Sve ono što zemlja može da obnovi ili proizvede za godinu dana, građani Srbije potrošili su za nešto više od pet meseci, i od danas, 23. maja, Srbija ulazi u ekološki dug.
Rezultati koje je radio Global Footprint Network (GFN) pokazuju da smo u ekološki dug prema prirodi, u odnosu na prošlu godinu, zakoračili 46 dana ranije. Naime, u 2023. kod prirode smo počeli da se zadužujemo 8. jula.
"U čoveku leži objašnjenje naglog skoka unazad u Srbiji po pitanju ekološkog duga. Iz godine u godinu, sve više smo nemarni prema prirodi. Emitujemo više ugljen-dioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu. Posledice su nezapamćeni toplotni talasi, poražavajući šumski požari, razorne poplave i dramatične suše koji se sve češće događaju širom sveta, a na nama je da to zaustavimo i preokrenemo", objašnjava Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u Svetskoj organizaciji za zaštitu prirode Adria (WWA)
Opširnije
Kako da smanjite zagađenje samo jednim klikom?
Grupa entuzijasta iz Severne Makedonije razvija inovativne metode koje donose pozitivne promene u društvu
13.04.2024
Kupovina polovne robe sve popularnija
Troškovni pritisci i sve jača svest o potrebi zaštite životne sredine i vođenju održivijeg života doprinose prodaji polovnih proizvoda.
23.03.2024
Da li su plastične kese krive za sve ili ima nešto i u trendovima
Pre onlajn prodavnica lako je bilo pomisliti da se sva odeća isporučuje u mekanim vrećama, piše kolumnista Bloomberga David Fickling.
05.01.2024
Zakon o obnovi prirode podelio politiku Evropske unije
Zakon o obnovi prirode postao je predmet sukoba klimatskih aktivista i njegovih kritičara.
12.07.2023
Kako bismo tu situaciju promenili, potrebno je da svako od nas napravi male promene u svojim navikama
"Potrebno je da počnemo da kupujemo hranu u količinama koja nam je dovoljna i optimalna, a ako se tako budemo ponašali, onda je nećemo bacati, kao što sada radimo. Česma ne mora stalno da bude otvorena i nema potrebe za tuširanjem pet puta dnevno, niti za stalno uključenim punjačem u struju. To su male stvari, ali čine veliku razliku. Mi kao da previđamo činjenicu da priroda neće večito trajati", kaže za Blooomberg Adriju Aleksandra Ugarković iz (WWA).
Slovenija i BiH „uzele kredite“ pre Srbije
Nije mnogo bolja situacija ni u regionu. Pre Srbije kredit od prirode ove godine uzele su Slovenija 25. aprila (prošle godine 18. aprila) i BiH 9. maja (prošle godine 29. maja). Hrvatska ulazi u crveno 28. maja (prošle godine 29. maj), Crna Gora 30. maja (prošle godine 17. maj), Severna Makedonija 14. jula (prošle godine 6. jula).
Demografija pogurala dug
Prema Global Footprint Network, dan kada smo iscrpeli prirodne resurse jedne države računa se tako što se broj dana u tekućoj kalendarskoj godini (366 za 2024) pomnoži razlikom globalnog hektara po glavi stanovnika i biokapaciteta te zemlje.
Biokapacitet jedne države, kako objašnjava GFN, čine biološki produktivno zemljište i voda, dok se ekološki otisak meri kroz potražnju stanovništva za hranom na bazi biljnog porekla, mesom i ribom, proizvodima od vlakana, drvetom, kao i prostorom za urbanu infrastrukturu i šumama koje apsorbuju emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva.
"Na osnovu broja stanovnika jedne države određuje se globalni hektar po glavi stanovnika i što je manje stanovnika jedne zemlje, ekološki dug je veći. Budući da je 2022. godine u Srbiji realizovan popis stanovnika, očigledno je pokazao da je njihov broj manji u odnosu na ranije periode, pa se tako u dug ušlo ranije. Naravno, to ne znači da treba bezbrižno da prihvatimo ovo pomeranje unazad. Naprotiv, sada više nego ranije treba da se zauzmemo da sačuvamo ono što nam je priroda dala", kaže Macoko Drvar.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...