.webp){kind=icon}
Tržište čokoladnih proizvoda predstavlja dinamičnu industriju, s očekivanom globalnom vrednošću prodaje malo preko 107 milijardi evra do kraja 2023. godine. Unutar ovog tržišta, regija EMEA (Evropa, Bliski istok i Afrika) ističe se kao najveće tržište čokoladnih proizvoda na svetu.
Za 2023. izveštaj Euromonitora prognozira da će proizvodnja dostići 4,2 miliona tona. Najbrži rast u ovoj regiji beleži Istočna Evropa, s prognoziranim rastom od 3,1 odsto godišnje do 2025. godine. Međutim, može potrajati dok bilo kakav porast proizvodnje dovede do nižih cena ovog proizvoda. "Cena kakaoa je skočila na najviši nivo u poslednje 44 godine jer globalni deficiti povećavaju troškove za proizvođače čokolade", izveštava Dayanne Sousa za Bloomberg.
Klimatske promene značajan su faktor koji bi mogao dodatno pogoršati situaciju, kako je Međunarodni centar za tropsku poljoprivredu (CIAT) upozorio već skoro pre decenije. Istraživanje plantaža kakaoa u Obali Slonovače i Gani, koje čine dve trećine svetskog snabdevanja, otkriva da površina pogodna za proizvodnju kakaoa može da se prepolovi zbog porasta temperature od samo 2,3 stepena Celzijusa do 2050. godine.
Opširnije
Čokoladice sa rakijom proizvođača 'belog đavola' su hit u Kini
Čokoladice punjene alkoholom su novi hit koji je zavladao Kinom.
19.09.2023
Čokolada u Srbiji sve gorča jer kakao i šećer rastu brže od inflacije
Slatkiši postaju sve skuplji, a veliki rast cene kakaoa ne pruža veliku utehu proizvođačima čokolade.
25.08.2023
Dodatno, postoji zabrinutost da će novi evropski propisi o krčenju šuma dodatno povećati troškove za industriju čokolade, što će na kraju uticati na potrošače. Glavni sastojci za kvalitetnu čokoladu dolaze od ploda kakaovca - kakao masa i kakao puter i fluktuacije u tim cenama svakako veoma utiču na cenu finalnog proizvoda. Poremećaji u globalnim lancima nabavke mogu bitno povećati i troškove transporta, što se opet reflektuje na cenu koja može da dočeka kupca", kažu Merjem i Tarik Hamzić iz Sarajeva, vlasnici Bashka Chocolatier, brenda artisan čokolade koja je ručno rađena i upakovana u manjim serijama.
"Globalizacija čini da smo svi povezani na načine o kojima nismo ni mogli ni zamisliti. Ne samo kada je kakao u pitanju. Recimo, ciklon koji je 2017. godine pogodio Madagaskar je učetvorostručio cenu vanile na globalnom tržištu. Poremećaj u lancu nabavke kojem smo svedočili prilikom pandemijskog perioda su uticali na to da je cena većine sirovina, ali i ambalaža porasla između 20 odsto i 50 odsto,"
Da li će više cene značiti i manje potrošača?
Rezultati pokazuju da tržište čokolade polako gubi zamah nakon pandemije, a viši troškovi života i povećane kamatne stope teraju potrošače da smanje potrošnju na proizvode koji nisu neophodni.
Evropski gigant za preradu kakaoa, Barry Callebaut AG, prijavio je pad prodaje zbog viših cena koje primoravaju potrošače da smanje potrošnju luksuznih poslastica.
Kompanija je saopštila da se obim prodaje smanjio za 2,7 odsto tokom prvih devet meseci ove godine. "Kratkoročno i srednjeročno ne očekujemo veći rast cena od onog što nas je zateklo u pandemijskom periodu", kažu vlasnici Bashka čokolade o situaciji u Adria regionu. Oni kažu da na duži rok postoji potencijal za rast potražnje za čokoladom u zemljama kao što su Kina i Indija, gde je potrošnja po glavi stanovnika i dalje ispod nivoa drugih delova sveta. Međutim, takav rast potražnje može dovesti do nestašice određenih sirovina i rasta cena finalnih proizvoda, upozoravaju oni.
Ipak, kao najvažniju promenu ali i izazov na ovom tržištu oni ističu onu koja se dešava u samoj komunikaciji sa kupcima. Nove generacije potrošača očekuju transparentnost i etičku proizvodnju, jer čokolada više nije samo slatki zalogaj već i iskustvo, kažu.
“Ranije nisu postavljana pitanja o detaljnom sastavu proizvoda ili o izvoru sirovina koje se koriste u proizvodnji čokolade. Jednostavno nije postojao interes javnosti za tim, a nisu ni proizvođači osećali potrebu i obavezu da takve detalje dele. Danas svedočimo jednom potpuno drugačijem pristupu kako potrošača, tako i proizvođača, gde se traži i očekuje da svi učesnici u lancu proizvodnje budu kompenzovani na fer osnovi za svoj posao, da je sirovina 'fairtrade' sertifikovana, da nije bilo zloupotreba radne snage i da se poreklo samog kakaoa može pratiti sve do plantaže gde je ubrana primarna sirovina kakao ploda. Zatim, očekuje se da sastav ambalaže treba da ima minimalan ili nikakav negativan uticaj na okolinu", objašnjavaju Hamzići.
Bashka Chocolatier
Za kupce, koji sve više žele znati odakle potiču proizvodi koje kupuju i da li su proizvedeni na etički način, izgleda da to može doći uz cenu.
Kakvu ćemo čokoladu konzumirati?
Potreba za ekskluzivnijim proizvodima, potvrde o održivom lancu snabdevanja i proizvodnje i trend zdravog načina života pokretači su ekspanzije premijum proizvoda, kaže se u studiji o stabilnom rastu ovog segmenta tržišta. Pored klasičnih, pojavljuje se nova generacija zdravih čokolada obogaćenih vitaminima i hranljivim sastojcima koji jačaju imunitet, čokolada s tvrdnjama o fizičkom i mentalnom zdravlju, i poslastice koje pozitivno utiču na zdravlje creva.
Potrošači se sve više okreću ‘homemade’ brendovima koji se ističu autentičnim i ekskluzivnim izdanjima, koristeći kvalitetnije sastojke i transparentne procese tokom proizvodnje i nabavke. Ovakvi brendovi u konditorskoj industriji će zauzeti tržišni udeo od 30 odsto prema vrednosti do 2023. godine, navodi nova studija o glavnim trendovima kada je u pitanju čokolada kompanije Barry Callebaut AG. Premijum čokolade su one koje imaju viši ili visok procenat kakaoa u čokoladi; koje nude proizvode sa jedinstvenim poreklom i sertifikatima o održivosti, neretko sadrže dodatne sastojke; imaju sofisticirano dizajniranu ambalažu, alternativne načine prodaje i, naravno, premijum cenu.
"Kroz istoriju je čokolada generalno imala luksuzniji status nego danas", smatra Merjem Hamzić. Osnovni sastojak čokolade, kakaovac, korišćen je još u vreme Maja i Asteka za pripremu napitaka koji su bili "rezervisani" za aristokratiju i verske obrede. Španski osvajači su kakaovac doneli u Evropu u 16. veku i tada je postao izrazito popularan među plemićima zbog svoje ekskluzivnosti. U 17. i 18. veku viša klasa stekla je pristup čokoladi, a prve čokolaterije otvaraju se u Parizu, Londonu i drugim evropskim gradovima. Čokolada se smatrala prestižnim darom. Industrijska proizvodnja čokolade tokom 20. i 21. veka učinila ju je masovno dostupnom.
Aida Redžepagić/Fondacija 787
"Iskustvo koje se dobije uživanjem u artisan čokoladi donosi i premijum cenu u odnosu na ono što komercijalni i industrijski igrači prodaju na policama velikih i malih marketa. Mi se čak i ne nalazimo na tim policama i svesno biramo druge kanale prodaje. Kvalitetna čokolada s razlogom nosi naziv najpristupačnijeg luksuza", objašnjavaju iz Bashka Chocolatier.
Osim promena u ponudi, primećuju se i promene u navikama potrošača, navodi se u studiji Barry Callebaut AG. Generacija Y koristi čokoladu kao nagradu za postignuća, dok generacija X često koristi čokoladu kao način opuštanja i smanjenja stresa. Jedno je pak nepromenjeno: darivanje premijum čokolade i danas se smatra najslađim simbolom prestiža.
