.webp){kind=icon}
Reč je o veganskim slatkišima bez dodatog šećera i glutena ili, kako je kratko šažeto u samom imenu brenda: "Ćao šećeru". Mnogi Beograđani već dobro znaju za poslastičarnicu na Dorćolu gde mogu naći kuglice, mafine, torte, čokolade, palačinke, tiramisu, zdravu verziju nutele – a sve po receptu bez šećera.
Umesto šećera, Stefan Lalić i Jelena Bastajić odlučili su se za zdraviju varijantu. Pre sedam godina dosetili su se da u slatkiše dodaju sveže urme i tako naprave zdravije poslastice. Prvo su ih pravili za sebe, onda za onlajn prodaju, sada ih prave u poslastičarnici, a uskoro i će ih prodavati i na štandu u jednom od najvećih prestoničkih tržnih centara, Delta Cityju. Pored urmi, tu su i drugi sastojci - koštunjavo voće, organski kokosovi listići, organski kakao... Sve slatko, a bez šećera.
Kako kažu, sve je počelo kada su krenuli da se hrane zdravo kod kuće.
Opširnije
Saga o najbogatijoj ženi na svetu: da li sve dolazi sa cenom
Françoise Bettencourt Meyers, bogata 94,9 milijardi dolara, imala je težak odnos sa svojom majkom.
07.12.2023
Da li biftek od 1.000 evra zaista vredi toliko
Ako postoji skupa japanska delicija koja privlači pažnju javnosti, to je suši.
04.12.2023
Koliko se državama u regionu isplati saradnja sa Michelinom?
Slovenija je za svoj prvi Michelinov vodič platila 925.000 evra, dok Hrvatska i Srbija ne otkrivaju troškove saradnje s MichelinMichelin Guide, koji je u vlasništvu francuskog proizvođača guma i jedan od najprepoznatljivijih vodiča u svetu kulinarstva.
18.11.2023
Alpi i Solt Lejk Siti korak bliže Olimpijskim igrama
Francuski Alpi i Solt Lejk Siti su korak bliže tome da budu domaćini Zimskih olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2030. i 2034. godine.
03.12.2023
"Izbacili smo šećer, a ja sam krenula da eksperimentišem zbog nas, jer tada na tržištu nije bilo ničeg sličnog... Zapravo, bilo je, ali je ili bilo bezukusno, ili je imalo veštačke zaslađivače, gluten i tako dalje... Ništa nije imalo ceo paket", objašnjava Jelena. "Kada sam napravila prve kuglice, sa ukusom lešnika, Stefan je probao i rekao - to je to." Danas je ta kuglica sa ukusnom lešnika identičnog sastava kao ona koju su tada napravili i može se probati u njihovoj poslastičarnici.
Ćao šećeru
"Razvili smo više različitih vrsta kuglica. Tad ni kutije nismo imali, a hteli smo da krenemo da prodajemo onlajn. Nabavili smo kutije za picu, dok ne skupimo para da napravimo naše kutije", priča nam Jelena, dodajući da je Stefan tada pisao na gornjem delu kutije poruke koje su se rimovale. Vremenom su došli i ostali proizvodi - sada ima 12 kategorija, a 50-60 različitih proizvoda.
Nakon toga slede godine zalaganja i teškog rada, ili, kako opisuje Stefan, "teško, ali slatko". Na pitanje koja godina je bila najizazovnija, Stefan brzo odgovara – svaka.
"Imali smo proizvod, nazvan 'namazanko' - zdrava verzija nutele, savršen proizvod. Hteli smo da uđemo na veće tržište, ali da bismo ušli u lance supermarketa, trebalo je da 'namazanko' ima dug rok trajanja, a nama je rok 10 dana jer je sve sveže, prirodno, bez konzervansa. Tu kreće izazovan period koji je trajao dve godine. Pokušavali smo da napravimo proizvod bez konzervansa, da ostane skroz prirodan. Na kraju smo i uspeli, ali ukus nije bio zadovoljavajući", priseća se Stefan.
Na to da novi "namazanko" može dugo da stoji na polici, bez dodatka hemije, a da mu ukus bude približno dobar kao što je ovom, potrošeno je nekoliko miliona dinara, dve i po godine rada i mnogo energije, ali su Jelena i Stefan na kraju ipak odustali. "Shvatili smo da je to menjanje biznis ideje. Totalno je drugačije od filozofije našeg brenda koji je zdrav, a svi sastojci su sveži", kažu oni, jer su, kako dodaju, shvatili da moraju da ubace konzervans ako hoće isti kvalitet proizvoda.
Svoju ideju šire originalnim marketingom, koji Stefan shvata kao "širenje filozofije jednog biznisa", a prilično vremena posvećuju i kreiranju sadržaja za društvene mreže.
Ćao šećeru
Sada je pred njima još jedno širenje. Pomoću kredita koji su dobili od Fonda za razvoj Republike Srbije, novac će uložiti u eksternu proizvodnju i otvaranje štanda u Delta Cityju.
"Napravili smo strategiju proširenja biznisa, pokrenuli i centralizovali proizvodnju i dobili smo investiciju od šest miliona dinara. Uz poziciju u Delta Cityju, imamo u planu sledeće godine još jedno prodajno mesto", kaže Jelena. "Sa novcem iz Fonda opremamo eksternu proizvodnju profesionalnom opremom, pošto trenutno ovde imamo malu proizvodnju i nemamo kapacitetet da zadovoljimo potražnju. Sada se selimo u veći prostor, gde ćemo moći da obezbedimo da se poslovanje dalje širi. Kada budemo imali eksternu proizvodnju, moći ćemo da otvaramo nova proizvodna mesta jer će se sve proizvoditi centralizovano i moći ćemo da šaljemo na bilo koju lokaciju. Tako ćemo iskoristiti jedan deo novca iz Fonda, a drugi deo za opremanje štanda u Delta Citiyju. Potražnja konstantno raste i očekujemo da će se povećati kada otvorimo novu lokaciju."
Ćao šećeru
Govoreći o cenama, Stefan kaže da je problem sa kojim se preduzetnici često susreću to da podignu cene proizvoda.
Podsetimo, prethodnu godinu obeležio je veliki rast cena, a posebno cena hrane. U decembru prošle godine, mleko, sir i jaja bili su skuplji 23 odsto, ulja i masti 19,7 odsto, a šećer, džem, med i čokolada 12 odsto. Kafa, čaj i kakao poskupeli su 22,4 odsto međugodišnje. To je doprinelo problemima proizvođača slatkiša, a ljubitelji slatkih proizvoda morali su da izdvoje više novca za poslastice.
"Mi smo podigli sve ukupno oko pet puta cene u ovih šest-sedam godina, i to uglavnom prošle godine", kaže Stefan.
Često u njihovu malu poslastičarnicu navraćaju vegani, sportisti, ljudi sa insulinskom rezistencijom, oni koji su alergični na gluten, mlečne proizvode, ali više od svega toga ljudi tog stila života, koji vode računa o sebi i žele da pojedu nešto zdravo. Ipak, iako ono što je zdravo možda nije i manje kalorično. S druge strane, pošto se kalorije drugačije troše u organizmu, a slatkiši sa običnim šećerom imaju dosta "praznih kalorija", Stefan bi vas pitao – jeste li nekad čuli da se neko nekad ugojio od voća?
