Zašto se za Festival svetla u Sarajevu traži karta više

Jezik svetlosti izgleda da govori više od reči. Barem tako svedoče dugački redovi četvrtkom kada mlađa populacija stpljivo čeka da osim festivalskih svetlosnih instalacija obiđe i stalnu postavku Zemaljskog muzeja BiH. Akcija se zove "Četvrtkom izlazim u Zemaljski muzej BIH".

Kako je došlo do ideje za Festival svetla, razgovaramo sa Natašom Musa, autorkom koncepta festivala i predsednicom Fondacije "Sarajevo Navigator", koja se, kako kaže, radeći Sarajevo Holiday Market, popularni praznični događaj u BiH, zaljubila u lampice.

Festival svetla Sarajevo

"Malo po malo i došli smo do toga da smo zastupnici najznačajnije globalne kompanije za dekorativnu rasvetu – MK Illumination, koju sam uspela da nagovorim da uđe u rizik organizovanja Festivala svetla Sarajevo, autentičnog događaja koji gradu donosi puno svetlosti tokom zime. Osmislili smo to kao 'lightscape' iskustvo sa tematikom prirodnog i kulturno-istorijskog nasleđa Bosne i Hercegovine u Zemaljskom muzeju BIH i njegovom Botaničkom vrtu, koje traje od Dana državnosti do Dana nezavisnosti BiH 1. marta naredne godine", kaže Musa.

Postavke Festivala su fokusirane na Botanički vrt muzeja i podeljene su u 12 tematskih celina, koje slave prirodno bogatstvo, a kroz osvetljenje stećaka, izradu predimenzionirane replike – instalacije Glasinačkih kolica, instalacije Bosanskog ćilima od svetla, tematizovano je i kulturno-istorijsko nasleđe Bosne i Hercegovine.

Na ideji, kaže Muso, rađeno je temeljno i sa pristupom koji bi građanima, ali i turistima, omogućio inspirativno iskustvo vredno cene ulaznice (za stanovnike BiH 10 KM za odraslu osobu, pet KM za decu i 20 KM za porodicu; za strance duplo od navedenih iznosa).

"Još 2022. godine smo, uz pomoć prof. dr Maje Arslanagić, načinili malu studiju održivosti poslovnog modela, kreirali vizuelni identitet i dogovorili podršku MK Illumination. Ove godine smo, uz potporu direktora Zemaljskog muzeja BiH dr Mirsada Sijarića i njegove zamenice dr Ane Marić, krenuli u realizaciju, koja je dovela do početka rada Festivala. Potencijal je ogroman. Događaj je namenjen svima, priča univerzalnim jezikom svetlosti."

Festival svetla Sarajevo

Na Festivalu učestvuju i umetnici iz inostranstva: umetnički kolektiv Tilt iz Francuske i Ignat Radu iz Rumunije. Ignat Radu je svoju instalaciju nazvao "Stargate", po filmu u kojem postoji portal među svetovima. Tako je, zapravo, napravio portal u inspirativni svet nastanka prirode od svetla.

Tilt je iluminirao stećke, među koje je postavio svoje instalacije Birdz. Ti ljudi-lampe zagledani su kao kakvi istraživači u stećke i na taj način ih osvetljavaju, šaljući poruku osvetljavanja važnog kulturno-istorijskog nasleđa, koje se nalazi na UNESCO listi zaštićene materijalne tekovine sveta.

Inače, Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine je tokom svog stogodišnjeg postojanja osim stećaka, Zgošćanskog sljemenjaka, bronzane posude iz praistorijskog perioda i mnogih drugih vrednih predmeta čije 3D modele možete videti i onlajn, uspeo da sakupi bogatu zbirku kulturnog nacionalnog nasleđa zemlje i svih njenih naroda, iz svih perioda ljudske istorije. Zbirke su razvrstane po odeljenjima (arheološko, etnološko i odeljenje prirodne nauke) i zbirkama (folklorna, numizmatička, prirodnjačka praistorijska, antička i druge).

Festival svjetla Sarajevo

Biblioteka Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine je otvorena osnivanjem muzeja 1888. godine kao prva naučna biblioteka u državi. U njoj se nalazi više od 250.000 naučnih publikacija, uključujući 162.000 knjiga. Najznačajnija knjiga u muzeju je Sarajevska hagada, jevrejski iluminirani kodeks, koji datira oko 1350. godine iz srednjovekovne Španije i smatra se jednom od najlepših knjiga ove vrste na svetu. Inače, Muzej još od 1889. godine izdaje naučni časopis "Glasnik Zemaljskog muzeja BiH", koji danas vrši razmenu publikacija sa 400 institucija širom sveta i sa 45 u BIH.

Nataša Musa budućnost vidi svetlom. "Platforma se dokazala u praksi, a želja nam je da uz prave partnere osvetlimo i čitav region", zaključuje naša sagovornica.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar