Žene koje koriste lekove za mršavljenje imaju veće šanse da pronađu posao, pokazuje istraživanje

Žene koje koriste lekove za lečenje gojaznosti ne gube samo kilograme – povećavaju i svoje šanse da pronađu posao.

To je glavni zaključak novog istraživanja profesorke ekonomije sa Univerziteta Harvard, Rebecce Diamond, koja je za Bloomberg News rekla da ju je na ovo istraživanje podstakao usputni komentar prijateljice o tome kako su ljudi počeli drugačije da se ophode prema njoj nakon što je počela da koristi GLP-1 terapiju.

Studija, koja još nije prošla stručnu recenziju, pokazala je da je stopa zaposlenosti među ženama koje nisu radile pre početka terapije porasla za 27 odsto nakon otprilike godinu i po dana.

"Masovni farmakološki gubitak telesne težine nije samo zdravstveni fenomen. To je i promena u načinu na koji društvo i tržište rada vrednuju telesnu težinu", zaključuje Diamond.

Ona dodaje da je podjednako važno ono što se nije promenilo.

"Situacije koje ostaju iste uglavnom su one koje već postoje, gde su prvi utisci odavno formirani i gde je telesna težina samo jedna od mnogih karakteristika osobe", navodi Diamond. Drugim rečima, žene koje su već bile zaposlene nisu imale veće šanse da pronađu bolji posao.

Zadovoljstvo životom nije zagarantovano

Diamond je analizirala podatke iz istraživanja Understanding America Study, koje sprovodi University of Southern California i obuhvata više od 10.000 odraslih ispitanika u SAD. Upoređivala je žene koje su počele da koriste GLP-1 lekove za mršavljenje sa ženama koje su želele da ih koriste, ali još nisu započele terapiju.

Uticaj na muškarce nije bio predmet analize jer žene znatno češće koriste GLP-1 lekove, a uzorak muškaraca u istraživanju bio je premali za pouzdane zaključke.

Dosadašnja istraživanja pokazivala su da žene sa višom telesnom težinom u proseku manje zarađuju i ređe su zaposlene, ali je bilo teško utvrditi da li je telesna težina uzrok ili samo povezana sa drugim faktorima, poput porodičnog porekla, obrazovanja ili socioekonomskog statusa.

"Ključno pitanje nije samo da li telesna težina igra ulogu, već gde ona igra ulogu - unutar postojećih poslova i odnosa ili u trenutku kada se formiraju novi poslovi i nove veze", piše Diamond u radu.

Koristeći podatke istraživanja, Diamond je formirala kontrolnu grupu od žena koje su izrazile želju da koriste lekove za gojaznost, ali ih još nisu uzimale. Pokazalo se da su žene koje ranije nisu bile zaposlene, a započele su GLP-1 terapiju, češće pronalazile posao. Istovremeno, žene koje su bile same imale su podjednako veću verovatnoću da zasnuju brak ili započnu zajednički život sa partnerom.

Međutim, ono što se nije promenilo jeste njihovo subjektivno zadovoljstvo životom.

"Iako na papiru njihov život izgleda bolje, ne vidi se istovremeno i porast subjektivnog osećaja blagostanja", rekla je Diamond u intervjuu.

Zbog ograničenog perioda posmatranja od dve godine, istraživanje nije moglo da utvrdi da li su žene koje koriste GLP-1 lekove kasnije ostvarile i veće prihode. Ipak, pokazalo se da su korisnice ovih lekova u proseku imale veće prihode domaćinstva od žena koje su samo bile zainteresovane za terapiju, pre svega zahvaljujući zaposlenim supružnicima koji su mogli da finansiraju skupe lekove.

Prema podacima Kaiser Family Foundation, jedan od osam Amerikanaca već je koristio neki GLP-1 lek, a očekuje se da će taj broj značajno rasti zahvaljujući širenju zdravstvenog osiguranja koje pokriva terapiju, kao i dostupnosti lekova u obliku tableta.

Globalno tržište GLP-1 lekova moglo bi da dostigne vrednost od 190 milijardi dolara do 2035. godine, što je više nego dvostruko u odnosu na 2025, navodi se u aprilskom izveštaju Morgan Stanley Research.

Poslednjih meseci u SAD su odobrene tablete za mršavljenje kompanija Eli Lilly & Co. i Novo Nordisk A/S, čime su GLP-1 lekovi postali dostupniji ljudima koji ne žele da koriste injekcije.

Kako sve više ljudi postiže uspeh uz pomoć lekova za mršavljenje, očekuje se da će se smanjivati razlika u zapošljavanju između osoba sa viškom kilograma i kandidata prosečne telesne težine.

Ipak, Diamond upozorava da bi ovaj trend mogao dodatno da produbi društvene nejednakosti.

"Za ljude sa nižim primanjima ili manje resursa lako je zamisliti scenario u kojem bi to moglo dodatno da poveća nejednakost", zaključuje ona.