Vinska otkrića regiona koja ćete poželeti u svojoj vinoteci

Određuju li 97 poena na Decanter WWA nadmetanju, velika zlata na Mundus Vini u Nemačkoj ili Nacionalna priznanja na AWC Vienna u Beču istinske vinske zvezde, ili je to ipak hedonistička konekcija pojedinih vina sa gastonomijom? Mogu li i manje poznata vina iznenaditi uz obrok?  Evo nekoliko primenjivih eno-gastro predloga odabranih na osnovu određenih specifičnosti, a i iz ličnog iskustva (pa i onog najboljeg, od uva do uva) dok špartate regionom. 

 

Srbija

To što je srpski autohtoni prokupac (pod starim nazivom) Kameničarka 2022 Aleksandrović, na Decanter World Wine Awards 2026 u Londonu osvojio platinu, prvu za tu gotovo zaboravljenu i izgubljenu drevnu sortu koja je u svoje doba vladala većim delom Balkana, apsolutno nije razlog da se to vino nađe u ovom pregledu. Srpska vinska scena je u velikom usponu i tih 97 poena, naravno, znače vinskom bardu Božidaru Boži Aleksandroviću za lakšu prodaju u inostranstvu, ali poenta ovog odabira je u nečem drugom. Prilagođavanju koje daje rezultate, a koje nam je globalno neophodno.

Aleksandrović

Sad već legenda kaže da je prokupac oduvek slovio kao lagano vince od koga nikad ništa biti neće. Vizionar Aleksandrović je uz regionalnu enološku legendu Vladana Nikolića poželeo tu viziju da izmeni pa je svojevremeno iz berbe 2017 stvorio prvi sortni Prokupac, ali urađen kao veliko, snažno, meditativno južnjačko vino. I nije išlo, nije to bilo - to. Međutim, iskusni vinar-agronom je sve vreme radio na klonskoj selekciji i slušao šta govori "svet" - da se sad traže sve laganija crvena vina. Pa konačno proizveo Kameničarku po svim tim sugestijama kao izvanredan New Age doprinos šumadijskoj gastronomiji. Prokupac, oduvek u narodu slavljen uz hrskavo pečenje i kuvana jela sa mesom, sad je bio nova vizija, tako sofisticirana, meka i živahna u pino noar stilu koja je gastro-metu proširila do neslućenih granica. (prosečna cena: oko 16 evra)

Nažalost, penušava scena u Srbiji još daleko kaska za hrvatskom, a posebno slovenačkom. Međutim, šampanjski tradicionalno rađeno vino Dina Vinum od sorte grašac (nekada italijanski rizling, u Hrvatskoj graševina) što je sve češći (autohtoni) naziv ove sorte, svojevremeno je kvalitetom šokiralo Balkan ponevši i zvanje najboljeg srpskog vina na Balkan International Wine Competition 2021.

Dina Vinum | Nenad Basarić

Mala vinarija Vinum iz Sremskih Karlovaca ni danas ne odstupa od impresivnog izraza finih mehurića, a brojne delegacije ruskih obožavalaca opsedaju vinariju koja posebno naglašava kombinaciju ovog vina sa kavijarom. (prosečna cena: 25 evra)

No možda najboljeg druga raznim jelima i novčaniku možete potražiti pod firmom nekadašnjeg vinskog giganta Džervin iz Knjaževca. Uspešna privatizacija (postoji i to) donosi danas brigu o vinogradima i sve više međunarodnih priznanja. Širok spektar etiketa je jedino što podseća na velike vinarije, ali današnji Džervin je džin u relativno malom izdanju čiji izuzetni Sauvignon Blanc (prosečna cena: oko 8 evra) pokriva gotovo sve osim crvenog mesa na žaru, dok je barikirana varijanta Lozana Grand poseban doživljaj. (prosečna cena: oko 15 evra)

Sauvignon Džervin | Kompanija

BiH

Carsko vino za sve ljude, tako se može nazvati autorski otisak najveće hercegovačke bele vinske zvezde – žilavke, u boci Carsko vino Grand Cru, Podrumi Vukoje 1982, trebinjskog vinskog maga Radovana Vukoja. Predanja govore da su na ušću reke Sušice u Trebišnjicu, nekih desetak kilometara istočno od Trebinja, 1894. godine u vreme Austrougarske podignuti Carski vinogradi sa zasadima žilavke od koje se dobijalo vino za bečki dvor. Tradiciju i taj vinograd obnovljen 2003. godine, Vukoje i danas održava baš kao i stil bogatog, herbalnog, mineralnog ali i lepršavog vina.

Najnovija berba 2022 u potpunosti ispunjava zadate zahteve, a sa kakvom se hranom slaže? Veoma jednostavno, sa medenim kruškama, zrelim smokvama, slatkom jabukom, ananasom, da potakne sočne kiseline da provire iz čaše. Možda ovo krajnje meditativno vino nećete naručiti uz hranu, ali kao didžestiv ili čak desert savršeno igra ulogu "aromatizovanja" čak i suvih kolača sa koštunicama.

Carsko vino Grand Cru, Podrumi Vukoje 1982. uparuje se sa medenim kruškama, zrelim smokvama, slatkom jabukom, ananasom, da potakne sočne kiseline da provire iz čaše | Nenad Basarić

Na kraju krajeva, Carsko vino Grand Cru, magazin Decanter svrstao je na prestižnu godišnju listu preporuka, ne samo za berbu 2018, već i sve sledeće poštujući konstantnost kvaliteta do kojeg vinar neobično drži. Uostalom, na slavi ovog vina i sorta je dobila svoj festival koji se tokom avgusta već punu deceniju održava u Trebinju u Vinskoj galeriji Vukoje. (prosečna cena: oko 40 evra)

Vinska istorija BiH decenijama je bila zapostavljena, a uglavnom se oslanjala na sirovine za industrijska bela vina kroz sudbinu velikih kombinata poput HEPOK-a, dok je vranac koliko-toliko održavao svest o potencijalu jedinstvenog teroara na krajnjem istoku Hercegovine. 

Na "repu" vinskih dešavanja u regionu krenuli su prvo vinski festivali u Banjaluci i Sarajevu, pa sve šire okretanje autohtonim sortama koje stiču zaslužene aplauze, što je dovelo do toga da su hercegovački vinari u nekoliko poslednjih godina obilno zasipani zlatom iz Londona. To ih je podstaklo da se dodatno foksiraju na širenje sopstvene priče. I dok je na zapadu Hercegovine festival Blaž (blatina/žilavka) hvatao korene, Vinski salon žilavke u Trebinju sve je više postajao konkurent tradicionalnom shvatanju vrhunskog vranca, a u poslednje vreme stiglo se i do impozantnog nastupa vinara u Ljubuškom na već četvrtoj Trnjak Fest manifestaciji vina od autohtone sorte koja sve više privlači pažnju.

Za sve to vreme vinarija Jungić iz Markovca nedaleko od Banjaluke vredno osvaja visoka priznanja i bodove za BiH na svetskoj top listi. Vina od internacionalnih sorti iz savršeno uređenih markovačkih vinograda daju široku lepezu mogućnosti za lokalnu gastronomiju bilo da je reč o ćirilicom ispisanom vinu Tamjanika Premium ili zlatnom sa Decantera Cabernet Sauvignon Premium 2015 gde vina od internacionalnih sorti pišu latinicom. 

Vina Jungić | Nenad Basarić

Možda će vam vlasnik vinarije Željko Jungić reći da mu je najdraže njegovo vino Šikar, ali vertikala kabernea od 2009. do 2021. godine iskazala je sve bogatstvo crvenog i crnog voća, bez obzira na to da li je vino sadržalo 15 odsto alkohola, bilo gipko na nepcu, nosilo suštu eleganciju sa malo dima i čokolade u završnici, ili podsećalo na slasni amarone stil. (prosečna cena Cabernet Sauvignon Premium vina: oko 50 evra)

Idealno uz divljač na sve načine, uz crnu čokoladu sa višnjama, uz teletinu ispod peke ili malo pečen biftek u sosu od tartufa, ono je visoka klasa koja ljubitelja vina ne ostavlja ravnodušnim ni za tren.

Blatina je kao sorta ogromnim trudom vraćena na velika vinska vrata regiona, dok je trnjak vino koje će se pripiti grudima uz sve jake sireve, moćne ukuse suve pršute i mesa sa roštilja za svakodnevnu upotrebu. To je ukratko samo delić onoga što će ova sorta tek pružiti u budućnosti s obzirom na potencijal. Veliki broj vinara sad radi na daljem širenju, a nama se posebno zanimljivim učinio Castellum Cuvee 2024  braće Čuvalo, kupaža 50 odsto trnjka, te blatine, merloa i kambuše, bronzano sa Decantera. Uz pršutu ili gambore, savršen par. 

 

Severna Makedonija

Većim delom 20. i 21. veka makedonsko grožđe i vina čine sastavni deo regionalnog obroka pa i (nezvanično) etikete, od Srbije do Slovenije. I šire, vole Nemci makedonsko vino, ali ga bar pošteno naznače na boci.

Nije se slika drastično promenila, izvoz rinfuze je i dalje velki deo kolača ekonomije, ali makedonska premijum vina nose sve više odlika originalnosti, pa i artisan izrade, što se lako da videti na vinskim nadmetanjima. Vinarija Tikveš sa svojim akvizicijama u Francuskoj i fokusu na različite teroare, regionalni je rekorder po broju najviših i drugih priznanja, dok neke vinarije poput Chateau Kamnik prate to u stopu šireći nove sortne vidike. Nije više vranac sve što (samo) sija u Severnoj Makedoniji, kao ni temjanika. Male vinarije sve više insistiraju na autohtonosti stanušine i originalnosti izraza, ma kako produkcija bila mala.

Vina Kamnik | Nenad Basarić

Jedna od vodećih vinskih zvezda regiona svakako je Barovo Red 2022 Tikveš, vino koje se upravo vratilo iz Nemačke sa letnjim Mundus Vini 2026 zlatom i titulom Best of Show za S. Makedoniju. To je isto ono vino koje je iz berbe 2015. osvojilo prvu platinastu medalju za Severnu Makedoniju u Londonu na Decanter WWA 2018 sa 97 poena. Ali nisu medalje ono što se pije i jede.

Autohtona kupaža kratošije i jedne trećine vranca već godinama suvereno vlada crvenom balkanskom vinskom scenom. Svežina koja stiže sa posebno mineralnog tla i 700 metara nadmorske visine odlično je harmonizovana u snažnom vinu somotastih tanina sa mnoštvom aroma začina preko bobičastog šumskog voća i suvih šljiva.

Ovakva vina su sposobna da podnesu masnoću svinjskih rebara, ali i suvo planinsko jagnje prožmu neophodnim sočnim kiselinama i dodatnom aromatikom. Gulaš od šumskih pečuraka "začinjen" komadima divljači je novi, viši nivo. (prosečna cena: oko 40 evra)

Nenad Basarić

Kad je gastronomija u pitanju, lagana bela makedonska vina odigraće potrebnu ulogu u spektru hladne daske i predjela, ali ako je rižoto u pitanju, potreban je poseban stepen prefinjenosti. U tom pravcu lepo se nazire Temjanika čuvene skopske vinarije Chateau Kamnik koja na mirisu donosi arome meda i cveća dok je za masniji deo trpeze preporučen Pinot Grigio istog proizvođača, sočnih kiselina i orašaste završnice. (Prosečna cena Temjanika: oko 15 evra, ukoliko ne preferirate nešto skuplju verziju sa zlatnim listićima.)

Ukoliko vas put nanese na Ohrid, u prilici ste da probate ono što bi nazvali best velue for money. Vinarija Ohrid, gigant koji proizvodi oko šest miliona litara u (su)vlasništvu je vinarije Čoka, ali se ta vina ipak ne prodaju u regionu. Šteta, jer uz svaki obrok moguće je upariti lagana, lepršava, ma ta pitka vina internacionalnih sorti ali i tamjanike. (prosečna cena:  6,5 evra)

 

Crna Gora

Nova imena su na sceni koju je praktično činio samo Kombinat 13. jul sa vinarijom Plantaže na najvećem monolitnom vinogradu Evrope. U ovom trenutku se posebno izdvaja ime Dejana Kekovića, vlasnika Keković Estate vinarije. Dok se novo zdanje gradi pored vinarije nedovoljnog kapaciteta ali i lepe degustacione dvorane i vrta, Dejan uporno radi na vaspostavljanju cnogorskih autohtonih sorti od vranca, preko izvanredne kratošije, pa do gotovo izgubljenog belog grožđa žižak koje sadi.

Zasad je ipak prava zvezda kupaža Radovan, za kratko vreme opterećena velikim brojem svetskih zlata, a zbog čega je Keković Estate najbrže rastuća vinarija Crne Gore. Tome je dokaz i titula Best of Show Montenegro na balkanskom BIWC 2026 nadmetanju. Pasta sa domaćom pršutom, velington od telećeg bifteka, paštete od šampinjona i šitake pečuraka, tokom proslave Dana Kratošije 2026 u ovoj vinariji, nisu poremetili aromatiku pomenute perjanice kuće, blenda vranca i kaberne sovinjona koji je ime Radovan dobio po Dejanovom ocu. Raskošan miris crnog šumskog voća protkan čokoladom, duvanom i začinima iz francuskog hrasta u završnici ostaje dugo u sećanju i kad hrana prođe. (prosečna cena: oko 31 evro)

Kupaža Radovan, vinarija Keković Estate, Crna Gora | Nenad Basarić

Zbog globalnih klimatskih promena proizvođačima u Crnoj Gori predloženo je da vinograde belih sorti podižu na veće nadmorske visine. U porodičnoj vinariji Brnovića Patrimonio Estate sa tim nemaju problema, vina su jednostavno sveža i pitka. Posebno Malvasija Virgola od sorte malvasia di candia koja obiluje citrusima i kao takva nije namenjena samo siru i pršuti već i masnijem rižotu. (prosečna cena: oko 20 evra)

Deset puta manju proizvodnju od pomenute vinarije, svega oko 20.000 boca rade u vinariji Marković, u čudesno zelenom ambijentu kotline u blizini jezera.

Vinarija Marković, Crna Gora | Nenad Basarić  

Podzemni tunel, galerija i vinski hram na sedam metara dubine, staklena restoranska bašta, smeštaj i bazen, samo su zanimljivosti ove vinarije uz činjenicu da rade i crnu tamjaniku Инат od loze poreklom iz manastira Bukovo, te pino noar koji gotovo niko u Crnoj Gori ne radi. Veliki portfolio neobičnih imena nudi mnogo mogućnosti ali širaz Ti’o je nešto što se ne odbija i što prati sva pečena i barena mesa uz grilovano povrće. (prosečna cena: 28 evra)

 

Hrvatska

Tri jasno definisane vinske regije, ogroman broj autohtonih sorti, razvijena penušava scena uz začin ostrvskog vinarenja, malvaziju i Istru kao pojam za sebe, te koketiranje Dalmatinskog zagorja sa crnim sortama blatina i trnjak, čini beskrajnu plejadu izvrsnih mogućnosti za uparivanje vinskih zvezda i Michelin zamisli slavnih kuvara.

Uduženje Kvarner Wines uzelo je pre samo par godina na sebe zahtevan poduhvat da s vremenom u neku ruku dostigne patern uspeha koji je Istra doslovno primenila – savršena gastronomija uz lagano belo vino od autohtone sorte žlahtina (gde posebno raduje i lagani prodor crne sorte sansigot).

Tako je kvarnerska žlahtina krenula utrtim putem istarske malvazije gde je Kvarner Wines uz pomoć TO Kvarnera organizovao manifestaciju WineRi, ubrzo potom i Kvarner Wine Trophy nadmetanje, a sve je zaokruženo titulom Evropske regije gastronomije za Kvarner u godini 2026.

Żlahtina, Kvarner Wines, Hrvatska | Nenad Basarić

Pa iako bi u domenu udruživanja sa lokalnom hranom mogli preporučiti zbilja vanserijski Sansigot 2021, Kuća vina Ivan Katunar, bogatstvo namirnica iz mora, ostrva, primorja i zaleđine Kvarnera, zahteva nešto univerzalno i nadasve originalno. A tako nešto, legano, za leto ali i konobu u svim vremenskim dobima nalazimo u boci žlahtine koju zajednički kreiraju članovi udruge Kvarner Wines. Za kvarnerskog škampa, hobotnicu, brodet, školjke ili ribu na gradele, to je univerzalno vino. Ne po mnogo čemu osim etiketi drugačije od ostalih žlahtina, ali sjajan izraz zajedništva, ideje, univerzalne originalnosti. (prodaje se u gift verziji, drvena kutija sa dve čaše za žlahtinu: 70 evra)

Sansigot ili Sušćan crni dobio je ime po kvarnerskom peskovitom ostvru Susku, na kojem se ova crna sorta grožđa uzgaja od pamtiveka | Kuća vina Ivan Katunar

Mladi korčulanski tehnolog i vinar Ivan Batistić Zure, proizveo je Elysion prošek 2016. godine od sorte grk koja je u tom trenutku bila gotovo potpuno nepoznata na svetskoj vinskoj sceni. Tek nekoliko godina kasnije korčulanski vinari dospevaju u žižu javnosti ovom autohtonom sortom gotovo izgubljenom u vremenu i prostoru. Osvojena platinasta DWWA 2026 medalja za ovo vino samo je ukras činjenice da Elysion možete piti uz masne žute sireve, ali najbolje kao kolač. (prosečna cena: 53 evra za bocu 0,375)

Grk Bartul, Zure Wines, Korčula, Hrvatska | Kompanija

Posavina nudi fantastične graševine i ledene tramince, vina od plavca malog sve su prefinjenija i nisu samo vince uz sitnu morsku ribu, malvazija ima svih stilova i primene. Ali penušavci, kako oni sa Plešivice, tako i priobalni, jesu nova stranica hrvatske vinske istorije. Jednom rečju gastronomski univerzalna vina uz čorbu, predjelo, kuvano jelo, roštilj, kolače, pre i posle jela. Ili venčanja.

Vinarija Tomac sa Plešivice autor je jedne od penušavih zvezda. Brut Amfora 2010, kupaža šardonea i 50 odsto autohtonih plešivičkih grožđa, jedno je od prvih penušavih vina rađenih u amfori, a svojevremeno ga je Decanter postavio na počasno mesto liste 75 najuticajnih mehurića za 2016. godinu. Pečeni bademi slani i slatki, lagano belo meso ćurke, guščija pašteta, crveni kavijar, kombinacije su koje divno osvežavaju telo ali i duh. (prosečna cena oko 45 evra)

 

Slovenija

Dobro došli u carstvo belih i penušavih vina, prvenstveno. Ono što na svetskoj sceni rade Bjana i Istenič u domenu penušavaca, prirodni vinari Brda poput Marjana Simčiča ili Aleša Kristančiča (Movia) te oni iz Vipavske doline u dugim maceracijama grožđa, odavno je svet prepoznao, a priča se samo nastavlja i produbljuje.

Izrazito mineralna i elegantna vina iz Simčičeve serije Opoka redovno osvajaju medalje na svim najvećim ocenjivanjima. Možda sovinjon blan sa čokota starijih od pola veka, pogotovo oranž stila, nije idealan primer za uparivanje sa hranom, ali jedna vinska zvezda se mora i sa time suočiti. Bez brige, morski plodovi, jastog ili hobotnica uplivaće na kompleksne aromatske slojeve sovinjona i sljubiće se bez ometanja. Morska i rečna riba ili živina u sosu od belog vina upiće energiju sovinjona, dok će se vrganji prepoznati u notama šumskog tla iz vina. Ni tartufe ne treba isključiti. (prosečna cena: oko 58 evra)

Sauvignon Blanc Opoka | Vinarija Marjan Simčić 

Miran Sirk, vlasnik vinarije Bjana u selu Biljana u Goriškim brdima je na neki način i kralj penušavaca tog kraja. Barem prema dosadašnjim svetskim nagradama i regionalnim (platinastim) trofejima Decantera. Bjana Brut Terroir od sorte rebula je konačno rešenje ukoliko želite savršenstvo mehurića uz vrhunsku ribu na tanjiru. (prosečna cena: oko 26 evra)

Ponuda vinarije Bjana u selu Biljana u Goriškim brdima, Slovenija | Vinarija Bjana

Da ne bude da Slovenija nudi samo fantastična bela vina, verodostojan dokaz nudi vinska kuća iz Vipavske doline Tilia Estate – House of Pinots. Vlasnik Matjaž Lemut se opredelio da uglavnom radi vina od njemu omiljene sorte pino noar, ali i sivog pinoa kojeg na isti način proizvodi više od tri decenije.

Jedan od četiri pinot noira Tilia Estate – House of Pinots Matjaž Lemuta, Slovenija | Nenad Basarić

U priči o vinu i umetnosti ili umetnosti izrade crnog burgundca (pinoa) kao najzahtevnije svetske sorte, Matjaž radi četiri različita, autentična pino noara. Najkompleksniji je Tilia White Label, ali već početna etiketa Pinot Noir Vipava Valley nudi dostojnu nadogradnju foie gras ukusu i aromama. (prosečna cena: oko 12 evra)