Vikend esej: Vašington se kladi na veoma američku verziju digitalnih dolara

Dolar je prebrodio brojne najave svog kraha: kraj vezanosti za zlato, uspon evra, globalnu finansijsku krizu nastalu u Americi, uspon Kine i godine povremenih priča o dedolarizaciji. Dolar i dalje ostaje u centru globalne trgovine, pojavljujući se na jednoj strani skoro 90 odsto transakcija na valutnom tržištu vrednom 9,6 biliona dolara dnevno. Na drugom mestu? Evro, sa 30 odsto. Ipak, svemoćni "zelembać" je u ovu deceniju ušao delujući manje nepobedivo, delom zbog pogoršanja fiskalne situacije u SAD i sankcija koje je Bidenova administracija uvela Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Odgovor Vašingtona na budućnost dominacije dolara je upečatljiv. Umesto da se osloni na digitalnu valutu centralne banke (CBDC), ili da čeka da javne institucije modernizuju platni promet, odlučio je da strateški uloži u privatne digitalne dolare. GENIUS Act, uveden u zakon u julu, stvorio je prvi sveobuhvatni regulatorni okvir u SAD za platne stablecoine i dao Ministarstvu finansija SAD centralnu ulogu u pisanju pravila. Zakon "predstavlja priliku koja se pruža jednom u generaciji za proširenje dominacije dolara i uticaja SAD u finansijskim inovacijama", rekao je ministar finansija Scott Bessent na X-u dva meseca pre nego što je zakon usvojen.

Logika je jednostavna: ako je sledeća era novca digitalna, SAD treba da osigura da taj digitalni novac i dalje govori sa američkim akcentom. Posmatran na taj način, GENIUS Act je više od fintech zakonodavstva. To je industrijska politika za dolar. Prihvatanjem stablecoina, SAD su napravile proračunatu opkladu na infrastrukturu. Da li su učinile dovoljno da zaštite temelje, drugo je pitanje.

Nova kripto politika

Uspon stablecoina: digitalnih tokena koji su obično vezani za dolar i podržani imovinom denominovanom u dolarima i usvajanje GENIUS Act-a predstavljaju značajan zaokret u dugoj debati o kriptu. Godinama je sektor uglavnom posmatran kao problem finansijske regulative: svet spekulacija, hakovanja, bankarstva u senci, libertarijanizma i slogana tech-bro kulture. Sada se politika promenila. Stablecoini se sve više predstavljaju ne kao pretnja dolaru, već kao njegovo moguće proširenje.

"Verujem da stablecoini imaju potencijal da održe i prošire ulogu dolara na međunarodnom nivou", rekao je Christopher Waller, guverner Federalnih Rezervi, u govoru u februaru. "Stablecoini američkog dolara mogli bi biti posebno privlačni ljudima u zemljama sa visokom inflacijom ili onima koji nemaju lak ili pristupačan pristup gotovinskim dolarima ili bankarskim uslugama."

Argument za ovu opkladu lako je razumeti. Slanje novca je i dalje muka. Međunarodna plaćanja ostaju skupa, spora i netransparentna. Male firme i dalje čekaju da se bankovni transferi realizuju. Gotovinski dolar uživa poverenje širom sveta, ali tradicionalna dolarska infrastruktura — tehnologije, procesi i pravila koji kontrolišu tok dolara između institucija — nije pratila tempo razvoja i često je nezgrapna. Stablecoini obećavaju nešto bliže gotovini prilagođenoj internetu: stalno dostupni, trenutno prenosivi, programabilni i sa minimalnim graničnim ograničenjima.

To pomaže da se objasni zašto čak ni neuspeh projekata poput Libra-e, Facebookovog pokušaja iz 2019. da stvori globalnu digitalnu valutu, nije uništio ovu kategoriju. Libra je propala zato što je deficit poverenja bio prevelik za novi, privatno dizajnirani globalni monetarni sistem podržan od strane tehnološkog giganta. Ali ideja na koju je ukazivala: da platni instrumenti zasnovani na blockchain-u mogu značajno unaprediti kretanje novca - opstala je. Libra je izgubila, ali stablecoini su preživeli.

Trump je zakon nazvao "gigantskim korakom ka učvršćivanju američke dominacije u globalnim finansijama i kripto tehnologiji".

 

Najveća opasnost za dolar dolazi iz same Amerike | Depositphotos

Postoje dokazi da je tržište već dovoljno veliko da bude značajno. Obim transakcija stablecoina dostigao je rekordnih 33 biliona dolara u 2025. godini, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Ukupna vrednost stablecoina je mnogo manja nego što taj broj transakcija sugeriše, ali je i dalje značajna: približno između 250 i 300 milijardi dolara do kraja 2025, zavisno od metodologije. Oko 98 do 99 odsto tog tržišta denominovano je u dolarima. Bessent je prošle godine procenio da bi tržište moglo dostići tri biliona dolara u narednih nekoliko godina. Drugi analitičari navode brojku od dva biliona dolara, mada mnogo zavisi od toga da li će regulatorni okvir SAD omogućiti širu primenu.

Stablecoini su uglavnom podržani kratkoročnim Treasuries instrumentima i sredstvima sličnim gotovini. Izdavaoci stablecoina Circle i Tether postali su izuzetno veliki vlasnici US Treasuries-a, a u nekim slučajevima drže količine uporedive sa ili veće od onih koje poseduju pojedine suverene države. To stvara novu klasu strukturnih kupaca američkog državnog duga u trenutku kada su Vašingtonu potrebni.

To je jedan od razloga zašto je Trump administracija prihvatila stablecoine kao neku vrstu privatnog potpornog stuba za američku fiskalnu arhitekturu: način da se stvori dodatna potražnja za državnim zapisima dok izdavanje duga nastavlja da raste. U suštini, izdavaoci stablecoina postaju novi prenosni mehanizam između globalne potražnje za digitalnim dolarima i potrebe američke vlade da finansira samu sebe. "Ova novootkrivena potražnja mogla bi smanjiti troškove državnog zaduživanja i pomoći u obuzdavanju nacionalnog duga", rekao je Bessent na X-u.

 

A zaduživanja neće nedostajati. Očekuje se da će SAD imati godišnje budžetske deficite od oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda tokom naredne decenije, prema nestranačkom telu Congressional Budget Office, dok će odnos duga prema BDP-u dostići 108 odsto do 2030. godine. Dvostranački konsenzus potreban da se taj problem makar počne rešavati više ne postoji. Posmatrano na taj način, GENIUS Act je više od fintech zakonodavstva. To je pokušaj da se preduprede pokušaji da se tehnološkim putem zameni dominacija dolara.

Takvih pokušaja ima mnogo: Kina je sledila put državne digitalne valute. Evropa se više oslanjala na regulaciju, oprez i diskusije o digitalnom evru. SAD su izabrale kapitalističku opciju: postaviti zaštitne ograde, pustiti privatne firme da rastu i koristiti tržišne sile za širenje digitalnih dolara brže nego što bi to mogla javna birokratija.

Kritičari CBDC-a pomogli su da se taj put raščisti. U SAD je javna sumnja prema CBDC-ima snažna i dugotrajna, ukorenjena u osnovnom otporu prema tome da država bude previše blizu novčanicima građana. Stablecoini rešavaju taj problem nepoverenja stvaranjem tampon zone između vlade i maloprodajnih plaćanja. Oni omogućavaju Vašingtonu da oblikuje standarde bez toga da sam postane operater novčanika. To bi SAD moglo dati prednost u trci za digitalna plaćanja.

Zvaničnici u inostranstvu svakako deluju kao da tako misle. Evropski kreatori politika upozorili su da bi široka upotreba stablecoina vezanih za dolar mogla narušiti monetarni suverenitet i oslabiti finansiranje banaka. Radni dokument Evropske Centralne Banke (ECB) ovog meseca navodi da bi široko usvajanje stablecoina moglo predstavljati velike rizike za banke evrozone i kontrolu ECB nad monetarnom politikom, posebno ako su tokeni vezani za strane valute poput dolara. Internacionalni monetarni fond je takođe upozorio da bi stablecoini mogli ugroziti tradicionalno kreditiranje, otežati vođenje monetarne politike i izazvati rasprodaju rezervne imovine ukoliko poverenje bude narušeno.

Jáchymov, banjski grad u Ore planinama u Češkoj (istorijski Kraljevina Bohemija), mesto je gde je nastala reč 'dolar'. Početkom 16. veka, grad (tada poznat kao Sankt Joachimsthal ili Joachimova dolina) počeo je da kuje teške, visokokvalitetne srebrne novčiće zvane Joachimsthaleri. Vremenom je naziv skraćen na thaler (ili tolar na češkom), koji se kasnije lingvistički razvio u modernu reč dolar | Depositphotos

Pitanje veličine

Postoji i problem razmere. Zagovornici tržišta stablecoina vrednog dva biliona dolara često mešaju stanje i tokove. Ta cifra bi bila velika za novu finansijsku tehnologiju, ali bi i dalje bila mala u poređenju sa ogromnom količinom dolarske imovine. Forex tržište obrće 9,6 biliona dolara dnevno; tržište US Treasuries-a vredi 30 biliona dolara; repo tržište oko 13 biliona dolara. JPMorgan Chase & Co. tvrdi da bi usvajanje stablecoina moglo dovesti do velikog priliva sredstava u dolar, ali takođe napominje da mnogo zavisi od toga da li rast stablecoina predstavlja zaista novu stranu potražnju ili samo preraspodelu postojećih dolarskih sredstava iz bankarskih depozita i novčanih fondova. Ako je uglavnom reč o rotaciji, efekat na dolar je manji nego što entuzijasti sugerišu.

"Čak i uz pretpostavku veoma brzog rasta, stablecoini bi generisali samo dovoljno nove potražnje za US Treasuries da apsorbuju do jedne trećine novog federalnog zaduživanja u narednoj deceniji", kaže Stephen Jen iz Eurizon SLJ Capital Ltd.

Zbog toga je najsnažnija verzija optimističnog argumenta uža. Stablecoini sami po sebi neće spasiti dolar. Umesto toga, mogu modernizovati jedan kanal kroz koji dolar već ostvaruje svoju moć, čineći valutu lakšom za korišćenje na internet skali. Mogu produbiti neformalnu dolarizaciju na tržištima u razvoju, gde ljudi i firme žele pristup dolaru, ali nemaju pouzdanu bankarsku infrastrukturu. Mogu stvoriti značajnog novog kupca T-bills instrumenata ili pomoći SAD da projektuju monetarni uticaj u sledeću generaciju platne tehnologije.

"Problemi sa kojima se suočavaju tržište Treasuries-a od 29 biliona dolara i sam dolar prevazilaze bilo koju pojedinačnu inovaciju", kaže Josh Lipsky, predsedavajući za međunarodnu ekonomiju u Atlantic Council-u. "Ne postoji ništa što stablecoini mogu učiniti da utiče na temelje dolara, a to su poverenje, fiskalni procesi, vladavina prava i nezavisnost monetarnih vlasti."

Ovo gledište ukazuje na ključnu slabost optimističnog scenarija. Stablecoini mogu ojačati potražnju za digitalnim dolarima, ali ne rešavaju automatski dublje pitanje zašto bi dolar mogao izgubiti svoj položaj. Status rezervne valute nije samo pitanje praktičnosti. On počiva na poverenju u institucije, vladavini prava, otvorenim tržištima kapitala, predvidivosti spoljne i ekonomske politike SAD, kredibilitetu centralne banke i ponudi sigurne imovine dovoljno velikoj da je svet može držati. Status dolara zavisi pre svega od snage američkih pravnih institucija i nezavisnosti centralne banke. Stablecoini zasnovani na dolaru ne rešavaju nijedno od tih pitanja.

U 2026. najveći rizik za vladavinu dolara dolazi od samih SAD. Tu je, naravno, zastrašujuća američka fiskalna putanja. Ali predsednik Donald Trump je dodatno pojačao zabrinutost pokušajima da utiče na Federalne Rezerve, sprovođenjem odmazde nad političkim protivnicima i sukobima sa geopolitičkim saveznicima. U tom kontekstu, GENIUS Act više liči na pametno ojačanje nego na lek za probleme dolara. On prepoznaje da će budućnost novca biti digitalnija, privatnija i geopolitički spornija. Takođe prepoznaje da je najveća komparativna prednost Amerike i dalje sposobnost njenog privatnog sektora da razvije alate koje ostatak sveta usvaja. To bi dolaru trebalo da pruži prednost.

Ali stara istina i dalje važi: vladavina dolara nikada nije bila obezbeđena samo tehnologijom. Bila je obezbeđena poverenjem. Stablecoini mogu pomoći Americi da izvozi digitalne dolare brzinom interneta. Možda čak mogu kupiti vreme. Ali ne mogu proizvesti politički i institucionalni kredibilitet na kojem se status rezervne valute na kraju zasniva.