Internacionalno amatersko prvenstvo u golfu ugostiće u Beogradu takmičare iz deset država

Golf u svetu igra preko 66 miliona ljudi i taj broj se svakodnevno uvećava. To ne čudi jer je u pitanju jedan od najstarijih sportova na svetu, koji je potekao iz Škotske u 14. veku, a 1900. godine prvi put je uvršten na Letnje olimpijske igre, koje su se i tada održavale u Parizu.

U dalekoj prošlosti je bio rezervisan samo za krunisane glave, bogate i slavne, ali danas golf igraju svi, bez obzira na društveni status. Zanimljivo je da je tokom pandemije popularnost golfa znatno porasla. Razlozi su jasni: golf je individualni sport u kome nema kontakta sa protivničkim igračem i može da se igra samo na otvorenom prostoru.

Golf je u Srbiji počeo da se igra pre 86 godina

"Prema podacima kojima raspolaže Golf Asocijacija Srbije (GAS) u našoj zemlji postoji oko 1.500 registrovanih golfera", objašnjava Jovana Trifunović, sekretarka GAS-a, sa kojom razgovaramo uoči Internacionalnog amaterskog prvenstva Srbije u golfu koji počinje sutra i traje do 7. jula, na terenu Golf kluba "Ada" u Beogradu. 

Jovana Trufunović, sekretarka GAS / Golf asocijacija Srbije

 

Za titulu prvakinje i prvaka u ženskoj i muškoj kategoriji biće 57 takmičara iz Srbije, Bugarske, Slovenije, Severne Makedonije, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Rusije, Kine i Kenije.

Prošlogodišnji državni prvaci Lara Todorović  i Dane Cvetković, oboje članovi golf reprezentacije Srbije, takmičiće se u jakoj konkurenciji da odbrane svoje titule.

"U maju 1938. godine je uz prisustvo namesnika kneza Pavla Karađorđevića, svečano otvoren Golf klub 'Beograd'.

Posle duge pauze od 64 godine, uz prisustvo kćerke kneza Pavla, princeze Jelisavete Karađorđević, 2002. godine svečano je otvoren istoimeni Golf klub 'Beograd' na Adi Ciganliji u Beogradu", objašnjava Trifunović istorijat ovog sporta u Srbiji.

Ona navodi da igrači golfa u Srbiji imaju na raspolaganju dva kratka terena od po devet rupa, od kojih se jedan nalazi na Adi Ciganliji u Beogradu, a drugi je u Žablju kod Zrenjanina.

Tokom golf sezone, koja traje od aprila do novembra, GAS organizuje mnoge turnire.

"Broj učesnika po turniru je uslovljen upravo činjenicom da nemamo uobičajen, veliki teren od osamnaest golf rupa, tako da je maksimalan broj igrača na turniru 72. Interesovanje za učešće na svakom turniru je uvek veće od tog broja takmičara, pa neretko moramo da formiramo i liste čekanja za učešće na turnirima", kaže ona.

Trifunović objašnjava da je golf jedan od malobrojnih sportova koji je uspeo da sačuva razliku između amaterskog nivoa i profesionalnog.

"Profesionalnim golfom u kome se takmiče profesionalni igrači golfa, koji su među najplaćenijim sportistima na svetu, zahvaljujući ogromnoj popularnosti ovog sporta i interesovanju sponzora, upravlja Profesionalna golf asocijacija."

Golf asocijacija Srbije

"U amaterskom golfu, u kome nema sponzorisanja igrača, ni novčanih nagrada na turnirima, organizacija ovog sporta je poverena nacionalnom savezu na nivou zemlje. Naš Amaterski golf savez Srbije je ravnopravni član Evropskog i Svetskog amaterskog golf saveza", kaže naša sagovornica.

Koliko košta igranje golfa u Srbiji

"Cena učenja golfa u Beogradu, kroz juniorski klupski program, iznosi 5.500 dinara za mesec dana, što obuhvata dva treninga sa licenciranim instruktorom golfa nedeljno, svu neophodnu opremu za trening, golf palice/štapove, loptice za golf i korišćenje trenažnih kapaciteta", kaže Trifunović.

Da biste igrali golf, kao i za svaki drugi sport, potrebna je oprema. Golf se igra na travi, pa su udobne patike za hodanje na prvom mestu. Cena kompleta štapova za golf sa torbom kreće se od 200 evra za regularne štapove za početnike u amaterskom golfu, do nekoliko hiljada evra za štapove po meri igrača, kojima igraju profesionalci. Kao i kod skijanja na snegu, gde cenu određuje kvalitet skijaškog centra u kome skijate, tako i u golfu putovanja i igranje golfa na čuvenim golf terenima ima različite cene. 

Jedan od programa Golf asocijacije Srbije je i Porodični dan golfa, koji se već četvrtu godinu zaredom održava u Beogradu, Novom Sadu, Pirotu i Žablju kod Zrenjanina. Ove godine bilo je više od šest stotina posetilaca koji su prvi put imali priliku da se upoznaju sa golfom učestvuju na ovom jedinstvenom turniru. 

"Kampanju o naučno dokazanom pozitivnom uticaju igranja golfa na naše zdravlje, pod nazivom 'Golf i zdravlje' sprovodimo u Srbiji u saradnji sa najstarijom golf organizacijom na svetu R&А iz Škotske. Svoj aktivni doprinos ovoj sportskoj kampanji dali su i reprezentativci Srbije u golfu, kako bi golf približili što većem broju ljudi koji žele da se bave ovim sportom u našoj zemlji", kaže Trifunović.

Golf asocijacija Srbije

Na pitanje ko sve igra golf u Srbiji, Trifunović objašnjava da se primećuje sve veće interesovanje mladih za učenje golfa i mogućnosti dobijanja sportskih stipendija za studije u inostranstvu.

"Tradicionalno u Srbiji golf najviše igraju stranci i diplomate na službi u našoj zemlji. Od naših domaćih golfera najveći je broj lekara koji aktivno igraju golf. Mada su, među golferima, zastupljena sva zanimanja, od zanatlija, preduzetnika do glumaca i advokata. Ipak, najviše je onih koji su ranije bili uspešni sportisti u nekim drugim fizički mnogo zahtevnijim sportovima, a golf su izabrali kao novi sport kojim mogu aktivno da se bave i takmiče se na turnirima, bez ograničenja u godinama", kaže ona.

Što se tiče budućnosti ovog sporta, ona kaže da je glavni izazov nedostatak odgovarajućeg prostora za treninge i obuku.

"Činjenično stanje je jasno: profesionalno projektovan golf teren od 18 rupa, za koji je potrebno od minimum trideset hektara do uobičajenih 60 hektara zemljišta, mi još uvek nemamo u Srbiji", kaže Trifunović.

Beograd će od maja do avgusta 2027. biti domaćin specijalizovane svetske izložbe EXPO, pod sloganom "Igra i sport za čovečanstvo". Očekuje se dolazak više od dva i po miliona posetilaca, od kojih mnogi igraju golf i to je velika šansa da se Beograd stavi na mapu poznatih svetskih golf destinacija, nada se Trifunović i ističe da važnost golf turizma, navodeći primer Slovenije, kada je Adria region u pitanju, koja je  investiranjem u razvoj golfa, izgradnjom 14 golf terena i pratećih hotelskih objekata, postala vodeća golf destinacija u ovom delu Evrope.

Najveću popularnost golf i dalje ima u svojoj postojbini, na Britanskom ostrvu, gde se igra na preko 3.000 golf terena, što je više od polovine ukupnog broja golf terena u čitavoj Evropi, koji se kreće oko 9.000 travnatih terena za golf.

Od ostataka sveta u Japanu je golf najpopularniji, jer broj od preko osam miliona igrača golfa u toj ostrvskoj zemlji, znači da svaki petnaesti državljanin Japana igra golf.