Zlatne medalje na OI 2024 vrede više nego ikad, a sve zbog rastuće cene metala

Olimpijske zlatne medalje na ovogodišnjim Igrama u Parizu vrede više nego ikad, a sirovine od kojih se prave imaju potencijal da dostignu oko 900 dolara pojedinačno.

Medalje sadrže šest grama zlata, čija je cena skočila na rekordni nivo sredinom jula zahvaljujući kupovini centralne banke, interesovanju stanovništva u Kini i očekivanjima u vezi sa ublažavanjem monetarne politike SAD.

Cene su ove godine znatno veće i za srebro, koje čini najmanje 92,5 odsto težine zlatnih medalja. Čak i nakon prilagođavanja inflaciji, vrednost medalja je i dalje najveća do sada, a olimpijci imaju koristi i od oštrog rasta cena poluga i od toga što su medalje sve krupnije.

U praksi, olimpijci nisu skloni da tope ili prodaju svoje medalje, koje ove godine sadrže i mali komadić Ajfelove kule. Unosniji su pokloni koje zemlje daju pobedničkim sportistima, a koji uključuju gotovinu, oslobađanje od služenja vojnog roka, pa čak i krave.

Recimo, Carlos Yulo, koji je prošle nedelje postao prvi muški osvajač zlatne medalje na Filipinima, uživaće u potpuno opremljenom stanu i doživotnim besplatnim kolonoskopijama.

Osim toga, medalje koje se prodaju mogu da (simbolično) vrede mnogo više od same vrednosti metala koji je u njima. Jedna od zlatnih medalja Jesseja Owensa iz Berlina 1936. godine, kada je prekorio pokušaj Adolfa Hitlera da iskaže rasnu nadmoć arijevaca, dostigla je vrednost od skoro 1,5 miliona dolara na aukciji 2013. godine.