Epstein pokušao da dođe do Putina, pokazuju dokumenta Ministarstva pravde SAD

Jeffrey Epstein je pokušavao da dođe do sastanka s Vladimirom Putinom kada mu je na imejl stigao neobičan predlog.

Ruski predsednik bio je spreman da primi Epsteina, navodi se u poruci iz oktobra 2014. godine, poslatoj od neimenovanog sagovornika čiji je identitet izostavljen u dokumentima Ministarstva pravde SAD. Poruka je deo baze sa više od 3,5 miliona fajlova koji pripadaju preminulom, osuđivanom seksualnom prestupniku i koji su uzdrmali globalnu politiku i poslovni svet.

"Razgovarao sam s Putinom", napisao je sagovornik. "Bio bih veoma zadovoljan ako biste došli i objasnili finansijska tržišta 21. veka - digitalne valute, derivate, strukturirano finansiranje. Organizovao bih sastanak kada sledeći put budete u Evropi. Siguran sam da biste se vas dvojica dobro slagali."

Nekoliko sati kasnije, Epstein je prosledio poruku Kathy Ruemmler, tadašnjoj generalnoj savetnici Goldman Sachs Group Inc., tražeći njen savet. Njeno ime se kasnije pojavilo u dokumentima Ministarstva pravde zbog veze sa Epsteinom, nakon čega je najavila povlačenje sa funkcije.

 

Epstein je pretpostavio da će njen savet biti da "zasad" ne ide - i bio je u pravu. Odgovor Ruemmlerove bio je kratak: "Da, moj odgovor je i dalje isti", napisala je. "Nema ništa od toga."

Takav oprez bio je razumljiv. Nekoliko meseci ranije, Putin je poslao ruske trupe na Krim, koji je potom anektiran od Ukrajine, što je dovelo do širih sankcija SAD i Evropske unije i pokrenulo geopolitičku krizu koja je kasnije prerasla u najveći evropski sukob od Drugog svetskog rata.

Epsteinova opsesija Putinom i Rusijom, međutim, nije splasnula. Dokumenta ga prikazuju kao osobu koja je često pogrešno procenjivala ko zaista ima uticaj u Kremlju. Fajlovi otkrivaju višegodišnje pokušaje da obezbedi sastanak "jedan na jedan" s Putinom, čije se ime u bazi podataka pominje oko 1.000 puta. Imejlovi su preneti onako kako su objavljeni u dokumentima Ministarstva pravde, uključujući pravopisne i gramatičke greške.

Na kraju, izgleda da Epstein u toj nameri nije uspeo. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin, koliko je njemu poznato, nikada nije sreo Epsteina, a do danas se nisu pojavili dokazi koji bi ukazivali suprotno. Početkom te godine, u januaru, Epstein je pokušao da pristupi drugačije. Kao posrednika je predložio bivšeg norveškog premijera Thorbjorna Jaglanda, koji je u to vreme trebalo da se sastane s Putinom u Sočiju. Rusko crnomorsko letovalište se pripremalo za Zimske olimpijske igre 2014, najskuplje u istoriji, za koje je Putin izdvojio oko 50 milijardi dolara kako bi svetu pokazao obnovu Rusije u postsovjetskom periodu.

Sport, međutim, Epsteina nije zanimao. "Možete Putinu objasniti da Rusija treba da ima sofisticiranu verziju bitcoina", napisao je. "To bi bio najnapredniji finansijski instrument na globalnom nivou."

Jagland je u to vreme bio jedan od najuticajnijih evropskih političara, kao generalni sekretar Saveta Evrope od 2009. do 2019. godine. Prema podacima sa sajta Kremlja, sastao se s Putinom 20. maja 2013, a u Soči se vratio 2014. na otvaranje Olimpijskih igara. Nekoliko dana ranije, 8. maja, Epstein ga je zamolio da mu obezbedi sastanak s ruskim liderom.

"Znam da se sastajete s Putinom 20. On očajnički želi zapadne investicije. Imam rešenje. Ruske investicije treba pretvoriti u hartije od vrednosti - država preuzima prvi gubitak", napisao je Epstein.

Dodao je da razume da su pitanja ljudskih prava u fokusu Jaglandove posete, ali je ponudio da se s Putinom sastane u junu kako bi mu "objasnio rešenje za njegov najveći prioritet". "To bi bilo korisno za vaše ciljeve - razmena nečega što on zaista želi za ono što vi želite", naveo je.

 

U nastavku prepiske, Jagland mu je odgovorio da mu "nije lako da sve to objasni Putinu" i da je njegov posao samo da ugovori sastanak. Epstein je uzvratio da je Putin "u jedinstvenoj poziciji da uradi nešto veliko, kao što je Sputnik bio za svemirsku trku", ali je naglasio da sastanak mora trajati najmanje dva do tri sata.

Iz Moskve je, po svemu sudeći, stigla kontraponuda koja Epsteina nije oduševila. Putin je, navodno, predložio susret tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. "Rekao sam mu ne", napisao je Epstein bivšem izraelskom premijeru Ehudu Baraku. "Ako želi sastanak, mora da obezbedi vreme i privatnost."

Nekoliko dana ranije, Epstein je Baraku priznao: "Nikada ga nisam sreo."

Godine 2015, Barak se zahvalio Epsteinu što mu je organizovao učešće na forumu u Sankt Peterburgu, gde se sastao sa guvernerkom Centralne banke Rusije Elvirom Nabiullinom, ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, kao i sa čelnicima Sberbanke i VTB Banke, Hermanom Grefom i Andrejem Kostinom.

Epstein je još 2010. tvrdio da ima "Putinovog prijatelja" koji mu može pomoći oko ruske vize. U zahtevu za vizu iz 2011. naveo je da je gotovo svake godine između 2002. i 2007. godine putovao u Rusiju. U dokumentima nije precizno navedeno koliko je puta zaista boravio u zemlji, ali se pominje da je takve posete često planirao.

U aprilu 2018. godine obavešten je da mu viza ističe i da mu je potrebno zvanično pozivno pismo za obnovu trogodišnje poslovne vize, koja mu je, potom, izdata u junu. Do juna 2018, Epstein je i dalje slao imejlove Jaglandu u vezi s mogućim sastankom s Putinom. Poslednja poruka bila je kratka: "Voleo bih da se sastanem s Putinom."

Norveške vlasti su ovog meseca pokrenule istragu protiv Jaglanda zbog veza s Epsteinom. Njegov advokat Anders Brosveet saopštio je da Jagland potpuno sarađuje s policijom i da negira sve optužbe.

Posle pobede Donalda Trumpa na izborima 2016, Epstein je dobio novu priliku da gradi kontakte s Rusima, predstavljajući se kao neko ko razume novog američkog predsednika i može da objasni kako s njim treba razgovarati. Među tim kontaktima, kako je tvrdio, bio je i Vitalij Čurkin, ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, sve do smrti 2017. godine. Epstein je govorio da je Čurkina "podučavao" kako da razgovara s Trumpom, uz poruku da i Sergej Lavrov može "dobiti uvid" u isti pristup.

U poruci iz juna 2018. Epstein je napisao: "Čurkin je bio odličan. Posle naših razgovora razumeo je Trumpa. Nije to komplikovano - mora da izgleda kao da dobija nešto".

Dokumenti Ministarstva pravde pokazuju i da je Epstein bio u redovnom kontaktu sa Sergejem Beljakovom, bivšim zamenikom ministra ekonomije i nekadašnjim pripadnikom FSB-a, koji je učestvovao u organizaciji ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. U jednom imejlu iz 2015. Epstein ga je opisao kao "veoma dobrog čoveka".

U istoj godini, Epstein se u drugoj poruci hvalio i sopstvenim vezama s FSB-om, obraćajući se osobi koju je optužio za pokušaj ucene. "Smatrao sam da je potrebno da kontaktiram s nekim prijateljima u FSB-u. Nisam im dao tvoje ime, ali očekujem da od tebe više nikada ne čujem pretnje", napisao je.