li će brendovima trebati sasvim nova formula za uspeh u 2025.
Potrošači sve osetljiviji na cene, biće pogođene čak i masovne onlajn platforme.
05.01.2025
Armani Casa
Pogledaj galeriju
Armani Casa
Pogledaj galeriju
Armani Casa
Pogledaj galeriju
Armani Casa
Pogledaj galeriju
Armani Casa
Pogledaj galeriju
Armani Casa
Pogledaj galeriju
Armani Casa
Pogledaj galeriju
Armani Casa
Pogledaj galeriju
Kada vrednost prevazilazi cenu
"Luksuz definitivno ide u pravcu unikatnosti, odnosno autentičnosti", kaže za Bloomberg Adriju arhitektica Vanja Bulić. "Sve više pažnje posvećuje se ne samo dizajnu već i poreklu i kvalitetu materijala. Iz ere hiperkonzumerizma i uniformnosti okrećemo se ka jedinstvenim komadima iz manjih manufaktura – održivim, promišljenim i punim duha."
Arhitektica Vanja Bulić. Foto: Milica Babović
A cena? "Cena više nije presudna. Ljudi žele da investiraju u vredan komad ne pitajući koliko košta."
Kako dalje naglašava naša sagovornica, umesto hladnih, minimalističkih enterijera u neutralnim tonovima, sve češće se traže prostori koji odišu toplinom, udobnošću i autentičnošću. Fokus je na detaljima koji odražavaju energiju i životni stil stanara kako bi dom zaista postao mesto opuštanja i uživanja. Personalizacija, takođe, postaje standard: "Komadi rađeni po meri sve više preovlađuju jer ostavljaju jači utisak, daju posebnu notu enterijeru, a govore dosta i o identitetu onoga ko tu živi", dodaje Bulić.
Detalji tkanine koja se koristi za nameštaj iscrtani rukom, simbol je prestiža. Foto: Armani Casa
Vreme održivih izbora
Ova promena perspektive dolazi u trenutku kada se industrija nameštaja suočava sa ozbiljnim izazovima održivosti. Proizvodnja troši ogromne količine prirodnih resursa, dok je drvna industrija među pet najvećih uzročnika globalnog krčenja šuma. Pored toga, intenzivna upotreba hemikalija u obradi materijala dodatno opterećuje životnu sredinu.
Prognoze govore da će od 2025. do 2029. industrija nameštaja beležiti rast prihoda od 15,76 odsto uz povećanje broja zaposlenih, što pokazuje da se radi o ogromnom sektoru koji mora da preuzme odgovornost. Zato održivi pristupi više nisu alternativa, već nužnost. "Došlo je do zasićenja potrošnim, instant rešenjima", kaže Bulić. "Klijenti žele da žive u prostoru koji ne narušava ravnotežu sa prirodom. I sama verujem da prirodni materijali - drvo, kamen, vuna - stvaraju osećaj mira i prisnosti u prostoru."
U tom kontekstu, restauracija starih komada nameštaja dobija novo značenje, i to ne samo kao nostalgični čin već kao konkretan i važan doprinos cirkularnoj ekonomiji i savremenom shvatanju luksuza. Lejla Selimović, vlasnica radionice za restauraciju nameštaja u Zenici, smatra da je upravo njen posao najbolji primer primene cirkularnog modela u praksi.
"Cirkularna ekonomija se, pojednostavljeno, zasniva na principu: smanji - popravi - ponovo koristi - recikliraj. Restauracija i reparacija starog nameštaja savršeno ilustruju tu logiku", kaže Selimović.
Lejla Selimović, vlasnica radionice za restauraciju nameštaja u Zenici, neretko 'spasava' komade sa puta ka otpadu. Foto: Una Kulenović
Komadi sa dušom prave razliku
Komadi koje obrađuje često dolaze iz podruma ili sa puta ka otpadu, a zahvaljujući restauraciji dobijaju novu funkciju i estetsku vrednost. U svom radu koristi i specijalne materijale, poput tkanina napravljenih od reciklirane ambalaže, zatvarajući tako krug održivosti. "Koraci su mali, ali kada pokažete kako može da izgleda fotelja koja je godinama stajala zaboravljena, otvarate prostor za veliku promenu".
I dok neki klijenti i dalje očekuju "fabričku perfekciju" nakon restauracije, sve je više onih koji cene autentičnost tragova vremena. "Upravo su nesavršenosti ono što daje šarm i priču jednom komadu nameštaja", kaže Lejla. Sve češće, dodaje, ljudi žele da sačuvaju ne samo stvari već i emocije koje su sa njima povezane jer ih baš ta lična dimenzija čini dragocenim.
Ipak, svest o vrednosti ručnog rada na ovim prostorima još uvek nije potpuno sazrela. "Često mi kažu da za taj novac mogu da kupe novu stolicu. Ali vreme, veština i priča koju komad nosi - to je ono što restauraciju čini luksuzom."
Iako je Milanska nedelja dizajna završena, poruka koja je poslata ostaće dugo aktuelna: luksuz budućnosti je tiši, svesniji i održiviji. U vremenu kada se vrednosti iznova definišu, a potrošnja sve češće doživljava kao teret, a ne kao statusni simbol, redefinisanje luksuza nameće se kao logičan i neizbežan odgovor. Uz estetiku, nove merne jedinice prestiža postaju funkcija i odgovornost, a ono što nosi trag ruke, autentičnost i priču - postaje istinski neprocenjivo.
.webp){kind=icon}
