Medalje za Olimpijadu u Parizu napravljene su od delova Ajfelovog tornja

Izgrađena između 1887. i 1889. godine, "gvozdena dama", odnosno Ajfelova kula je od tada prošla kroz različite faze renoviranja. Tokom tog procesa, određeni metalni elementi su uklonjeni i sačuvani. Sada je to gvožđe (tačnije, 18 grama u svakoj medalji) očišćeno od "ajfelovske smeđe", vraćeno u svoju originalnu boju i oblikovano u šestougaonik na medaljama koje su nedavno predstavljanje u sedištu organizacionog odbora Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu. Francuzi ponekad nazivaju svoju zemlju "L'Hexagone" - heksagon - zbog njenog oblika. Ovaj simbol korišćen je da izrazi angažovanje kompletne nacije u organizaciji Igara.

Komitet je angažovao juvelirnicu Chaumet, koja posluje u sistemu luksuznog konglomerata LVMH Bernarda Arnaulta, da osmisli dizajn medalja. Chaumet, globalno poznat po svojoj veštini, pretvorio je medalju u svojevrstan dragulj, sa dizajnom koji je osmišljen oko tri ključna izvora inspiracije: šestougaonika, Ajfelovog tornja i postavljanja dragog kamenja.

Zlatna, srebrna i bronzana olimpijska odličja u Parizu 2024. sa komadom gvožđa u obliku šestougla preuzetom sa originalne Ajfelove kule (Bloomberg)

Inače, LVMH je premijum sponzor Olimpijskih igara, što je prvi takav dogovor luksuznog koncerna i pokazatelj da korporativna Francuska angažuje svu svoju finansijsku snagu zarad uspeha najvećeg sportskog događaja.

Sin Bernarda Arnaulta, Antoine, potpredsednik kompanije Christian Dior SE, prisustvovao je premijernom predstavljanja medalja u Parizu.

Antonie Arnault, potpredsednik Christian Dior SE, tokom otkrivanja Chaumetovih zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja na Paraolimpijskim igrama u Parizu 2024. godine (Bloomberg)

Ali dok je Ajfelov toranj služio kao "glavna inspiracija", Chaumet je integrisao i svoju istoriju izrade unikatnih komada nakita, posebno dijadema, kaže se na zvaničnoj stranici Igara. To je najuočljivije u linijama koje podsećaju na sunčeve zrake koji se projektuju iz centra medalja.

Šest metalnih nastavaka - po jedan za svaki ugao - koriste se da se fiksira heksagon. Ovo uklapanje je moguće zahvaljujući blago konkavnom obliku medalje, što dodaje dubinu dizajnu sa svake strane. Odabrana je karakteristična forma "Clous de Paris", koja podseća na čuvene nitne tornja.

"Gvozdena dama" je bila i inspiracija za dizajn traka za medalje. Trake olimpijskih medalja će biti tamnoplave, dok će trake paraolimpijskih medalja biti duboko crvene - kombinacija prve dve boje farbe ("venecijansko crvena" i "crveno-smeđa") korišćene na Ajfelovom tornju, objašnjava se na zvaničnom sajtu.

Ukupno će biti proizvedeno 5.084 medalje, od čega oko 2.600 za Olimpijadu i 2.400 za Paraolimpijadu. Ove brojke se planiraju kako bi se pokrila sva moguća scenarija, uključujući i slučajeve ponovnog dodeljivanja medalja nakon Igara, što se može dogoditi kada se osvajačima oduzmu nagrade, recimo, zbog dopinga. Neke medalje se čuvaju u rezervi u tim slučajevima, budu dodeljene muzejima ili, u slučaju velikog viška, uništene. Medalje će biti proizvedene u francuskoj kovanici novca, Monnaie de Paris.

Druga strana medalje

Kao i kod svakog prethodnog izdanja Igara, druga strana olimpijske medalje priča o obnavljanju Igara u Grčkoj. Kao na medaljama iz 2004. godine, boginja pobede Atina Nika prikazana je kako izlazi iz Panatinaikos stadiona koji je svedočio o obnavljanju Olimpijskih igara 1896. godine. Ona spaja Akropolj i Ajfelov toranj. Na taj način, "pokriveno" je sve: inspiracija antičkim igrama u Grčkoj, francuskim korenima modernih Olimpijskih igara i njihovom ovogodišnjem izdanju u Parizu.

S druge strane, druga strana paraolimpijskih medalja je čist odraz Pariza 2024. i kreativnih izbora kuće Chaumet. Grafički prikaz Ajfelovog tornja iz perspektive odozdo će omogućiti osvajačima medalja da otkriju Ajfelov toranj iz retko viđenog ugla. Reči "Pariz" i "2024" okružuju stopala tornja, napisane univerzalnim Brajevim pismom, simboličkom referencom na svog francuskog izumitelja, Louis Braillesa. Kako bi omogućili sportistima sa oštećenjem vida da osete razliku između medalja, crtice su urezane na ivici: I za zlato, II za srebro i III za bronzu.

Nakon što je kreirao dizajn olimpijskog plamena za Zimske olimpijske igre u Albertvilu 1992. godine, Philippe Starck, dizajner i arhitekta iz Pariza čiji kreativni opus obuvata razne oblasti, ali se kao najskuplji projekti poslednjih godina posebno izdvajaju oni za superjahte vrednosti i do 300 miliona dolara. Ovde možete videti njegovu flotu i koji su izrazito bogati naručioci ovih plovila. Starck je prihvatio zahtev Olimpijske komisije Igara u Parizu da osmisli prestižna priznanja za najbolje sportiste igara o predlog dizajna predstavljen je 2017. godine kada i kandidatura Pariza za Olimpijadu 2024. godine, u Lozani pred 89 članova MOK-a, u prisustvu predsednika Francuske Republike Emmanuela Macrona, gradonačelnice Pariza Anne Hidalgo i suizvršnog predsednika komiteta za kandidaturu Pariz 2024. Tonyja Estangueta, koji je sada predsednik Olimpijskih i Paraolimpijskih igara.

Osmislio je medalju kao "stvorenu za deljenje" i kreirao jedinstven dizajn koji možete videti na njegovom oficijalnom sajtu. Glavna medalja sadrži još tri manje medalje koje mogu biti dodeljene onima koje pobednik smatra zaslužnim za priznanje.

"Porazi i pobede su kolektivni uspeh. Iza ovih sportista koji teže ka izvrsnosti, postoje nevidljive ruke koje prate, podržavaju i oblikuju telo i um šampiona", izjavio je Starck o ovom projektu.

Njegov dizajn sada niko ne pominje, niti razloge zašto je došlo do promene. U zajedničkom saopštenju LVMH-a i Komiteta za Igre, Estanguet je izjavio da: "Zahvaljujući Chaumetu, medalja za Igre u Parizu 2024. postaje pravi 'objet d'art', dragocenost koja sjedinjuje sjaj Pariza i krunisanje svih onih koji će se popeti na postolja tokom Olimpijade i Paraolimpijade", a Arnault je istakao ulogu majstora Maisona Chaumet koji su "zaronili u svoje arhive i istražili moćne simbole olimpizma kako bi osmislili odlikovanje inspirisano visokom juvelirskom umetnošću" i dodao da "Chaumet piše novu stranicu koja će ostati urezana u nasleđu zauvek."

Bloomberg

LVMH se pridružio klubu sponzora relativno kasno, prošle godine u maju, tek kada je ostalo samo još jedno od šest mesta za premijum partnera. U toj kategoriji je još kompanija za finansijske usluge Groupe BPCE - koja je prva potpisala ugovor još 2018. godine - lanac supermarketa Carrefour, energetska kompanija EDF, telekomunikacioni div Orange i biofarmaceutska kompanija Sanofi. 

Finansijski detalji tih ugovora nisu javni, ali Le Parisien izveštava da premijum partneri plaćaju između 80 miliona i 150 miliona evra za ovo partnerstvo. Procenjeni iznosi sugerišu da samo ovih šest kompanija čini više od polovine domaćih prihoda od sponzorstva za Pariz 2024. Među ostalim sponzorima su: Omega satovi, Accor hotelska grupacija, Visa, Toyota, Samsung, Panasonic, CocaCola, Atos, P&G, Alibaba, Airbnb, Westfield, Air France.

"Igre su prilika da Francuska zablista", rekao je Antoan Arnault povodom ulaska u sponzorstvo prošle godine u saopštenju koje je preneo Reuters. Neki izvori potvrđuju da je sponzorstvo LVMH koštalo oko 150 miliona evra. Nema sumnje da će osim medalja na Olimpijadi blistati i najveći modni i šampanjski brendovi luksuzne grupacije. I naravno, Chaumet.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar