Zašto je film 'Dina: Drugi deo' zapravo ekološka priča?

Često je veoma teško zainteresovati ljude da čitaju tekstove o klimatskim promenama. U najnovijim izveštajima o gledanosti, film "Dina: Drugi deo" (Dune part 2) najgledaniji je film u SAD u prvih šest meseci ove godine.  

Evo zašto to ima smisla: ako napišete novinski članak ili kolumnu o klimatskim promenama, velike su šanse da će biti previše depresivno, sa previše ponavljanja ili dosadno, da bi privuklo pažnju širokog auditorijuma. Ali ako snimite film sa Timothee Chalamet, Zendayom, Austinom Butlerom, Florence Pugh i još nekoliko izvrsnih glumaca, koji upravljaju svemirskim brodovima i jašu džinovske crve, ljudi će stajati u redovima da to vide. Ispostavilo se da je najbolji put za prenošenje poruka o klimatskim promenama na planeti često indirektan.

Da budemo sigurni, film Denisa Villeneuve "Dina 2", koji je do sada zaradio 82,5 miliona dolara u SAD i 182,5 miliona dolara globalno, tokom premijernog prikazivanja u bioskopima - nije odmah prepoznatljiv kao klimatska priča. Ako ništa drugo, više je alegorija o sirovoj nafti, sa velikim silama koje ratuju oko robe (začina) koja omogućava daleka putovanja. (Čudotvorni začini, takođe, produžavaju životni vek i čine vas veoma, veoma srećnim.)

Cela saga filmova "Dina" prvi i drugi deo je zasnovana na pustinjskoj klimi izmišljene planete Arrakis. Molim, dozvolite mojim "mentat" očima (u filmu oči poplave onima koji popiju eliksir), da se zakolutaju dok se prisećam radnje filma:

"To je pustinjska planeta naseljena džinovskim crvima, koji žive u harmoniji sa svojim okruženjem, jednostavnim načinom života, hrane se peskom, stvaraju začine i izrastaju u ogromne, pustinjske, peščane crve."  

Ljudi, stanovnici planete, takođe su se takođe prilagodili surovoj klimi, noseći zaštitna odela koja sakupljaju i recikliraju svaku kap njihovih telesnih izlučevina, na prvom mestu znoja kako ne bi umrli od žeđi. Njihov spartanski način života ih takođe čini dovoljno snažnim da mogu da se suprotstave kolonijalno-kapitalističkim silama koje eksploatišu resurse planete.

Gorka ekološka pilula je skrivena

Roman na kojem se filmovi baziraju je takođe zasnovan na ekologiji. Autor Frank Herbert je proučavao projekte za kontrolu nastajanja peščanih dina u američkoj državi Oregon, što ga je inspirisalo da napiše svoj prvi roman o peščanoj planeti (napisao je još pet romana o istoj temi). Herbert je posvetio knjigu "ekolozima suve zemlje" i tvrdio da je želeo da to bude "priručnik za podizanje ekološke svesti". I sam je postao zagovornik zaštite prirodnih resursa. Bio je počasni govornik na prvom kongresu "Dani planete Zemlje" 1970. godine, postavio solarne panele na svoju kuću i nikada nije kupio auto.

Ključ komercijalnog uspeha romana "Dina", jednog od najprodavanijih naučnofantastičnih romana svih vremena, i filmske franšize koja ide ka zaradi od milijardu dolara na blagajnama, upravo je u tome što indirektno prenosi poruku o katastrofalnim posledicama globalnog zagrevanja.  

U filmu ćete uživati zbog futurističkih svemirskih brodova, džinovskih crva, pustinjskih bitaka, čudnih metafizičkih pojava i mnogo toga, a da ne morate previše da razmišljate o životnoj sredini. Ovo odgovara ustaljenoj filmskoj šemi, gde se gorka ekološka pilula o razornim efektima klimatskih promena lakše servira gledaocu, sakrivena u atraktivne, sočne delove fikcije, koji pomažu ljudima da progutaju gorku klimatsku pilulu koja je skrivena. Na primer, u hit video-igri i HBO seriji "Poslednji od nas", globalno zagrevanje čini da opasna bakterija Cordyceps mutira sve dok može da napreduje u toplokrvnom telu čoveka. Usled toga nastaju zombiji ljudožderi. Najlepši deo je da su zombiji prelepi glumci Bella Ramsey i Pedro Pascal. Dok gledaoci uživaju u zapletu, takođe nesvesno dobijaju i informacije o globalnom zagrevanju.

"Jedna od najboljih ekološki osvešćenih priča"

U poređenju sa sadržajem serije "Ne gledaj gore", gde je gorka ekološka pilula jedva skrivena, ili sa Apple TV serijom "Extrapolacije", gde je gorka ekološka pilula jedina stvar na meniju, mnogo manje ljudi je to gledalo ili uživalo u tome. Ja lično mogu da se poistovetim s takvim gledaocima!

Na drugoj strani, ima mnogo vrsnih autora koji vrlo direktno prikazuju ekološke katastrofe, ali kroz mnogo prijatniji sadržaj za gledanje. To su, na primer, Octavia Butler, Margaret Atwood, Nnedimma Okorafor, J.G. Ballard, Kim Stanley Robinson, Richard Powers, Paolo Bacigalupi, Barbara Kingsolver...  

Možemo se uljuljkivati da je sve što treba reći o klimatskim promenama već rečeno i da je depresivno i besmisleno stalno ponavljati koliko su opasne.

"U Portlandu je trenutno 42,7 stepeni Celzijusa. U Bagdadu je nekoliko puta bilo preko 54 Celzijusa", napisala je o globalnom zagrevanju bivša novinarka Sarah Miller 2021. godine. "Koji koeficijent inteligencije i nivo svesti tražimo? Šta još o klimatskim promenama neko treba da zna? Šta još ima da se kaže?" A ovo je napisala mnogo pre ove godine, u kojoj prirodne katastrofe ruše rekorde iz meseca u mesec.

Ali možda se mi, koji se još uvek borimo za podizanje svesti o opasnosti od klimatskih promena, jednostavno nismo dovoljno potrudili da ispričamo bolju priču. Scenario u filmu "Dina 2" je jedna od najboljih ekološki osvešćenih priča. Pokušajmo da nikada ne prestanemo da pričamo slične priče o uticaju klimatskih promena.