Želite da budete srećni na poslu? Jedite leblebije

Ultraprerađena hrana može povećati rizik od depresije i anksioznosti za čak 53 odsto, pokazuju istraživanja. Ogroman uticaj neadekvatne ishrane na mentalno zdravlje naterao je ljude da ozbiljnije pristupe svom dnevnom meniju, što potvrđuju i brojevi. Čak 60 odsto potrošača u Velikoj Britaniji veruje da je ishrana ključna za njihovu sreću.

Hrana koja podstiče raspoloženje (eng. mood food) nalazi se u fokusu i stručne javnosti. Informativna platforma za razvoj i tehnologiju hrane i pića „Food Navigator“ proglasila ju je megatrendom za 2025. godinu, a našla se i na listi top 10 globalnih trendova kompanije „Innova Market Insights“.

Veliko interesovanje za „mood food“ ne iznenađuje nutricioniste, koji ističu da su prvi naučni radovi o povezanosti ishrane i mentalne dobrobiti objavljeni pre jedne decenije.

Kako hrana pozitivno utiče na mentalno zdravlje i šta nauka kaže o tome, pitali smo Tanju Turundžievu, nutricionistkinju sa 25-godišnjom karijerom.

Tanja Turundžieva, nutricionistkinja, kaže da nije svaka zdrava hrana zdrava za svakoga. Foto: Privatna arhiva

„Kanadski lekar Hans Selije, tvorac teorije o stresu, lepo je objasnio da i pozitivan stres može biti šok za organizam. Jačina stresa se najviše određuje prema lučenju hormona kateholamina, koji može uticati na sve organe i funkcije organizma – kardiovaskularni, imunološki i endokrini sistem“, rekla je Turundžieva za Bloomberg Adriju.

Prva stvar koju savetuje svojim klijentima, među kojim su i oni iz poslovne zajednice, jeste da je individualni pristup ishrani uvek najbolja formula za dobro zdravlje. Kaže da ljudi moraju da znaju koja im hrana odgovara. U suprotnom, čak i ako je najzdravija, može biti pogrešna za njihov organizam.

Preporučuje mediteranski način ishrane kao efikasan u borbi sa stresom.

Mediteranska hrana najviše prija uz more... Foto: Depositphotos

 

„Unos proteina iz ribe i morskih plodova u kombinaciji sa svežim salatama ublažava napetost. Ugljeni hidrati takođe pomažu u smanjenju stresa, ali samo monosaharidni šećeri, odnosno sveže voće. Orašasti plodovi, zahvaljujući eteričnim uljima, prisustvu esencijalnih aminokiselina i velikoj količini antioksidanata iz vitamina i minerala, podstiču lučenje serotonina, poznatog kao 'hormon sreće'. Na vrhu liste su orasi, bademi i brazilski orah“, navodi Turundžieva.

Na njenoj listi namirnica koje podstiču sreću nalaze se i mahunarke, poput pasulja, graška, sočiva i boranije. Ipak, leblebija je ubedljivo na vrhu.

Humus, popularni namaz od leblebija. Foto: Depositphotos

Tu mahunarku stručnjaci izdvajaju kao vodeću antistres hranljivu namirnicu na svetskom nivou, a interesovanje za njom nikada nije bilo veće. Očekuje se da globalno tržište leblebija dostigne 22,95 milijardi dolara do 2029. godine, uz godišnju stopu rasta od 8,1 odsto. Izveštaj The Business Research Company navodi da je jedan od glavnih razloga za ovaj snažan rast upravo povećan fokus na zdravu ishranu koja podstiče blagostanje. Snagu leblebije ističe i Turundžieva.

„Leblebija sadrži uravnotežen odnos proteina, ugljenih hidrata i grupe B vitamina, koji su odlični za organizam kada je pod stresom“, kaže ona.

Turundžieva ističe i bezglutenske žitarice - kinou, amarant i heljdu, koje, osim visokog sadržaja B vitamina, sadrže i magnezijum, važan za nervni sistem zbog umirujućeg dejstva.

Mahunarke su univerzalni saveznik koji poboljšava raspoloženje. Foto: Depositphotos

 

„Ključni faktor u izboru hrane je prisustvo svežih enzima iz sirovog voća i povrća, kao i dovoljan unos vode. Ne smemo zaboraviti ni sirove semenke suncokreta, lana, susama i bundeve, koje, ako su termički neobrađene i neslane, pomažu u smanjenju i eliminaciji stresa iz organizma“, objašnjava ona.

Još jedna važna stvar je da zdrave namirnice same po sebi ne znače ništa bez pravilne vremenske raspodele konzumiranja. Turundžieva ističe da moramo imati tri obroka dnevno, iako poslovne obaveze to često otežavaju. Ipak, smatra da se uz malo bolje organizacije dan može „preživeti“, a istovremeno očuvati imunitet u dobrom stanju. Za bolje raspoloženje i produktivnost tokom radnog dana, ona savetuje sledeće:

• Ujutru uvek konzumirati laneno ulje, orahe, prirodno ceđeni sok sa kašikom kvalitetnog meda i, po mogućnosti, zameniti kofein voćnim čajem ili čajem od kamilice.

• Unos sezonskog voća, orašastih plodova i semenki neka bude u prepodnevnim satima, odnosno neka doručak traje duže. U obzir dolaze i voćni smutiji, koji su sada popularni, ali uvek treba da sadrže i vodu kako ne bi bili previše koncentrisani.

• Dugi periodi bez hrane nikako nisu preporučljivi – ručak treba da bude umeren i baziran na unosu proteina, poput ribe i morskih plodova ili kvalitetnog ćurećeg mesa, uz raznovrsnu svežu salatu začinjenu maslinovim uljem, solju i limunom.

• Večera ne treba da bude prekasno. Sveža salata i prirodno ceđeni sok, pa čak i jedna čaša kvalitetnog crnog vina, sasvim su dovoljni.

Za kraj, Turundžieva naglašava šta bi trebalo izbegavati. Svi koji su pod stresom moraju zauvek zaboraviti na energetske napitke, jaka alkoholna pića i rafinisane bele šećere.