Londonski klub iz engleskog Premiershipa, Chelsea, apsolutni je hit završenog prelaznog roka. Klub sa Stamford Bridgea je na transfere potrošio više od 330 miliona evra. To je više nego svi ostali klubovi Premier lige zajedno, odnosno više od svih klubova iz ostalih liga petice zajedno.
Nakon što je zbog sankcija Rusiji izazvanih ratom u Ukrajini sva imovina ruskih oligarha zamrznuta, među pogođenima je bio i bivši vlasnik Chelseaja Roman Abramovich koji je morao da proda klub. Novi vlasnik postao je Todd Boehly koji je uveo nesvakidašnju politiku transfera.
Chelsea je ujedno i glavna priča poslednja dva prelazna roka jer je u njima potrošio 611,49 miliona evra, čime je oborio dotadašnji Barcelonin rekord iz sezone 2017/2018, kad su Katalonci za pojačanja izdvojili 380 miliona evra.
Najveći transfer ovoga prelaznog roka bio je prelazak veznog igrača Enza Fernandeza iz Benfice, za kog je Chelsea platio 121 milion evra. Argentinac Fernandez je na Svetskom prvenstvu u Kataru proglašen najboljim mladim igračem. Međutim, ni odšteta, a ni ostali detalji ugovora nisu bili svakodnevni. Fernandez je potpisao devetogodišnji ugovor pa bi po sezoni trebalo da zarađuje oko 10 miliona evra.
Boehly je veštim računovodstvenim manevrima stvorio uslove za zaobilaženje UEFA-inog finansijskog fer-pleja, odnosno dobro određenu amortizaciju. Ugovor je potpisan na devet godina, što znači da Chelsea odštetu za Fernandeza Benfici može isplaćivati u devet rata. Taj postupak je razljutio čelnike UEFA-e koji su već najavili izmenu pravila i ograničenje plaćanja odštetnih zahteva na pet godina. Dodajmo da su istim mudrolijama u Chelsea dovedeni i Englez Noni Madueke, Francuzi Benoit Badiashile i Wesley Fofana kao i Ukrajinac Mihajlo Mudrik.
Nakon kluba iz Londona, Bayern je kupovinom Joaa Cancela od Manchester Cityja obavio drugi najveći transfer ovog prelaznog roka. Cancelo u Bayern dolazi na pozajmicu do kraja sezone, uz mogućnost otkupa ugovora. Cena odštete u tom slučaju iznosila bi 70 miliona evra.
Treći najveći transfer bio je prelazak Portugalca Vitora Oliveire, poznatijeg kao Vitinha, iz Brage u Marseille, klub koji vodi hrvatski strateg Igor Tudor. Odšteta za Vitinhu iznosila je 35 miliona evra, a ugovor je potpisan na četiri i po godine.
Idući najskuplji transfer bio je prelaz levog krila, Ganjanina Kamaldeena Sulemane iz Rennesa u Southampton. Transfer je pomalo upitan jer su "sveci" pre nešto više od mesec već bili doveli novo levo krilo, donedavnog kapitena zagrebačkog Dinama Mislava Oršića. S obzirom na to da su time praktično udvostručili igrača na levoj strani, ostaje nejasno jesu li u Southamptonu nezadovoljni Oršićevom igrom ili nisu hteli da rizikuju povredu ili neku drugu neželjenu situaciju pred grčevitu borbu za opstanak u najelitnijem odeljku engleskog fudbala.
Navedeni transfer Oršića u Southampton najveći je transfer hrvatskih fudbalera u ovom prelaznom roku, a u redove Southamptona prešao je za odštetu od oko šest miliona evra. S obzirom na to da je Oršiću ovo bila poslednja godina ugovora s Dinamom, možemo zaključiti da je Dinamo odradio dobar posao.
Od neostvarenih transfera, najviše iskače onaj Joška Gvardiola, koji se takođe povezivao s prelaskom u Chelsea. Spekulisalo se kako su klubovi za Gvardiola bili spremni da plate i do 100 miliona evra, ali njegov aktualni klub RB Leipzig rekao je da će sve ponude za njega odbiti, nakon što je postao najskuplji štoper na svetu.
Transferi koji zaokružuju deset najvećih ovog prelaznog roka još su oni Ukrajinca Illje Zabarnjog, iz kijevskog Dinama u AFC Bournemouth za 22,7 miliona evra, Italijana Jorgea Filha, poznatijeg kao Jorginho, iz Chelseaja u Arsenal za 11,3 miliona evra. Ostali najveći transferi bili su pozajmice uz mogućnost otkupa ugovora. Austrijanac Marcel Sabitzer prešao je iz Bayerna na pozajmicu u Manchester United, a Španci Diego Llorente i Pedro Porro prešli su iz Leedsa u Romu, odnosno iz Sportinga u Tottenham, što je londonski klub platio pet miliona evra.