Turizam sa predznakom "vinski" u punom smislu kao da praktično još nije ni otkriven na prostorima nekadašnje Jugoslavije.
Naravno da su neke države to ranije razumele i nešto ozbiljnije proučile barem deo mogućnosti, ali se i dalje oslanjaju na svoje glavne turističke atribute - more, planine, reke, jezera, netaknutu prirodu, gastronomiju i etno-začine. No, vinska turistička priča može biti ogromna prilika za razvoj, kako urbanih, tako ruralnih područja.
Bela vina Posavine, slovenačka Brda, istarska malvazija, autohtone sorte jadranske regije, hercegovska igra žilavke i blatine sa kamena, vranac koji spaja i razdvaja Crnu Goru i Severnu Makedoniju, uz srpsku tamjaniku kao suverenog vladara lokalnim HoReCa tržištem, u par reči putniku namerniku opisuju potencijalnu vinsku ponudu.
Možda bi tako i ostalo, pogotovo u onoj staroj Jugi kad je pod vinogradima bilo preko 200.000 hektara, no situacija se drastično promenila od perioda socijalističke hiperprodukcije jeftinog vina. Ukupna površina je danas jedva polovina tog broja gde, osim Crne Gore, BiH i Kosova sa po nešto više od 3.000 hektara, Hrvatska, Slovenija i Srbija imaju relativno isto (oko 20.000 svaka), a Severna Makedonija najviše, blizu 24.000 hektara.
Foto: Bloomberg
Treba znati da veliki deo tih površina zauzima stono grožđe, a kao što je najčešće potrebno, deo roda sa čokota odstraniti i berbu redukovati kako bi se dobila što bolja sirovina, tako su uz primenu savremenih tehnologija, proverenih sorti i osvojenih znanja, postavljeni uslovi za kvalitetnija i raznovrsnija vina od manje sirovine. Pri čemu se autohtone sorte krenu izvlačiti iz zaborava na zadovoljstvo vinskih globtrotera...
Svakako da je period krajem avgusta pa sve do kraja oktobra, kad je grožđe slatko a vinogradi još bujni, savršen za vinske pustolovine. Doživljaj berbe nezaboravan je sam po sebi i ugodan vid rekreacije, što su odavno otkrile ekipe ambasadora na ovim prostorima koje rado "pomažu" pri branju. Možda možete i vi, samo se za dozvolu treba najaviti vlasniku vinograda, onom koji, naravno, razume vrednost vinskog turizma, a njemu je svaki dodatni par ruku u to vreme takođe poželjan.
I da pomognemo u odluci gde zabosti prst na Google Maps u potrazi za vrhunskim, ne samo vinskim doživljajem, predlažemo svojevrstan Adria "đir".
Na maratonu posebno su nas 'usporile' ovakve lepote. Ostrvo Rab. Foto: Lična arhiva
Pušipel, furmint, moslavac, jedno grožđe za velike nade
Krajnji severozapad ove ture neka bude start, pogotovo ako stižete iz EU. To je nekako i pravedno znajući da su pristupni i drugi EU fondovi zapravo stvorili i rađaju novu vinsku sliku Balkana. Dobro, zapadnijeg Balkana... Oznake tog finansijskog bustera vidljive su svuda, na zidovima vinarija, tankovima, mašinama u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Ipak, nije samo proizvodnja vina obuhvaćena ubrzanim razvojem. Tu su i smeštajni kapaciteti, putevi, očuvanje okoline i usmerenje ka organskoj proizvodnji, restauracija istorijskih mesta i događaja, ljudski resursi. Uz EU je mnogo toga procvetalo, pa i za putnika namernika.
Vinarija Štampar u selu Sveti Urban u Međimurju nudi savršenu priliku da vas terasasti vinograd oduševi za sva vremena. Taj položaj Mađerkin breg (341 metar), tek je nešto niži od najvišeg među stotinama bregova koji se bukvalno pružaju do četiri države: Mađarske, Austrije, Slovačke i, naravno, Slovenije, koja je toliko blizu da čep iz penušavca pri otvaranju gotovo odskoči preko granice.
Negujući vinsku tradiciju, vinar David Štampar se, uz internacionalne, posvetio i lokalnim sortama poput pušipela i muškata. Moderna vina donose zlata sa najprestižnijeg svetskog nadmetanja u Londonu Decanter World Wine Awards pa je tu medalju osvojio i penušavac Urban White.
David Štampar. Foto: Lična arhiva
Fantastičan pogled i degustacija vina na Mađerkinom bregu su bolji od bilo kakve tehnički savršene degustacione sale, a podrum prepun ogromnih bačvi, iako sagrađen 2000. godine, dodatno je patiniran pa izgleda drevno dok mami na selfi fotkanje.
David, predsednik lokalnog udruženja vinara zaslužan je za nastanak posebne boce za pušipel, sortu u Srbiji i Mađarskoj poznatoj kao furmint, u Moslavini kao moslavac. jedan je od pokretača projekta Mlado Međimurje, što promoviše sortu silvanac zeleni i vino koje ide u prodaju odmah pošto je početkom novembra proizvedeno. Divne kiseline sjajno podržavaju masniju hranu, a cena buteljke je ispod pet evra. U maju organizuju manifestaciju Urbanovo, jednu od najjačih u Hrvatskoj.
Vinarija Štampar u selu Sveti Urban u Međimurju nudi savršenu priliku da vas terasasti vinograd, ali i pogled sa visine oduševe. Foto: Lična arhiva
Naravno da lokalni smeštaj nudi upoznavanje sa lokalnim prilikama i ljudima, ali umornima od puta i ozbiljne degustacije vina, Terme Sveti Martin, kao prvi healthness resort u Evropi pružaju neophodnu relaksaciju. Udaljene svega osam kilometara od vinograda Štampar, otvaraju čitav špil ponude: zatvorene bazene Temple of Life sa blagotvornim termalnim vodama, otvoreni aquapark MartiLandia, razne vrste spa, fitness i sportske rekreacije uz golf teren sa devet rupa, bajking, hajking... Gotovo sve što možete zamisliti i poželeti.
Deo spa centra Terme Sveti Martin u Međimurju. Foto: Lična arhiva
Sam put kroz Međimurje, jedinu evropsku regiju koja je tri puta osvojila nagradu European Destination of Excellence, tih 700 i nešto kvadratnih kilometara ustalasanog zelenila i šuma oko administrativnog središta Čakovca, neodoljivo pri dolasku podsećaju na umirujuću zemlju Teletabisa.
Vrhunska estetika hortikulture, figurativno uobličeno grmlje, polja kukuruza duž dobre mreže lokalnih puteva i veoma strmi vinogradi, smenjuju se sa slikovitim nizovima žutih, zelenih, crvenih bundeva naizgled zaboravljenih u poljima. Iz njih se samo vadi seme za cenjeno bučino ulje, "najbolje na svetu", kako reče neko, a tikve se ostave da prirodno obogate zemlju.
Čakovec, administrativno sedište županije nastao je na bazi rimskog naselja i potom drvenog utvrđenja iz 13. veka. Tri veka docnije sa porodicom Zrinski kreće da se širi pa je danas dvorac Zrinski, taj stari deo grada sa zidinama, kulama, zvonikom, palatom, muzejom i parkovima, mesto za spajanje sa istorijom.
Svet penušavog zadovoljstva u carstvu rebule
Nakon otprilike tri i po sata vožnje od Čakovca na jugozapad stiže se u oblast Brda. Zelenu slovenačku Toskanu prošaranu zemljanim putevima i mediteranskom klimom, ujedno zemlju ekstremnog vinarenja, kako pojedini stručnjaci nazivaju to područje gde se često gubi pojam da li su loze u Sloveniji ili Italiji, a sorta rebula ponosno na grudima nosi orden autohtonosti.
Brojna organska, biodinamička vina, kao i penušavci koji kvalitetom bez po muke pobeđuju one najslavnije iz Šampanje, nastaju tu dok vinari Brda dugi niz godina pa i decenija unazad, pišu vinsku istoriju regiona.
Foto: Lična arhiva
Ne samo vinsku već i turističku. Rasute po strmim padinama ređaju se vinske veličine i legende: Movia, Šćurek, Klinec, Simčič, Prinčič, Jakončič, Erzetič, Tilia… Još mnogo njih koji će vas oduševiti svojim vinima bilo gde da zastanete. Ali kada su penušavci u pitanju, poseban i sve popularniji vinski segment u svetu (i regionu), vinarija Bjana, vlasnika Mirana Sirka, pravo je mesto da se rasplamsa strast prema mehurićima.
Brojni regionalni trofeji, platine sa Decantera, ugrađene su u zidove podruma porodične kuće u mestu Biljana, najstarije u Brdima i prema zapisima sagrađene pre osam vekova još 1208. godine. U ovoj kući imena Chateau Dorišče, miris penušave rebule savršeno ide uz suvo meso i huk prohujalih vekova, taman toliko da dopuni energiju za dalje putovanje.
Prizor iz Motovuna. Foto: Lična arhiva
Malvazija ili nepodnošljiva lakoća postojanja
Postoji više vrsta malvazije i neke od njih se znatno razlikuju od našeg poimanja one lagane, cvetne, istarske koja je nezaustavljivo pokrenula razvoj Istre kao regije.
Stotinak kilometara južno od Brda nalazi se mesto Buje, u jugoslovenskoj prošlosti široko poznato po imenu fabrike kao ono odakle dolaze digitroni. Sad smo zakoračili u Hrvatsku, a lepi, stari, kameni gradić na uzvišenju, zapravo je samo jedan od mnogih sličnog tipa u zaleđu Istre, možda i daleko atraktivnijih. Ipak, to što je udaljen samo pet kilometara od mora i tek nešto više od 40 od Trsta, a dvokrevetna soba se može naći za stotinak evra, čini ga ekstremno privlačnim kao baza za dalja istraživanja. Posebno vinskom turisti. Zašto?
Nezaobilazni pratilac vinske gozbe. Foto: Lična arhiva
Vinarija Veralda sa svojevremeno u Londonu najbolje ocenjenim crvenim istarskim vinom, udaljena je svega 3,5 kilometara. Duplo toliko je do vinarije Kozlović u Momjanu, jedne od najznačajnijih i najlepših istarskih vinarija sa čuvenim malvazijama Đanfranka Kozlovića od kojih je Santa Lucia osvojila platinu na Decanteru.
Ostrvo Rab. Foto: Lična arhiva
Arhitektonski spektakularna, smeštena u klancu ispod starog grada Momjana, vinarija se nalazi u neposrednom komšiluku jednog od najautentičnijih restorana tog podneblja. Supa od špargle, fritaje, tek ubrane šumske pečurke, tartufi, domaće pašte, meso autohtonog boškarina, stekovi sa žara i čuvena istarska maslinova ulja - dragulji su kuhinje Mire Zrnić, vlasnice konobe Stari Podrum.
Ali mora se dalje, opet stotinak kilometara na jugoistok kroz park i tunel Ečku, ka Opatiji i Kvarneru, pa uz Jadransku magistralu. A uz put mnoštvo izazova. Vinistra, izložba vina koju neizostavno treba posetiti ako ste u prolazu, ali i istoimeno udruženje vinara Istre, dala je poseban zamajac razvoju poluostrva koje bukvalno "vri" od turista na dva i četiri točka, sa prikolicama i bez njih. U potrazi za plažama, školjkama i vinima, trči se, pliva, leti, pa i sve više zalazi u etno-priče kontinentalnog dela i ponude.
Kvarner, žlahtina i druga jadranska blaga
Stara dama Opatija sa esencijom hedonizma u čuvenom restoranu Plavi podrum, potom Rijeka sa bogatim kulturnim sadržajima gde ne računamo samo parkirani i renovirani Titov brod Galeb namenjen da bude brod-muzej, zapravo je tek odskočna daska ka ostrvima i obali Dalmacije, jednom potpuno drugačijem vidu vinsko-turističkog istraživanja. Od Rijeke do Dubrovnika je oko 600 kilometara i tek nešto više od šest sati vožnje, ali u potrazi za vinskim iskušenjima možete na toj relaciji proboraviti čitav život a da ne vidite ni deo. Samo Korčula i Pelješac kriju stotinak velikih, a posebno manjih vinarija kao što su Zure, ili Bire, poslednjih godina dospelih u žižu javnosti vinima od autohtone sorte grk.
Kvarnerski pjenušac. Foto: Lična arhiva
Plavac mali, dingač posebno, uz babič i legendarni pošip samo nastavljaju niz zanimljivih sorti koji kreće od Kvarnera. Bela žlahtina, u nešto ozbiljnijem stilu ili penušava, crveni debit, koji lagano otkriva karte, cvetna maraština, uz ranije pomenute sorte pružiće puno lepih trenutaka u skrovitim VIP uvalama ili restoranima kakav je Opat u istoimenom zalivu na Kornatima. Srednjevekovni viteški turnir sa karnevalom Rabska fjera, kao kakav živopisni put vremeplovom doliće sočne turističke arome na Rabu, najjužnijem ostrvu Kvarnera, što vam uz odlična lokalna maslinova ulja i sušenu hobotnicu od srca preporučujemo.
Zakačiti krš, proći stazama Tina Ujevića
Krš blatina ili žilavka, reč je o upečatljivim vinima vinarije Škegro u Radišićima kraj Ljubuškog, koja imenom savršeno opisuju ono što vas čeka u Hercegovini. No upravo je taj kamen savršena podloga za grožđa ovih sorti kojima je posvećen veoma cenjeni eno-gastro festival Blaž Enology (blatina - žilavka) u Međugorju poznatom po religijskom turizmu a zanimljivom daleko više od toga. Čista, lepo uređena mesta u blizini Neretve i Mostara među kojima je i Čitluk, nude iz godine u godinu sve više.
Carska Vina Grga Vasilj. Foto: Lična arhiva
Ne samo vodopad Kravicu na reci Trebižat, rimske iskopine ili kamene tvrđave, već i vinarije koje uz odlična vina užurbano pripremaju smeštajne kapacitete. Carska Vina Grga Vasilj sa hotelom Cesarica, Vinarija Čitluk, Nuić, Andrija, čuvena biodinamička vinarija Josipa Brkića, sve su same poslastice za ljubitelje vina. Pritom se, u već provereni sortni par, poslednjih godina uvrstio i crni trnjak, dobivši zasluženo mesto i svoj Festival u Ljubuškom, dok crvena i roze vina ove sorte privlače sve veću pažnju. Baš kao i restoran Tabak unutar Muzeja duvana.
Muzej duvana. Foto: Lična arhiva
Popularnost trnjak stiče i preko obližnje hrvatske granice u Vrgorcu, rodnom mestu Tina Ujevića. Ali ovde svakako treba ispratiti i trag lokalne bele sorte kujundžuše koji vodi do centra u pedesetak kilometara udaljenom Imotskom, poznatom kao grad sa najviše mercedesa po glavi stanovnika.
Ulazak u carstvo vranca i kratošije
Vrednim naučnim radom na internacionalnom nivou vranac i kratošija proglašeni su crnogorskim autohtonim sortama, a ova sorta dobila je zvanično i svoj međunarodni Dan kratošije 24. aprila.
Posle svega pređenih tridesetak kilometara stiže se iz Dubrovnika u Trebinje, carstvo vranca i žilavke. Zasad polje, kraj ledene Trebišnice vinograd vinarije Podrumi Vukoje 1982, krije među čokotima fabriku destilata, ali i moderan Destilerija aperitivo bar & shop.
Lična arhiva
Trebinje krasi prava mediteranska klima i vajb unutar Starog grada dok vrhunska gastronomija očekuje namernike u Vinskoj galeriji, restoranu iznad vinskog podruma Radovana Vukoja. Tu se, sad će deveta godina, kako se na terasi i krovu odakle se Trebinje vidi kao na dlanu, krajem avgusta održava Salon žilavke, okupljajući gotovo sve proizvođače ovog vina iz Hercegovine te brojne vinske znatiželjnike iz inostranstva.
Lična arhiva
Manastir i vinarija manastira Tvrdoš poseban su doživljaj, a ko više voli sportske i rekreativne centre, obavezno mora posetiti resort Grad Sunca Water and Dino park, nekih četiri kilometra od centra Trebinja.
Preko Nikšića put vodi ka Podgorici gde u Ćemovskom polju na oko 2.300 hektara stoji jedan od najvećih monolitnih vinograda Evrope, a u vlasništvu kompanije Plantaže. Uz preko 11 miliona čokota, brojna ogledna polja, tu su i tri džinovska podruma gde je Šipčanik, kao nekadašnji podzemni aerodrom, prava atrakcija. Isto je i Cijevna, reka što izvire u Albaniji, a čarobnim kanjonom oivičava plantažu sa koje dolaze vina poput popularnog vranca Pro Corde. To naučno potvrđeno "zdravo" vino je 2025. godine u Londonu na Decanteru krunisano zlatom.
U Ćemovskom polju u Crnoj Gori je jedan od najvećih monolitnih vinograda Evrope, a u vlasništvu kompanije Plantaže. Foto: Lična arhiva
Ali ako je do pre nekoliko godina jedina svetla i pomena vredna tačka vinske scene bila vezana za Plantaže, situacija se uz pomoć evropskih fondova za razvoj ubrzano menja. Niču nove, moderne, luksuzne vinarije, pogotovo ako krenete putem ka Cetinju.
Mnoge od njih se spuštaju ka Skadarskom jezeru nudeći sjajna vina, ekskluzivan mir u gustom zelenilu i eleganciju. Pravo mesto da probate sortnu kratošiju koju čitav svet pije pod imenom zinfandel ili primitivo, a u Hrvatskoj kao kaštelanski crljenak ili tribidrag.
Vinarija Marković. Foto; Lična arhiva
Udaljena od puteva porodična vinarija Marković u Dobrskom selu, osim vina nudi prelepo uređeno imanje, staklenu i zatvorenu degustacionu dvoranu, četiri smeštajne jedinice sa bazenom i sedam metara ispod zemlje u kamenu iskopan podrum neobičnog oblika prepun artističkih predmeta i slika koje ocrtavaju duhovni i svetovni sustav Crne Gore. Kao poseban raritet nude u Crnoj Gori redak pino noar, ali i crnu tamjaniku donesenu iz manastira Bukovo u Negotinskoj Krajini.
Vrhunski doživljaj makedonskog vina u centru Skoplja
Kojim god dobrim putem krenuli od Podgorice do Skoplja, trebaće vam oko pet i po sati vožnje. A svega četiri kilometra od centra Prestonice Severne Makedonije nalazi se Chateau Kamnik, svakako jedna od najviše nagrađivanih vinarija Balkana. Njihov moćni i prefinjeni vranac, ali i širaz, merlo, kaberne, vina u bocama sa metalnom etiketom, mamac su da se popnete do hotela Kamnik, a potom i vinarije na vrhu brda.
Depositphotos
Neka vas ne uznemire pucnji koji se povremeno čuju, u pitanju je strelište, a već ulazak u restoran hotela sa četiri zvezdice The Hunter's Lodge, neposredno ispod vinarije Chateau Kamnik, brojnim trofejima po zidovima ukazuje da je ovde lov zabava No.1. Naravno, odmah iza ispijanja vrhunskih vina dok iz vinarije okružene vinogradima nadaleko puca pogled na veliki deo Skoplja.
Za ovaj gastronomsko-hedonistički hram vlasnika Ikija Malinkovskog, poznavaoci jela od divljači koja predstavljaju veliki deo menija tvrde da je možda i najbolji takav restoran u regionu.
U trenutno najbrže rastućoj vinskoj bajci Srbije
Nekako uporedo sa trajanjem fame oko enormne popularnosti tamjanike u srpskim kafanama, provlači se brz uspon Fruške gore i ustoličenje te regije na trenutni pijedestal razvoja vinsko-turističke kulture.
Otprilike pet i po sati traje vožnja od Skoplja do Novog Slankamena, gde se na bregu nalazi ekskluzivna vinarija Atelje vina Šapat čiji je restoran Fleur de Sel osvojio jednu od jedine prve dve Michelin zvezdice dodeljene srpskim restoranima do sad. Odlična vina, fantastičan servis i kuhinja, čudesan vinski podrum i pogled preko Dunava i čitave Vojvodine na sever oduševiće svakoga. A šta je tu autohtono? Pa vino Bianca od sorte muskat žuti (što je zapravo tamjanika), okitilo se zlatnom Mundus Vini medaljom u Nemačkoj.
Depositphotos
Šumadija se u vinsko-turističkom smislu takođe podiže na novi stepenik, Vinarija Aleksandrović gradi vinski hotel, već ima apartmane u okviru vinograda. Vinarija Doja u Toplici možda najluksuznije sobe okružene vinogradom crvenog autohtonog kralja prokupca, a Despotika kraj Smederevske Palanke vinograde i vina morave. Ipak se sada iz Šapata upućujemo ka hrvatskoj granici u otprilike sat i po vožnje udaljenu Vinariju Erdevik. Zašto? Zato što Šapat možda ima luks smeštajne kapacitete i restoran, ali kuhinja Erdevika nije nimalo manje maštovita, dok je enološkinja Tanja Đuričić stvorila šardone Omnibus Lector, svojevremeno najbolje ocenjeno srpsko vino na Decanteru svih vremena. Šta je tu autohtono? Pa Belluci Tamjanika čija je etiketa sa crnom Madonom izazvala mnogo galame.
Kao sa razglednice - vina Erdevik. Lična arhiva
Uz vinariju je jezero, sportski tereni, a nedaleko, u selu Šišatovcu i "najluđa" garažna vinarija Chichateau, čiji je roze Pink Punk pokrenuo 'New Rose Wave' in Serbia.
Fruška gora je u ovom trenutku postojbina grašca, prema popularnosti najbrže rastuće bele sorte, pogotovo od kad je Grašac Vinčić osvojio titulu Best of Show na Decanteru i bio svrstan među devet najboljih belih suvih vina sveta.
Nažalost, posebnih preporuka za smeštaj između ove dve-tri vinsko-turističke primadone baš i nema. Neprestano se samo "filozofira" oko tih kapaciteta, a mi odosmo dalje ka zalazećem suncu.
Fruška gora se ustoličila trenutno kao epicentar razvoja vinsko-turističke kulture. Foto: Lična arhiva
Pohitajmo do početne tačke
Čim se od Erdevika pređe u Hrvatsku, dočeka vas raj predikatnih (slatkih - odstajalih) vina na Principovcu, isturenom odeljenju Iločkih podruma u zgradi grofovskog letnjikovca iz 19. veka. Odavde počinje vladavina traminca i grašca koji se sad zove graševina. Ta sorta posebne izraze iskazaće u Kutjevu u istoimenom podrumu, te kod vinara Galića ili Vlade Krauthakera, dok za kralja vina tog područja većina smatra legendarnog Ivana Enjingija.
Lična arhiva
Pedeset kilometara južno od Kutjeva je vinarija verovatno najznačajnijeg vinara Republike Srpske, Željka Jungića. U Markovcu, nedaleko od Banjaluke, savremena vinarija sa prelepim vinogradima ponudiće vam uz vrhunske internacionalne sorte verovatno najzapadniju tamjaniku i jedan od najsevernijih vranaca. Toliko da zaokružimo autohtonu priču.
A onda od Banjaluke još 270 kilometara ili nešto više od tri sata na sever - severozapad i stigli smo na Start u Sveti Urban. Pa hajde sve ponovo, još 2.817 kilometara, samo druge vinarije i doživljaji. To neki drugi put.
(Autor je dugogodišnji pisac za stručni portal koji se bavi vinima i jedan od značajnijih eksperata za vinsku kulturu u regiji i šire.)
.webp){kind=icon}
